Историјски додатак новости
ЛАЖ И ИСТИНА НЕ МОГУ ОРАТИ НА ИСТОЈ ЊИВИ: Свет Виђен очима Светог Николаја Велимировића
СВ. НИКОЛАЈ се родио и већи део живота провео у Србији, односно, у самом средишту Европе. Све његове мисли су посвећене судбини његове отаџбине – Србије.
20. 11. 2024. у 19:00
ПРОРОЧКЕ РЕЧИ О СУДБИНИ ЊУЈОРШКИХ КУЛА: Предосећања будућности Владике Николаја Велимировића
СВЕТИ владика прилично песимистички гледа на будућност Европе, дивим се његовој прозорљивости. Европа је данас коначно признала ,,ђавола за свога оца“.
20. 11. 2024. у 18:00
ЕВРОПА НОВОГ ВЕКА - ТРИ КОРАКА КА ПРОПАСТИ: Николај Велимировић о судбини најстаријег континента
НАВРШИЛО се сто година откад се појавила књига чији је назив познат сваком писменом човеку – ,,Сумрак Европе“.
20. 11. 2024. у 16:00
УМЕСТО РАЈА НА ЗЕМЉИ ДОБИЛИ СМО КОНТРОЛИСАНИ ХАОС: „Један свет“ у тумачењу Френсиса Фукујаме и Светог Николаја
У АМЕРИЧОМ часопису National Interest 1989. објављен чланак Френсиса Фукујаме, ,,Крај историје?“ Иако се у наслову чланка налази и знак питања, аутор је био убеђен да је наступио управо онај ,,крај историје“, за који су се залагали заговорници глобализације. Настало је време “Једног света“. “Овај тријумф Запада, тријумф западне идеје“, тврдио је Фукујама, ,,превасходно се испољава у потпуном исцрпљивању некада виталних алтернатива западном либерализму...
20. 11. 2024. у 14:00
ДОКАЗИВАО ЈЕ ИСТИНУ О СРБИМА: Живот и дело Владикe Николајa Велимировића
РОЂЕН је уочи Божића 1881. у маленом селу Лелићу у близини Ваљева: прво дете Драгомира и Катарине. Његов отац био је писмен сељак, писар и деловођа среза подгорског. Бригу о одгајању сина преузела је мати Катарина, која га је учила побожности и честитом животу.
20. 11. 2024. у 12:00
РЕВИЗИОНИСТИЧКИ УДАР ПО ДИКТАТУ ПОЛИТИКЕ: Србија пред библијским искушењима одбранила своју независност
САВРЕМЕНА историја се већ дуже време налази под ударом ревизионистичке историографије која под утицајем политике и њених потреба поништава постојеће знање о прошлости, захтева промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора намеће и прилагођава закључке, истрајава на радикалном обрту у истраживању прошлости.
13. 11. 2024. у 15:00
СРПСКИ НАРОД ОДБИО ДА БУДЕ ТРАЈНО ПОКОРЕН: Шта се дешавало последњих ратних година с обе стране фронта
KРАЈЕМ 1916. операције на Солунском фронту су утихнуле. Отпочео је позициони рат, а однос сукобљених снага био је уравнотежен.
13. 11. 2024. у 14:00
ПУТ У ОТАЏБИНУ КРОЗ ЧЕЛИЧНУ ЗАВЕСУ КУРШУМА: Пробој солунског фронта убрзао крај Првог светског рата
ПРЕМА ратним плановима прављеним крајем 1917. године у Паризу, Солунски фронт је превасходно требало да има дефанзивну улогу. Ангажоване трупе имале су задатак да спрече продор Централних сила у Грчку. Тек су у другом плану биле идеје о организовању офанзивних акција према непријатељу.
13. 11. 2024. у 13:00
ДУБОК ТРАГ РАТНИХ СТРАХОТА: Свет је из оружаног сукоба изашао подељен на победнике и поражене
ИЗБИЈАЊЕ Октобарске револуције угрожавало је даље вођење рата и потресало Централне силе. Идеје револуције биле су блиске војницима на фронту, масама чији је животни стандард драстично опадао, најширим слојевима грађанства суоченим са страхотама рата.
13. 11. 2024. у 12:00
СПЕЦИЈАЛАН ВАГОН РЕЗЕРВИСАН ЗА КАПИТУЛАЦИЈУ: Звона широм Европе 11. новембра 1918. огласила крај Великог рата
ЈЕДАНАЕСТОГ дана, једанаестог месеца, у једанаест часова 1918. године званично су престала борбена дејства у Првом светском рату.
13. 11. 2024. у 11:00
РАТ ПОЧЕО И ЗАВРШИО СЕ У БЕОГРАДУ: Дан примирја: 106 година од завршетка Првог светског оружаног сукоба
МОГЛО би се рећи да је Први светски рат започео оног тренутка када је Никола Пашић, 25. јула 1914. године, 15 минута пре истека рока за предају одговара на чувени ултиматум, ушао у зграду аустроугарског посланства у Београду с историјским документом у рукама.
