Историјски додатак новости
ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”
ЈЕДНА од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија".
23. 10. 2024. у 10:30
РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата
ВЕЛИКА Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве.
23. 10. 2024. у 09:21
У БЕОГРАД СЕ ВРАТИО ЖИВОТ И СЛОБОДА: Навршило се 80 година од велике битке за престоницу
OСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.
22. 10. 2024. у 18:00
МИСТЕРИЈА ТРЕЋЕГ МЕТКА: Контрoверзе и недоумице у Марсељској трагедији 9. октобра 1934.
ПИТАЊА о многим контроверзама које су се појавиле трагичног поподнева 9. октобра у Марсељу поставио је и син убијеног краља Томислав Карађорђевић у својој исповести пред смрт почетком лета 2000. године.
16. 10. 2024. у 22:00
ИЗ БЕОГРАДА АТЕНТАТОРИМА ЈАВЉЕНО ДА АЛЕКСАНДАР НЕЋЕ НОСИТИ ПАНЦИР: Светски шпијун који је променио ноћни живот главног града
ЗАПАДНА Немачка је на кампању са друге стране Берлинског зида одговорила са три књиге: Владета Милићевић „Убиство краља у Марсељу“, Клаус Кернер „Политичке брошуре у Хладном рату“ и Темистоклес Папасисис „Краљ мора да умре“. Али вратимо се за тренутак четврт века уназад...
16. 10. 2024. у 21:00
ИЗВОЂАЧ УБИСТВА КРАЉА ПОСТАЈЕ КОМАНДАНТ НАТО СНАГА ЗА ЕВРОПУ: У Источном Берлину отварају заборављену страницу историје
ПРОТУТЊАО је Други светски рат. Политичка карта Европе је измењена. Две немачке државе су у њеном центру.
16. 10. 2024. у 20:00
ПОТРАГА ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ ЗА МИСТЕРИОЗНОМ ПЛАВУШОМ: Склапање мозаика о припреми атентата на Југословенског краља
КРОЗ истражни поступак и судски процес после крвавог злочина у Марсељу стално је спомињан један женски лик. Тајанствен и готово романтичан.
16. 10. 2024. у 19:00
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА КРАЉЕВОГ УБИСТВА: Девет деценија од атентата на Александра Карђорђевића
У УБИСТВУ краља Александра Карађорђевића било је много заинтересованих и мало невиних.
16. 10. 2024. у 18:19
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОСУЂЕН НА СМРТ ЗБОГ БРИТАНСКОГ ПРОФИТА: Трећи рајх тврдио - Енглези су организовали Марсељски масакр
САМО ПЕТ година после нестанка краља Александра и Луја Бартуа са политичке сцене и када је Европа загазила у Други светски рат, у новембру 1939. године у Немачкој се отвара питање позадине усташког крвавог пира на Старом кеју у Марсељу.
16. 10. 2024. у 07:00
МУСОЛИНИ ЧУВА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЦЕ: Епилог крвопролића у Марсељској авенији Канебијер
НЕПОСРЕДНо после атентата, главни директор Националне безбедности Француске Пјер Мондан наредио је да се, без одлагања, започне у Француској и иностранству најшира истрага у циљу откривања саучесника убице.
09. 10. 2024. у 16:00
ЈАК ЧОВЕК СА БАЛКАНА ОПТЕРЕЋУЈЕ ЕВРОПУ: Крах галске надмености и раздобља мира на најстаријем континенту
СМРТОНОСНИ хици терористе Величка Димитрова Керима испаљеним на краља Александра из пиштоља "маусер Ц-96" калибра 7,63x25 мм, оним истим који је коришћен приликом ликвидације цара Николаја Романова и читаве породице, обележиће 9. октобар 1934. године, у европској вертикалној хронологији историјског следа као крах галске надмености у заштити једног од највернијих савезника и дуго наговештаваног сумрака тог савезништва.
09. 10. 2024. у 15:00
АТЕНТАТ НИЈЕ БИО ДЕЛО ПОЈЕДИНЦА: На улицама Марсеља завладали су хаос, узнемиреност и пометња
НА "БЕЛГИЈСКОМ КЕЈУ", где је подигнут велики понтон доминирају француска и југословенска застава које вијори благи маестрал.
