СУДБОНОСНИ ПУЦЊИ У РАЈСКОЈ УЛИЦИ: Париске бирократе се поигравају са југословенским званичницима
ЕУГЕН Дидо Кватерник и његове убице бродом, преко Женевског језера прелазе француску границу.
У Швајцарску су ушли са мађарским пасошима и нетрагом нестали. Из земље "чоколада и сатова" изаћи ће са чехословачким путним исправама. Возом иду до Фонтенблоуа, а одатле аутобусом до француске престонице.
Пре него што су пронашли смештај, Кватерник их одводи у биоскоп и мајсторски демонстрира елементе конспирације. Чим је почела филмска пројекција даје знак Краљу и Поспишилу да изађу и одводи их у Биро за визе где се пријављују као чехословачки грађани јер за власнике пасоша ове земље није била потребна француска виза. Исто је поновио и са другом двојицом. У раним јутарњим сатима, 7. октобра, Черноземски, Мијо Краљ и Кватерник напуштају Париз и крећу ка Марсељу, односно за Екс Ан Прованс.
У Париз је Владета Милићевић стигао 6. октобра 1934. године. На пострестанту у Паризу сачекало га је писмо, извештај његовог човека из Павелићевог стожера. Анте Година га обавештава да се један атентаторски пар налази у Паризу; да је планиран атентат на краља Александра на два места: код споменика марсељских јунака, и у Версају; да се други атентаторски пар налази у унутрашњости Француске и да се спремају за атентат у Марсељу; да оба атентаторска пара имају чехословачке пасоше; да ће му се још једном јавити уочи или на сам дан доласка госта (краља Александра).
* * * * * * * * * *
Надмено, немарно и непрофесионално понашање Француза
НАОРУЖАН ДОКАЗИМА, Милићевић ће наредна три дана обијати врата француских форума задужених за дочек краља Александра. Немарност Француза и омаловажавање чланова југословенске делегације може да се реконструише из опширног и детаљног извештаја Владете Милићевића, који је упутио Министарству унутрашњих послова у Београду, непосредно после атентата:
"Одмах по доласку у Париз ставио сам се у везу са овдашњим властима и њиховим Министарством унутрашњих послова ради осигурања безбедности Њ. в. Краља приликом његовог доласка у Француску. Како је овдашња Префектура (Градско начелство) надлежна само за Париз, а Јавна безбедност при Министарству унутрашњих послова за унутрашњост Француске, односно за Марсељ, то сам морао све обићи и сваком сам саопштио да имамо обавештења да хрватски бандити, односно др Павелић, припремају атентат на Њ. в. Краља, што сам по доласку и Кр. Посланству саопштио, а Кр. Посланство је и са своје стране имало обавештења, односно телеграме из Прага и других извора.
Прво сам посетио директора кабинета овд. Префектуре (Градског начелства) и замолио да будем примљен од Префекта (Градоначелника), али сам био упућен на директора политичке службе г. Перија, који ме је довео у везу са специјалним комесаром Ударом, а овај пак са главним инспектором Руфјаком, који има службу осигурања страних владара, па је осигуравао и нашег краља приликом његових долазака у Париз...
СВИМА САМ РЕДОМ понављао опасност, која је над нашим главама и молио да се предузимају најстроже мере контроле, како на граници, по хотелима, тако и по нашим колонијама. Дао сам и списак и слике, сумњивих лица... Али они нису предузимали никакве строге мере по хотелима за праћење странаца, а нити на граници, што смо се и ми југословенски полицајци и уверили... Тражио сам и стално инсистирао да се са листе сумњивих, предате од Посланства, и сва лица сигнализирана од мене, пронађу, притворе, а затим по одласку Краља протерају. Чак сам, када полиција није могла изаћи на сусрет, јер се косило са њиховим законима, отишао са дозволом Кр. Посланства, код директора Политичког одељења Министарства спољних послова, Бласета, а са мном је био Николић, Главни инспектор Руфијак и секретар маршала Двора Димитријевића, г. Боторић, па сам и код њега инсистирао за хапшење по листи Посланства, али ми је овај одговорио да је ову листу оставио Министарству унутрашњих послова, али да се ова лица не могу тако хапсити, јер у Француској има закона, а ови нису ништа противу закона учинили, али да ће се узети под строгу контролу. Кр. Посланство је било о свему обавештено. Било би дуго излагати све мере које сам предузимао дању-ноћу јурећи сам, јер нисам наилазио на потпору код овд. власти, што је било познато Кр. Посланству...
За све време преговора о плану краљевог обезбеђења, званични представници Француске, држали су се надмено, као органи велике државе, који не желе да полажу рачуна о томе шта ће, а шта неће предузети, нити да дозволе мешање југословенске полиције. По добијању листе имена и фотографија сумњивих лица предузете су само формалне мере, а то је значило да ниједно сумњиво лице није пронађено, иако су се, у то време, већ налазили у Ексу, Фонтеноблоу и самом Паризу.
Истовремено одбијен је предлог да обезбеђење буде пратња полицајаца на мотоциклима са обе стране краљевог аутомобила, јер то не би одговарало демократској јавности. Остало је да испред аутомобила иду двојица гардиста на коњима".
* * * * * * * * * *
Убице дан раније обилазе место злочина у Марсељу
И ДОК СЕ ФРAНЦУСКЕ бирократе поигравају са југословенским званичницима, Кватерник и његов марсељски пар Керин-Краљ су на месту злочина. У Екс Ан Прованс су одсели у два хотела, а дан пре него што ће разарач "Дубровник" пристати у марсељску луку, обићи ће маршруту којом је требало да прођу краљ Александар и Луј Барту, француски министар спољних послова.
У записнику француске полиције, после атентата, забележена је изјава Мије Краља:
- На дан 8. октобра у седам часова ујутро дошао је у моју хотелску собу г. Сабо (Кватерник).
Ја сам становао са Суком (Черноземским), Господин Сабо нам је обојици наредио да устанемо и онда нам некако озбиљио, уносећи се у лице, рекао:
- Краљ Алeксандар стиже сутра у Марсељ. Ви знадете своју дужност. Имате га убити по цијену властитог живота! Ћутали смо неколико секунди, па је поново г. Сабо реч по реч казао: Питам вас, у име поглаванка, јесте ли спремни за ову задаћу? Одговорили смо у глас: Јесмо!
Онда, хајдмо да одредимо мјесто у Марсељу!
У локалном листу био је објављен план кретања сутрашње поворке од "Белгијског кеја" све до Префектуре. Кватерник, Мијо Краљ и Черноземски стигли су таксијем и дошетали у близину "Старе луке". Према том плану, прошетали су се главном улицом, Авенијом Канабијер.
- Овдје! - застао је Кватерник, гледајући упитно у "Владу шофера".
- Овде ће га шаљемо у пакао! - промрсио је Владо Черноземски.
- Не у пакао! окренуо се Кватерник. Показао је на попречну улицу, неколико корачаја даље.
Послаћемо га у рај! Видиш ово је "Рајска улица" (Ri Pardi).
- Главно је да оде на онај свет! - додао је Бугарин.
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)