АТЕНТАТ НИЈЕ БИО ДЕЛО ПОЈЕДИНЦА: На улицама Марсеља завладали су хаос, узнемиреност и пометња

НА "БЕЛГИЈСКОМ КЕЈУ", где је подигнут велики понтон доминирају француска и југословенска застава које вијори благи маестрал.

Краљ на „ Белгијском кеју“ се поздравља са домаћинима, Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Импровизовани сплав, направљен у облику бине за најсвечаније прилике, био је сав у зеленилу, прекривен црвеним теписима.

Са леве и десне стране биле су укотвљене подморнице "Наутилус" и "Риби". Међу бројним званицама, Луј Барту је на централном месту овог "одбора" за свечани дочек. Поред њега налазе се званични изасланици председника Републике Француске Лебрена, генерал Жубер и потпуковник Бертуар. Присутне Југословене предводи посланик Мирослав Спалајковић. Ту су и друге званице.

На бини, подно кеја, нема министра морнарице Жака Пијетрија, адмирала Дибуа Олдехкала и маршала двора генерала Димитријевића. Они су јахтом кренули у сусрет "Дубровнику", да на самом броду пожеле добродошлицу краљу и да са истом јахтом пристану код понтона.

Краљ силази са палубе разарача у јахту и крећу ка обали. Пуковник Милорад Радовић, краљев ађутант, који је у том тренутку најближи месту догађаја, оставио је најутентичније сведочење. У његовом извештају пише: "Око 16.10 часова, јахта је стигла на сплав "Белгијски кеј", где је била подигнута трибина. Краљ је лако изашао из јахте степеницама на трибину, где га је прво поздравио министар Барту, затим остали француски и наши великодостојници грађанског и војног реда. Међу осталима, запазио сам француског посланика у Београду г. Нажијера, француског војног изасланика у Београду потпуковника Бетуара, нашег посланика у Паризу г. др Спалајковића... Потом је краљ обишао почасну чету с музиком, која је била постројена фронтом ка трибини. Музика је интонирала нашу химну. По поздраву чете, краљ је са министром Бартуом и генералом Жоржом ушао и ауто марке "делаж" . (Извештаји управника Двора, пуковника Јована Павловића, краљевог ађутанта, пуковника Милорада Радовића, као и капетана брода Косте Грубишића, налазе се у Архиву Југославије, у дворској архиви.)

"ПРИСУТНИ СУ БУРНИМ овацијама поздрављали краља који је озбиљно гледао око себе, с напором се бледо осмехивао. То није био уобичајени Александров осмех. Да ли је краљев поглед, којим је обухватао људе на дочеку, већ указивао на предосећај опасности? Одавно је Александар осећао да је његов живот угрожен, само једна немарност у обезбеђењу може по њега бити кобна! Хоће ли се то догодити одмах?". Као да је краљ наслућивао шта му се спрема?

Из многобројних извештаја знао је да му се непрестано ради о глави. Често је говорио: "Мисли ли ко да нисам свестан опасности којима се излажем? Ја знам да могу да погинем.

То може да буде несрећа за мене и за моју породицу, али то није важно. Ја нисам на челу државе да седим скрштених руку и водим рачуна о своме животу. Краљ мора да извршује задатке".

Поодавно је имао предосећај да му се спрема убиство. Дивизијски генерал Драгутин Милутиновић, који је десетак година служио на двору, написао је да је Александар "имао некакав предосећај о својој судбини и будућности". Једном приликом, возећи се ка Топчидерском брду упитао је генерала који се налазио у његовој пратњи: "Јелте, Генерале, кад би испао неко десно или лево од нас, па потегао револвер (дум-дум) или бомбу на нас, јелте да би то била најлакша, најбоља, а и најбржа смрт?"

* * * * * * * * * *

У Француској је била забрањена употреба возила у коме је био краљ

НА "БЕЛГИЈСКОМ КЕЈУ" у Марсељу стајала је колона луксузних возила. За краља и његовог домаћина министра Бартуа, уместо затвореног аутомобила, био је спремљен отворени "делаж" типа "лавдау", са отвореним кровом чија је задња страна крова била спуштена.