09. 10. 2024. у 14:00
СУДБОНОСНИ ПУЦЊИ У РАЈСКОЈ УЛИЦИ: Париске бирократе се поигравају са југословенским званичницима
ЕУГЕН Дидо Кватерник и његове убице бродом, преко Женевског језера прелазе француску границу.
09. 10. 2024. у 13:00
ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра
НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања целе Европе.
09. 10. 2024. у 12:00
ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра
СНИМАК атентата у Марсељу постоји. Био је то први филмски запис једног атентата снимљен тонском камером, и у боји.
09. 10. 2024. у 11:10
ЛУЈ БАРТУ ПОТПИСУЈЕ СВОЈУ СМРТНУ ПРЕСУДУ: Француска дипломатија и полиција мењају предвиђени протокол
И ДОК ЈЕ југословенски краљевски разарач "Дубровник", око подне 9. октобра 1934. године, већ је увелико секао таласе француских територијалних вода, "Марсељ је трептао у општем весељу, окићен заставама, триколорима истих боја: плава, бела и црвена.
02. 10. 2024. у 17:00
ЗЛОКОБНА ПРЕДСКАЗАЊА НА ПУТУ ЗА ФРАНЦУСКУ: Мисија која је могла да промени геополитичку слику Европе
НA ПУТ без повратка краљ је кренуо 4. октобра, сат пре поноћи, са топчидерске станице у пратњи краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге.
02. 10. 2024. у 15:00
СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО ЈЕ КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Александар је више веровао Француској политици него својој
КРУПАН И ВИСОК, маркантних црта лица, космат, са великим брковима, министар Лазић је крупним корацима шетао по кабинету.
02. 10. 2024. у 12:00
АЛ КАПОНЕОВ ЧОВЕК У УСТАШКОМ ГЛАВНОМ СТАНУ: У Београду се знали сви детаљи о припремама за атентат у Марсељу
БЕОГРАД крајем септембра 1934. године: престоница живи уобичајеним животом.
02. 10. 2024. у 09:00
У МАРСЕЉСКИ АТЕНТАТ УПЛЕТЕНА СВА ВЕРСАЈСКА ЕВРОПА: Европски архиви готово цео век крију тајну о убиству краља Александра
ПОЛИТИЧКА позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница.
02. 10. 2024. у 08:00
КО СЕ И ДАНАС ПЛАШИ МРТВОГ КРАЉА: Девет деценија од убиства Александра Карађорђевића у Марсељу
У МАРСЕЉСКОМ атентату на краља Александра Карађорђевића поуздано знамо само извршиоце. О налогодавцима се и данас нагађа.
02. 10. 2024. у 07:00
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ МОРАЛА: Идеолошко разилажење Милована Ђиласа са вођством партије
МИЛОВАН Ђилас је у партији био на разним дужностима, али је најпознатији био као идеолог и теоретичар.
26. 09. 2024. у 08:00
МУСТАФА ГОЛУБИЋ У БЕОГРАДУ ПО "СПЕЦИЈАЛНОЈ ЛИНИЈИ": Активности Совјетских обавештајаца уочи избијања рата
СОВЈЕТСКО посланство налазило се већ неколико месеци у Београду. Ми комунисти нисмо с њим имали никакве везе.
26. 09. 2024. у 07:00
ПОСУСТАЈАЊЕ ПОД БАТИНАМА БУДУЋЕГ РАТНОГ КОМАНДАНТА: Разлике у карактеру нових чланова покрајинског комитета
ПО СВОМ повратку из Шпаније, 1940 године, на моју иницијативу, у Покрајински комитет је био примљен и Коча Поповић. (Коча Поповић, 1908-1992, песник, надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата, командант Прве пролетерске бригаде, начелник Генералштаба ЈНА, савезни секретар за иностране послове СФРЈ. Коча Поповић се вратио у Југославију септембра 1939.) Иницијатива за његов улазак у Покрајински комитет свакако припада мени, иако је непосредни предлог могао потећи и од Ранковића.[...]
25. 09. 2024. у 23:00
