Историјски додатак новости
ТИТО ПОСЛЕ ПАДА УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПОДНОСИО ОСТАВКУ: Као што је брзо букнуо, устанак се у већем делу Србије брзо угасио
аааааааааааааааааааа
14. 08. 2024. у 14:00
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара
КАО ДАН почетка оружане борбе српског народа у Србији против окупатора, означен је од власти у социјалистичкој Југославији, и општеприхваћен у домаћој историографији, 7. јул 1941, онај дан о којем су у Белој Цркви убијена двојица припадника Жандармерије квислиншке владе Милана Недића.
14. 08. 2024. у 13:00
ОКУПАЦИЈА УДАРАЦ СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОНОСУ: Зашто је Тито одлучио да центар револуције пресели у Београд
МОБИЛИЗАЦИЈОМ, као начином да бројчано ојачају своје јединице, служили су се и војни четници, организација Драже Михаиловића, али не одмах и у почетку устанка (у прво време, војно-четнички одреди оријентисали су се пре свега на евидентирање бораца, односно војних обвезника.
14. 08. 2024. у 13:00
РАЗЛАЗ ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА ЈЕ БИО НЕМИНОВАН: У Србији 1941. створена највећа слободна територија у окупираној Европи
БЕЗ ОБЗИРА на то што устанак против окупаторских снага није избио на једном месту и поделио се на више самосталних, или слабо повезаних целина, у првој години рата 1941. главно оружано поприште је била Шумадија.
14. 08. 2024. у 11:38
ТУЂМАН ЗА "ОЛУЈУ" ЧЕКАО САГЛАСНОСТ БЕЛЕ КУЋЕ: Неразјашњена питања око војне операције на Крајишке Србе
ЈЕДАН од највећих заговаратеља тезе о снажним и непомирљивијим подјелама и антагонизмима на релацији Главни стожер (штаб) ОС РХ - МОРХ (министарство одбране) за вријеме Олује данас је умировљени генерал ХВ Рахим Адеми, који је у операцији Олуја био начелник стожера (штаба) Зборног подручја Сплит те је у тој улози био један од најближих сурадника заповједника ЗП Сплит генерала Анте Готовине.
06. 08. 2024. у 16:00
ХРВАТСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ОКО ОПЕРАЦИЈЕ "ОЛУЈА": Различите интерпретације бурних догађаја у августу 1995. године
ТИЈЕКОМ дуготрајне оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ из листопада 1993., као својеврснога прототипа војно-редарствене операције Олуја, као и након издвојене нападне Операције Бљесак с почетка свибња (маја) 1995, којом је за врло кратко вријеме ослобођена Западна Славонија, направљен је 26. липња (јуна) 1995. коначан план стратешке нападне Операције Олуја - онакав какав ми данас познајемо.
06. 08. 2024. у 14:00
УДАР НА КНИН НАЈВАЖНИЈА ТАЧКА "ОЛУЈЕ": Припреме за војну операцију на РСК почеле су у јесен 1993. године
У ПОНЕДЕЉАК 8. српња (јула) 2024. састао сам се, на тераси ресторана Загребачка пивовара у Илици, с адмиралом Давором Домазетом Лошом (рођ. 1948. у Сињу), начелником Обавјештајне управе Главног стожера (штаба) Оружаних снага РХ уочи, за вријеме и након војно-редарствене операције Олуја.
06. 08. 2024. у 12:00
"ОЛУЈА" ПОЧЕЛА НА ЗЕЛЕНИ СИГНАЛ ИЗ ВАШИНГТОНА: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
БИЛА је субота, 4. август 1995. године.
06. 08. 2024. у 10:36
ЗВАНИЧНИ ЗАГРЕБ ЈЕ КУПОВАО ВРЕМЕ: Процене Међународне заједнице уочи напада на Крајишке Србе
БУДУЋИ да сам у овоме серијалу имао прилично много сучељавања међу главним, најистакнутијим протагонистима Олује (мислим овдје, наравно, и на политички дио припрема за Олују), завршит ћу овај, трећи и посљедњи наставак серијала још једним таквим сучељавањем, овај пут на релацији Ивић Пашалић - Миомир Жужул.