Иначе, овај ауто био је типа затворених кола са двоја бочна врата и посебним одељењем за шофера, преграђеним стаклом. Људи из краљеве пратње били су шокирани када су схватили да је ово возило до тада заправо служило као такси и да је имало широку папучицу, а добро је било познато да је управо у Француској било забрањено коришћење возила са таквим папучицама за највише државнике зато што је пре неку годину усред Париза, убијен познати политичар, када је убица ускочио баш на такву папучицу и извршио злочин. Њихово запрепашћење је достигло врхунац када су видели да је краљ требало да се вози аутомобилом у коме се волан налазио с десне стране. То је значило да ће Александар седети иза возача, а не иза официра из безбедности. Било је јасно да, ако атентатор приђе возилу с десне стране, да нема ко да интервенише и спречи га у намери да пуца. Све промене протокола о дочеку: уклањање 12 мотициклиста, отворени аутомобил, детаљ са воланом на десној страни, говори да то уопште није било случајно!

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Са "Белгијског кеја" свечана колона возила кренула је у пратњи двојице официра на коњима, који су јахали иза "делажа". И они ће бити целокупна заштита аутомобила у коме су били краљ и Барту. Дванаест планираних жандарма на мотоциклима, са обе стране краљевог аутомобила, као што смо видели, повучени су много раније пре искрцавања југословенског суверена.

Марсељска Авенија Канабијер, која води од луке до зграде Префектуре, где је предвиђен званични пријем, била је препуна раздраганог света који је нестрпљиво чекао да уживо види и поздрави суверена пријатељске земље и савезника из Првог светског рата. "Жива ограда" од полицајаца одваја масу људи на препуним тротоарима од коловоза. Међутим, одмах је било јасно да је шпалир чувара реда проређен и да није у стању да контролише гомилу народа.

У КОЛОНИ АУТОМОБИЛА која креће ка префектури налази се и управник Двора, пуковник Јован Павловић. У његовом извештају пише: "Било је пуно света тако да сам се једва пробијао. Поред званичних лица била је углавном маса, народ, који се гурао да из што веће близине види краља. Једва сам успео да дођем до својих кола. Сва су кола била у групи, тако да сам видео када су кренула кола у којима је седео краљ. То је био обичан такси, марке 'делаж'. Видео сам краља у врло дубоком седишту, да му се, гледајући страга, видео само адмиралски шешир, лево до краља седео је министар Барту, а према њему генерал Жорж, окренут Бартуу лицем. На предњем седишту седео је само шофер. Било ми је чудно зашто нема нашег дежурног ађутанта, када је он дужан да аутоматски седа на бок, чим се краљ извози аутомобилом.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

У лаганом темпу (ход коња) почели су се низати остали аутомобили, док није дошао на ред да пође бр. 6, у коме сам био ја, пуковник Радовић и француски војни аташе у Београду.

Прозор на моме аутомобилу био је отворен и ја сам имао могућности да видим целу колону.

Између наших аутомобила пролазили су поједини из публике. Са мога места видео сам десну страну краљевог аутомобила и поред ње групу од 4, 5 људи, који су стално ишли снимајући га, смењујући једни друге чим ови изврше снимање.

Улица којом је поворка ишла није била широка, и при томе има местимично банкета за регулисање саобраћаја, због чега је поворка аутомобила морала да прелази на десну страну, тако да од аутомобила до тротоара није било више од 2, 3 метра. Поредак војника није уопште постојао, а униформисани полицајци стајали су на растојању 8 до 10 метара.

Кад је челни аутомобил прешао око 30, 40 метара, чуо сам једну серију од око 8 до 10 метака, који су давали звук пушкомитраљеза. Схватио сам одмах ситуацију и повикао сам:

'Атентат!', нагло отворио врата аутомобила и потрчао колико сам могао брзо напред."