13. 11. 2024. у 10:00
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА СВЕ ДИСЦИПЛИНУЈЕ: Рајко Петров Ного - Терао нас да одговоре тражимо у његовом делу
ПОЗВАО министар културе БиХ 1970. године десетак писаца, међу њима и младог секретара Удружења књижевника, на сусрет ни са ким мање него са Ивом Андрићем. Баш сам радознао шта ће и како ће причати онај чија је лозинка да је у ћутању сигурност. Онај који се извештио - није залуду дуго био у дипломатији - када већ мора јавно да говори, да каже уљудно ништа, а тиме што не казује, канда те тера да одговоре потражиш у његовоме делу...
06. 11. 2024. у 22:00
ВЕЧИТИ САМАЦ У ЖИВОТУ И КЊИЖЕВНОСТИ: Избор аутентичних сећања савременика: ко је био Иво Андрић
КОМПЛЕКСНОСТ Андрићеве приватне и професионалне личности у записима судеоника његове епохе осветљена је из различитих углова: кроз непознате и сликовите детаље, оцртавају се обриси његовог лика, који читаоцима „Историјскг додатка“ некада може бити јасан, очигледан, предвидив и очекиван, понекад неухватљив, недоследан или изненађујућ, каткад замаскиран, у сваком случају – провокативан.
06. 11. 2024. у 21:00
НОБЕЛОВАЦ ПРЕДВИДЕО РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ: Надвијене Ђиласова и сенка и часописа „нова мисао“ над Андрићем
КАКО ЈЕ ВРЕМЕ ОДМИЦАЛО, Андрић се лагано, њему својствено, разилазио с југословенским комунизмом.
06. 11. 2024. у 20:00
МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу
ТУ И ТАМО, И ДАНАС, појављују се понеки моралисти који не могу “да опросте” нашем нобеловцу поједине фазе из његовог живота.
06. 11. 2024. у 19:00
ЖИВОТ ОБАВИЈЕН ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ: Многи детаљи из биографије Иве Андрића остали су неразјашњени
СУБОТА, 5. децембар 1964. године, у стану Александра Вуча окупило се шире друштво: Иво Андрић, Душан Матић, Родољуб Чолаковић са супругама и Криста Ђорђевић.
06. 11. 2024. у 17:00
ИВО АНДРИЋ СТРАНАЦ У СВОМ ЖИВОТУ: Непознати детаљи из живота јединог српског нобеловца
ПРЕД читаоцима „Историјског додатка“ налазе се мало познати детаље из живота нашег нобеловца: дружење с Мустафом Голубићем, флертовање с Дражом Михаиловићем, сарадња с Милованом Ђиласом у „Новој мисли“,као и сведочанства његових савременика који из различитих углова: кроз непознате и сликовите детаље, оцртавају обрисе његовог лика.
06. 11. 2024. у 16:36
КОНАЧАН РАСКИД СА СОВЈЕТИМА: Срби у општем хаосу Бољшевичке револуције
МЕЂУСОБНЕ односе са новом влашћу у Русији кварила је припадност и савезничка верност Србије. На то су се само надовезале идеолошке разлике.
30. 10. 2024. у 20:00
СРПСКИ ПОСЛАНИК ПЉУНУО ЛЕЊИНА: Контакти и везе са антибољшевичким покретом у Русији
ИЗЛАЗАК најближег савезника из рата представљао је озбиљан удар на спољнополитичке позиције Србије.
30. 10. 2024. у 19:00
ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ НИКОЛЕ ПАШИЋА СА БОЉШЕВИЦИМА: Односи Српске владе са „црвеном“ совјетском Русијом
ПРАВА искушења за спољну политику Србије тек су следила. Нестабилно стање у Русији и слабост Привремене владе отворили су простор бољшевицима да подигну дуго прижељкивани оружани устанак.
30. 10. 2024. у 18:00
КРАЉЕВИНА СРБИЈА И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА: Искушења Српске спољне политике у Великом рату
ИРОНИЈОМ судбине, Руска царевина, која је 1914. ушла у рат да заштити Србију, нестала је у вихору светског сукоба и унутрашње револуције, праћене грађанским ратом.
30. 10. 2024. у 05:00
РАЗАБИРУ СЕ САМО РЕЧИ: РУСИ! НАШИ! Иво Андрић, једини српски нобеловац, о ослобођењу Београда
УЛАЗАК ослободилаца у Београд 20. октобра 1944, Иво Андрић је дочекао на Теразијама са Миланом Ђоковићем и Рашком Димитријевићем.
23. 10. 2024. у 13:30
СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда
ОСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Навршило се 80 година од велике битне за престоницу. У тексту испод погледајте како је ослобађање Београда текло по данима од 3. до 27. октобра.
23. 10. 2024. у 12:00
СТАРИ СОЛУНАЦ СПАСАВА МОСТ: Завршне операције за ослобођење престонице
У ПЕРИОДУ од 16. до 19. октобра тежиште борби је поново пренето ван града. Решени да се по сваку цену пробију у град и пруже помоћ својој посади, Немци су се прегруписали и у борбу увели још својих снага.
23. 10. 2024. у 11:30