06. 08. 2024. у 05:00
ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ ОДБИЈА ДА ПРИМИ ЧЛАНОВЕ КОНТАКТ-ГРУПЕ: Лукава одлука на Пантовчаку
УЖИ кругови око Туђмана имали су довољно војно-обавјештајних података да српска страна неће прихватити план Контакт-групе.
02. 08. 2024. у 07:00
МИРОВНИ ПРЕДЛОГ КОНТАКТ-ГРУПЕ ОДБИЈЕН И У ЗАГРЕБУ И У КНИНУ: "План з-4" формула за Србе у Хрватској
У РАЗГОВОРИМА с Матом Гранићем за овај серијал (разговарали смо у два наврата, 4. и 24. липња (јуна) 2024, оба пута у његовој обитељској кући на Реметама) замолио сам својега суговорника, бившега дугогодишњега (1993-2000) министра вањских послова РХ, да ми додатно појасни и прецизира то што је написао у својој књизи.
01. 08. 2024. у 07:00
НЕРАЗЈАШЊЕНА ДИЛЕМА - ЗАШТО ЈЕ ХРВАТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ОТИШЛА У ЖЕНЕВУ: Несугласја главних протагониста "Олује"
ТИЈЕКОМ друге половице српња (јула) 1995. (по неким изворима већ у липњу (јуну) 1995. или чак још раније), а посебице у овим најзгуснутијим и најкритичнијим данима, на пријелазу из српња (јула) у коловоз (август) 1995, Туђман је чврсто и дефинитивно одлучио војно напасти побуњене Србе у самопроглашеној Републици Српској Крајини (из тога су његова плана били изузети Срби у источној Хрватској - тај ће се окупирани дио Хрватске вратити у уставно-правни поредак РХ тек накнадно, кроз процес тзв. мирне реинтеграције Подунавља, у другој половици, односно поткрај 1990.), другим ријечима одлучио је да им нанесе тежак војни пораз, на бојном пољу, на ратишту, након којега се они више никада неће моћи опоравити и који ће бити завршна (у побједоносном смислу ријечи) точка на "и" у свему ономе што се у хрватској политици, публицистици и хисториографији обично назива раздобљем Домовинскога рата у Хрватској, 1990-их.
31. 07. 2024. у 07:00
ХРВАТСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК СРБА: Улога тајне службе у припреми преговора у Женеви
А ЕВО, НАПОСЉЕТКУ, како је завршетак хрватско-српских преговора у Женеви, као и оно што је услиједило непосредно након тога, доживио и трећи члан хрватског изасланства, тадашњи шеф тајне полиције РХ Смиљан Рељић (по ономе како ми је он то испричао у нашем разговору у Загребу 6. липња (јуна) 1924.):
30. 07. 2024. у 19:30
ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ ПРЕДСТАВА ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Не успела шатл дипломатија међународних посредника
ОДЛУЧНА, па чак помало и љутита интервенција Весне Шкаре Ожболт код Торвалда Столтенберга уродила је плодом. Шкаре Ожболт: - Након ручка, негдје око 14 сати, можда већ и у 14.30, ставе они нас, већ на тај први послијеподневни састанак, за стол, унутра... А ручали смо у дворцу, све је било у дворцу...
30. 07. 2024. у 17:30
РАДИКАЛАН ЗАОКРЕТ У СТАВУ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСРЕДНИКА: Формални и неформални сусрети Хрватских и Српских преговарача
КАО И ИВИЋ Пашалић и осталих двоје чланова хрватског изасланства, В. Шкаре-Ожболт и генерал П. Стипетић, тако је и Смиљан Рељић био врло неугодно изненађен и констерниран тиме што модератори и координатори женевских преговора Столтенберг и Аренс нису допуштали никакав, па чак ни физички контакт између чланова хрватске и српске делегације, што је већ на први поглед изгледало веома чудно и загонетно.