* * * * * * * * * *

Александар је умирао скрштених руку на балчаку мача

НА ЗАДЊЕМ СЕДИШТУ аутомобила, који се кретао врло споро, седели су краљ Александар и његов домаћин, француски министар иностраних послова Луј Барту. Изненада из гомиле на тротоару искаче човек, у моменту одбацује букет цвећа у којем је скривао револвер, и вичући на француском "Живео краљ!", пролази кроз проређен кордон полицајаца, скаче на бочну папучицу аутомобила и испаљује више хитаца у правцу краља, министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа, који је седео на помоћном седишту. Док атентатор пуца, возач Фоасек се окреће и покушава да прекине његову убилачку намеру, док потпуковник Пиоле, који је најближи догађају, окреће коња и сабљом два пута удара убицу. Падајући на коловоз, убица и даље пуца на полицајце и свет дуж тротоара. Пуца и полиција. Маса хоће да линчује убицу који лежи на коловозу непомичан, крвав. Један полицајац га склања и смешта у оближњи киоск. Два сата касније завршила се његова агонија, у једној од канцеларија марсељске службе безбедности.

Гужва достиже врхунац. На улицама је завладао хаос, узнемиреност и пометња међу полицијом, официрима, а команданти парадних ешалона не знају куда са трупама и коњаницима. Епилог је стравичан на Берзанском тргу, поред краља, Бартуа и генерала Жозефа, смртно су погођене две жене, један полицајац, а десеторо грађана Марсеља је рањено.

Убијени полицајац био је у цивилу, звао се Целестин Гелџ, у тренутку атентата налазио се непосредно поред аутомобила, имао је револвер у џепу, али га није употребио. Када је видео убицу на папучи краљевог аутомобила, уместо да употреби револвер, он је вукао убицу за крагну од капута и викао му да сиђе. Убица се окренуо и пуцао и у полицајца Гелџа који је остао на месту мртав. Генерал Жорж, који је чуо звук пуцњаве, отворио је на својој страни врата аутомобила, притрчао на краљеву страну аутомобила и повукао убицу са кола.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

У ТОМ МОМЕНТУ, пуковник Полет је окренуо коња, потегао сабљу и ударио убицу неколико пута пљоштимице по глави. Убица је пао, али је и даље насумице пуцао из маузера (двадесет метака) у вис и погодио са неколико метака и генерала Жоржа. Просто је невероватно да капетан Вигуре, који је био на коњу испред аутомобила, није уопште реаговао, као да се око њега ништа не дешава и као да ништа није чуо?

Краљева кола са француским маринским официрима и њиховим југословенским колегама превозе кроз окупљени народ непокретно краљево тело, положено на окрвављено задње седиште, ка Префектури. Огромна маса народа која је била пред Префектуром и чекала краљев долазак, када је видела да краљева кола улазе у зграду Префектуре великом брзином и да је свечана пратња у хаосу, а поготову кад су чули позиве официра: "Има ли неког од лекара?" - било је јасно да се догодило нешто непредвиђено, трагично.

На позив официра, јавио се један млад војни лекар. Одвели су га у Префектуру тешко рањеном краљу, који је лежао у префектовој канцеларији, на троседу пресвученом зеленим сомотом. Рањени краљ, лица оловне боје, једва још даје знаке живота. Неколико минута после 17.00 часова, краљ је издахнуо. Лекари су утврдили да је један куршум погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица, на истој страни. Ране су биле веома тешке и краљ није могао бити ни чудом спасен.

Краљ Александар је лежао на троседу у префектовој канцеларији у адмиралској униформи, крвавој, очију склопљених и прекрштених руку на балчаку мача. Краљево тело је до пола било прекривено југословенском тробојком. Убрзо је на одар положено неколико букета цвећа. Крај мртвог краља француски официри, исуканих мачева, држе почасну стражу.

