Историјски додатак новости
ПРВИ СРПСКИ НОВИНАР И УСТАВОТВОРАЦ: Димитрије Давидовић је вишеструко задужио наш народ
СРПСКОГ великана који је био један од стубова државности Србије у првој половини 19. века, Димитрија Давидовића, кад га се сете поводом неке годишњице, својатају и новинари и уставотворци.
31. 12. 2023. у 07:00
КОРАК ПО КОРАК, СРБИЈА УСРЕД ТУРСКЕ, ПОСТАЈЕ ДРЖАВА: За Милоша Обреновића постојала је само апсолутна власт
У НОВИЈОЈ политичкој историји Срба није било самовољнијег и апсолуистички је, али ни упечатљивијег владара од Милоша Обреновића.
30. 12. 2023. у 07:00
ХРАБРИО НАРОД СВОЈИМ ЈУНАЧКИМ ДЕЛИМА: Ослобођење и обнова државе окосница политичке мисли Црног Ђорђа
КАД ПОЛТИЧКИ мит, чак и онај који је стваран са најбољом намером, обавије један важан историјски догађај као што је био Први српски устанак, цео тај догађај, укључујући и идеје његових вођа, изгуби визуру истине и утоне у интерпретативне магле које служе дневно политичким потребама.
29. 12. 2023. у 07:00
УТИЦАЈ ПРЕЧАНСКИХ СРБА НА УСТАНИКЕ: Ратни планови за уједињење свих Српских територија
ИДЕЈА О СТВАРАЊУ националне државе је први пут званично изражена на Смедеревској скупштини у децембру 1805. године, а војни успеси који су следили давали су јој крила. Идеја демократизације заробљеног српског друштва се преплитала са идејом економског ослобођења.
28. 12. 2023. у 07:00
БУЂЕЊЕ НАРОДА РАСУТОГ ПО РАЗНИМ ЦАРСТВИМА: Просветитељи први заговорници обнове Српске државе
ИЗРАЗ нововековни за српске политичко-књижевне прилике означава период, који, мада духовно зачет доста раније, материјално почиње средином XVIII века, не само због заостајања у развоју српске културе, него и због својеврсног "празног периода" у историји политичких идеја код Срба који су неколико векова водили свеокупирајући битку за голи живот.
27. 12. 2023. у 07:00
СЛОБОДА ИДЕЈА ВОДИЉА И СМИСАО ЖИВОТА
НАКОН изгубљене државности у средњем веку, о обнови српског царства или бар какве-такве, али српске државе, сањали су у новом веку и српски декадентни племићи попут Ђорђа Бранковића, и врхунски црквени интелектуалци попут архимандрита Јована Рајића, силни хајдуци као што је био Карађорђе, ревносни просветитељи као што су били Доситеј и Вук, осиони али политички генијални књаз Милош, револуционари племенитог кова попут кнеза Иве од Семберије и уметници епског пева попут Филипа Вишњића, универзални интелектуалци типа Димитрија Давидовића, Јеврема Грујића или Стојана Новаковића, филозофски и књижевни геније Његош, разноврсни бунтовници, завереници и атентатори од Васе Пелагића, преко Аписа до Гаврила Принципа, књижевни и научни драгуљи попут Јована Скерлића и Јована Цвијића, дипломате светског ранга попут Милована Миловановића, краљеви и кнежеви – сањари, баш као и главни српски комуниста Сима Марковић, и не мање од свих њих и један истински људски геније, срећом по нас српског рода - Никола Тесла.
26. 12. 2023. у 07:00
ИСТОРИЈСКО И ПРИРОДНО ПРАВО НА СРПСКОЈ СТРАНИ: Од ослобођења и уједињења јужнословенских народа до идеје отрежњеног Југословенства
ЗА ГАРАШАНИНОВО схватање државе уопште, необично је важан један његов "рукопис већег обима", кога би у интересу утемељења наше политичке науке не само на интернационалним, него и на националним идејним темељима вредело објавити.
24. 12. 2023. у 07:00
ЗАМАХ ИДЕЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ: Еволуција српске националне државотворне и политичке мисли
ОЦЕЊИВАНО у целини, Гарашаниново "Начертаније" је део ширег плана о модернизацији Србије, њеном укључењу у европске привредне и политичке токове, и постизању националне слободе као узуса бар политичке равноправности са другим европским народима.
23. 12. 2023. у 07:00
ИСТОРИЈСКО ПРАВО НА СОПСТВЕНУ ДРЖАВУ: "Начертаније" је у српској политици почело да се користи тек од 1906. године
ИЛИЈА Гарашанин је, по свему судећи, тражио од више особа, посебно од јужнословенских посленика, да му направе "драфт" српског плана који би одговарао јужнословенским народима, највише је, без икакве сумње, уважио и користио Захов "План" као предложак и основу да би створио своје "Начертаније".
22. 12. 2023. у 07:00
СРБИЈА СТОЖЕР ХРИШЋАНА НА БАЛКАНУ: Припремање тла за настанак националног и државног програма
КНЕЗ Милош Обреновић је лично примио у државну службу сина свога пријатеља из устаничких дана Милутина Савића из Гараша, Илију који ће у историографији широј од српске, бити означен као родоначелник српске државотворне идеје.
21. 12. 2023. у 07:00
„НАЧЕРТАНИЈЕ“ ОКУПЉАЊЕ СВИХ СРБА У ЈЕДНУ ДРЖАВУ: Илија Гарашанин -Тајни спис, базиран на јавним идејама ослобођења и уједињења
НЕМА документа српске нововековне историје о коме се толико писало и око кога се толико жучи пролило, као што је „Начертаније“.
20. 12. 2023. у 10:09
ВАТИКАН КАО ЛАБОРАТОРИЈА ИДЕЈА: Стварање Хрватске бановине и настанак српског културног клуба
ПРИНЦ Павле је сменио Стојадиновића и мандат за стварање нове владе је добио Драгиша Цветковић. Његов круг је био незадовољан што је Стојадиновић на своју руку у Риму преговарао о "ампутацији Хрватске" па га је Народна скупштина у децембру 1938. оборила.
17. 12. 2023. у 07:00
ФАТАМОРГАНА СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА: Југословенска интеграција као пена од пива
ПОМИРЕЊЕ Стјепана Радића са српском монархијом, прекидање веза са руским комунизмом и одрицање од републиканског идеала изазвало је разочарање у хрватској опозицији, али он је ипак од своје странке тада створио један одлучујући фактор одржања државе.
16. 12. 2023. у 07:00
ПОЛИТИЧКИ ФРАК ОГРНУТ СЕЉАЧКОМ ТОРБОМ: Расцепи у странкама и стварање удружења за одбрану Југославије
ГЛАВНА политичка слабост југословенске државе између два светска рата није била нестабилност српских политичких странака, отуђеност њиховог вођства од бирачке масе, него недостатак разних друштвених удружења изван политичких странака и државне администрације...
15. 12. 2023. у 07:00
СРБИ УШЛИ У НОВУ ДРЖАВУ БЕЗ ФОРМУЛИСАНОГ ЦИЉА: Политички изазови за стабилизовање нове Југословенске заједнице
ИСТОРИЈА српског народа у југословенској држави 1918-1941. дели се у више периода, који се, по унутрашњој политичкој струтури, разликују један од другога, као да не припадају прошлости истог друштва:
14. 12. 2023. у 07:00
СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИЛА ЈЕ ПИРОВА ПОБЕДА: Српске политичке странке и покрети у заједничкој држави од 1918. до 1941.
СРПСКИ народ је уједињењем 1918. завршио своју историју борбе за западноевропски облик парламентарне државе, са различитим религијама и етничким варијантама.
13. 12. 2023. у 13:45
КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој "крвавој цркви" и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је "савезницима", Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ.
11. 12. 2023. у 07:00
ХРВАТСКА ЗВЕРСТА ПРОТИВ СРБА: Сведочанство др Првислава Гризогона о геноциду у НДХ
УЖАСНУТ САЗНАЊИМА о хрватском геноциду над православним Србима, бивши југословенски министар др Првислав Гризогоно упутио је из Земуна 8. фебруара 1942. писмо надбискупу Степинцу.
10. 12. 2023. у 07:00
НАДБИСКУП БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Извештај Алојзија Степинца Папи Пију XII у мају 1943. године
СТЕПИНЧЕВ извјештај Пију XII од 18. маја 1943. многи историчари су доживљавали као "бестидан фалсификат" свега оног истинитог што се догађало у доба провођења најжешћег геноцида над православним Србима.
08. 12. 2023. у 07:00
ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника - надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција.
07. 12. 2023. у 07:00
ХРВАТИ ОСПОРАВАЈУ КРИВИЦУ СВОГ "БОЖЈЕГ ПРАВЕДНИКА": Питање беатификације и канонизације Алојзија Степинца
ПОКУШАЈИ рехабилитације и канонизације надбискупа Степинца одвијали су се одмах послије његовог заточења 1946-1950, у време његове смрти 1960, уочи разбијања Југославије 1988-1991. године и нарочито у најновије вријеме од 2015. до данас.
06. 12. 2023. у 12:18
НАДБИСКУП СМРТИ НИЈЕ БИО СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉАЦ: Алојзије Степинац – злочинац или светац – неканонизовани блаженик
АЛОЈЗИЈЕ Степинац је од најраније младости дао свој допринос борби „апостолске“ Аустроугарске против српског народа. Рођен је, иначе, 8. маја 1898. године у Крашићу, надомак Загреба, и када је постао пунолетан 1916, позван је у војску и упућен у Ријеку на официрски курс.
05. 12. 2023. у 07:00
ПРИСВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА ПРЕКО ЈУГОСЛОВЕНСТВА: Епилог систематске кроатизације српског простора у другој половини XIX века
У ДРУГОЈ половини XIX и почетком XX века стварају се аустрофилске политичке странке које су истицале хрватско "повијесно право", државни тријализам и аустрославенство као идеал којем треба да тежи будућа "Велика Хрватска" у аустријском државном оквиру
02. 12. 2023. у 07:00
КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига
И ПОРЕД изузетно јаке прозелитске пропаганде српско католичанство је дуго одолијевало кроатизацији, што се нарочито испољавало у Дубровнику и јужном приморју.
01. 12. 2023. у 07:00