30. 07. 2024. у 16:30
ЛАЖНИМ НАПАДОМ ХРВАТИ ЗАВАРАЛИ СРБЕ: Фингирање преговара у Женеви дан пре почетка операције "Олуја"
ДАН УОЧИ Олује, у четвртак 3. коловоза (августа) 1995. ујутро, чланови хрватскога преговарачкога изасланства - њих четверо: вођа делегације Ивић Пашалић, Весна Шкаре Ожболт, Смиљан Рељић и генерал Петар Стипетић - слетјели су, посебним малим зракопловом Владе РХ, на женевски аеродром, одакле су се, аутомобилом, пребацили у вилу Saugy, на периферији Женеве, гдје су их дочекали међународни посредници и координатори хрватско-српских преговора у Женеви, Норвежанин Thorvald Stoltenberg i Нијемац Geert-Hinrich Ahrens..
30. 07. 2024. у 15:30
ХРВАТСКА БИ ИЗВЕЛА „ОЛУЈУ“ И ДА СРБИ НИСУ РЕКЛИ „НЕ“: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
У СЕРИЈАЛУ, из три дела, „ Дан прије Олује“ Дарка Худелиста, познатог хрватског новинара и публицисте, у коме „Новости“ у свом „Историјском додатку“, паралелно са најчитанијим загребачким политичким недељником „7 дневно“, откривају непознате детаље шта се тих врели, узбурканих и драматичних дана, на прелазу из јула у август 1995. године, дешавало у политичком и војном врху хрватске државе.
30. 07. 2024. у 14:41
ДАН ПРЕ "ОЛУЈЕ": ХРВАТСКА СЕ ЗАХУКТАВА НА БРИОНИМА: У Женеви спремљена замка за политичке представнике Срба
ВРХУНАЦ је љета 1995. Сви су у Хрватској опуштени, релаксирани и безбрижни, усредоточени искључиво на свој годишњи одмор и љетовање. Па тако, међу осталима, и чланови хрватске Владе, министри, заступници Хрватскога сабора (који је, наравно, био распуштен још почетком љета )...
30. 07. 2024. у 07:00
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА РСК 1995. ГОДИНЕ: Одлука о „Олуји“ донета на Брионима
ПОВОДОМ 29. годишњице Војно-полицијске операције хрватских снага 4. августа 1995. у овом „Историјском додатку“ „Новости“, али и у наредна два, објављујемо серијал Дарка Худелиста, познатог загребачког новинара и публицисте „Дан прије Олује“ у коме аутор открива детаље шта се тих врелих, узбурканих и драматичних дана, на прелазу из јула у август 1995. године, дешавало у политичком и војном врху хрватске државе.
29. 07. 2024. у 13:27
РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН 1244 ДОБИЈА СВЕ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ: За Косово и Метохију широка аутономија
АГРЕСИЈА НАТО 1999. против СРЈ био је, у суштини, експанзионистички, освајачки рат.
16. 07. 2024. у 05:00
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА И РЕЗОЛУЦИЈЕ СБ УН 1244: Америка на Косову исправља "грешку" из II Светског рата
РЕЧЕНО је не једном - да је проблем Косова и Метохије дуготрајан и сложен, да су га страни, ванрегионални фактори вековима чинили тежим и сложенијим јер су им прилази увек били у функцији њихових геополитичких интереса.
16. 07. 2024. у 05:00
ОБЕЗВРЕЂИВАЊЕ И БАГАТЕЛИСАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Доследност својим коренима најсигурнији пут
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета Безбедности Уједињених нација некима није добра, као што им није добро међународно право, зато што се не поштује, све то обезвређују, багателишу.
16. 07. 2024. у 05:00
ПРОТИВРЕЧНА ТУМАЧЕЊА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ СПОРАЗУМА У КУМАНОВУ: Није капитулација већ договор о миру
КУМАНОВСКИ преговори окончани су 9. јуна 1999. године у француској војној бази НАТО код Куманова у Македонији, закључењем Војнотехничког споразума (ВТС), који је данас познатији под називом Кумановски споразум.
16. 07. 2024. у 05:00
НАПАД АТЛАНТСКЕ АЛИЈАНСЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ УГРОЗИО МЕЂУНАРОДНИ ПОРЕДАК: НАТО агресија потпуна деградација политике
ПОТПИСИВАЊУ Војнотехичког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године, између представника Војске Југославије и МУП Републике Србије, с једне, и команданта Кфора, с друге стране, претходило је низ битних догађаја.
16. 07. 2024. у 05:00