* * * * * * * * * *

Убица је умро не изговоривши ни једну једину реч

У УНУТРАШЊЕМ ЏЕПУ краљеве адмиралске униформе, на папиру попрсканом крвљу, пронађен је говор који је југословенски краљ требало да одржи у Паризу, за време своје званичне посете Француској. Његов садржај први је објавио тадашњи водећи француски лист "Матен", у броју од 11. октобра 1934. године, и он гласи: "Колико волимо Француску, то цео свет зна. Та љубав има свој корен у дну наших бића. Догађаји су је могли само изнети на врхунац приступачан људским осећањима и учинити је видном за свачије очи. Мој обожавани отац краљ Петар био је за све време свог живота симбол верности наше љубави за вашу племениту и лепу земљу. Дивљење Југославије према Француској не потиче од јуче. У самој историји југословенског народа треба тражити зачетак. Век који везује данашњу Југославију са Наполеоновом Илиријом и Карађорђевом Србијом завршио се, по неизбежној историјској потреби, логичним и природним резултатом. За далеким догађајима, у којима су били умешани наши дедови, дошли су догађаји ближи нама у којима смо и сами учествовали. Ми се дивимо Француској не само због њеног дела које је извршила у нашој националној судбини, већ и због њене универзалне улоге коју она непрестано врши зрачењем своје мисли и својом делатношћу у свету. Ми јој се дивимо због праведности и хероизма њених поступака увек кад треба бранити правду против самовоље и силе у међународном животу. Исто тако и због огромне истрајности њених напора у лаганом и истрајном тешком изграђивању мира међу народима."

Александар и Луј Барту неки минут пре него што ће доживети исту судбину, Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

ДОК ЈЕ КРАЉ УМИРАО, на другом крају града у операционој сали болнице "Божји дом", министар Барту се ближио свом животном крају. Умро је у 17.40, три четврт сата после краља Александра. Бартуа је метак погодио у десну надлактицу, а затим пресекао главну артерију. Спора вожња таксијем због гужве и пометње у граду и неадекватно указана прва помоћ били су фатални за министра Бартуа. Он је изгубио много крви, и кад је стављен на операциони сто, већ је био готово без и капи те животне течности, па ни трансфузија није помогла.

У исто време, у болници "Мишел Леви" оперисали су тешко рањеног генерала Жоржа.

Генерала је погодило више зрна у грудни кош, обе надлактице и стомак. Успешна операција и снажна конструкција учинили су да је генерал Жозеф Жорж, јунак Вердена и Солунског фронта, једини преживео.

У канцеларији марсељске службе безбедности, погођен са више метака у тело и рањен ударцима сабље по глави умро је убица Керин, не изговоривши ниједну реч. Поседовао је чехословачки пасош на име Петрус Келеман, два пиштоља "маузер" и "валтер", две бомбе, бусолу и 1.700 француских франака. Сем пасоша који је издао чехословачки конзулат у Загребу, никакве друге исправе није имао, али на десној убичиној руци биле су истетовиране мртвачка глава и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом ВМРО, што је указивало да је убица припадао тој терористичкој организацији. Одмах се наслутило да иза убице стоји одређена група или организација и да атентат није дело појединца, или човека поремећена ума, нити неког непомирљивог фанатика кога покреће лична мржња.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Ускоро ће бити јасно да је то Величко Димитров Керин, бугарски држављанин, познат као терориста који је извршавао смртне казне, предавао их "черној земљи", па отуда Черноземски: над онима које је ВМРО осудио на смрт. Користио је много лажних имена:

Владо Шофер, Рудолф Сук, Владимир Димитров, Стјепан Димитров, Георги Стојанов, Владо Георгијев Черноземски, Величко Стојанов, Величко Георгијев...

Препоручујемо

Друштво

0 8

ПОСУСТАЈАЊЕ ПОД БАТИНАМА БУДУЋЕГ РАТНОГ КОМАНДАНТА: Разлике у карактеру нових чланова покрајинског комитета

25. 09. 2024. у 23:00

Друштво

0 1

МУЧКО УБИСТВО НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ КОМУНИСТЕ: Нови људи, са новим методом рада, долазе на чело Српске партије

25. 09. 2024. у 21:59

Друштво

0 0

ТИТО СПРЕЧИО ЛИКВИДАЦИЈУ МУСТАФЕ ГОЛУБИЋА: Милован Ђилас - Успомене једног револуционара (други део)

25. 09. 2024. у 05:00

Друштво

0 2

ТИТОВ РЕЖИМ ЈЕ БИО ОСТВАРЕЊЕ КРЛЕЖИНИХ СНОВА: За време рата усташки идеолози расизма штитили великог писца

18. 09. 2024. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације