АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ МОРАЛА: Идеолошко разилажење Милована Ђиласа са вођством партије

МИЛОВАН Ђилас је у партији био на разним дужностима, али је најпознатији био као идеолог и теоретичар.

Тито је оптужио Ђиласа због противљења политици партије и угрожавања њеног јединства , Фото Стеван Крагујевић, Архив Алексе Ђиласа, Музеј Југославије, Архив Југославије, Архив породице Ранковић, "Профимедија", документација „Новости“ и "Википедија"

У време сукоба између Совјетског Савеза и Југославије, који је постао отворен 1948, он је најтемељније и најјасније развијао идеје о независности Југославије и о потреби демократизације југословенске партије и југословенског друштва.

У дужем чланку „Проблем школства у борби за социјализам у нашој земљи” (Борба, 3, 4, и 5. јануар 1950.) противи се одбацивању у целини предратног школског система, залаже се за смањење улоге бирократије и блиску просветну сарадњу шест република, тражи повећање броја класичних гимназија и посвећивање веће пажње учењу страних језика, истиче потребу слободне дискусије између професора и студената о питањима из друштвених наука.   

У политичком есеју „Савремене теме” (Борба, Београд 1950.), критикујући совјетску политику према Југославији и земљама Источног блока, Ђилас жестоко напада совјетску бирократију и закључује да се и у Југославији део комуниста претвара у бирократе и презире народ, и да се томе ваља супротстављати демократским радом с људима...

На Четвртом пленуму ЦК КПЈ, одржаном почетком 1951, усвојена је резолуција о теоретском раду у партији у којој се прихватају Ђиласове идеје о неопходности дискусије и борбе мишљења. Сви чланови партије треба да имају право да слободно расправљају о јавно изнетим ставовима других чланова партије, чак и ако имају највише функције.

 

 

 

 

Фото Стеван Крагујевић, Архив Алексе Ђиласа, Музеј Југославије, Архив Југославије, Архив породице Ранковић, "Профимедија", документација „Новости“ и "Википедија"

Шести конгрес Комунистичке партије Југославије, одржан од 2. до 7. новембра 1952. у Загребу, прихвата већину његових идеја и оне улазе у програм партије. По мишљењу већине историчара, конгрес је био највиша тачка ослобађања од крутих теоријских и практичних облика комунистичке владавине, који су створени у рату против окупатора, грађанском рату и револуционарном освајању власти, и у том смислу најзначајнији догађај у историји партије. Међутим, оно што је Ђилас сматрао само за почетак процеса демократизације, већина водећих комуниста, а посебно Тито, сматрали су за тачку од које се не сме даље...

У ДИСКУСИЈИ ЂИЛАС се између осталог заложио да се не сме забрањивати људима различитих схватања, чак ни „реакционарних и антиматеријалистичких”, да објављују своје радове, и да се треба борити пре свега „политичким и идејним аргументима”, а не полицијским и судским прогонима. Заложио се и за толеранцију према делатностима цркве и свештеника.

На Ђиласов предлог, Комунистичка партија Југославије мења назив у Савез комуниста Југославије. Најуже партијско руководство се сада звало Секретаријат Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије и чланови су били Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ, Милован Ђилас, Александар Ранковић, Борис Кидрич, Иван Гошњак.

Ђилас је јануара 1953. главни покретач антидогматског и од партијског апарата независног месечника Нова мисао, посвећеног књижевности, науци и уметности. Излазио је у дванаест хиљада примерака и финансирао се искључиво од претплате. Када је забрањен јануара 1954. због Ђиласове политичко-документарне прозе „Анатомија једног морала”, у којој је описао затвореност, ароганцију и снобизам партијског „високог друштва”, у његовом редакцијском колегијуму били су, између осталих, Добрица Ћосић, Мирослав Крлежа, Скендер Куленовић, Оскар Давичо и Михаило Лалић, а сâм тај број часописа садржао је одломак из Андрићеве Проклете авлије и текстове Анице Савић-Ребац, Борислава Михајловића Михиза, Милана Богдановића, Бога Графенауера.

Неспровођење одлука Шестог конгреса и отпори реформама, појачани после Другог пленума Централног комитета крајем јуна 1953, одржаног у Титовој резиденцији на Брионима (уместо, као што је било уобичајено, у службеним просторијама у Београду), постепено доводе до Ђиласовог идеолошког разилажења с вођством партије.

* * * * * * * * * *

Одузимање свих ратних и поратних одликовања

СЕРИЈОМ ЧЛАНАКА (тачније, кратких теоријско-политичких есеја) објављиваних у Борби од 11. октобра 1953. до 7. јануара 1954, Ђилас даље развија идеје о демократизацији југословенског друштва и критикује југословенску партијску бирократију. Указује на њене материјалне и политичке привилегије и њен монопол над привредним и духовним животом, као и на стављање партије изнад закона и онемогућавање демократског дијалога у друштву. Залаже се за отворено и јавно сукобљавање различитих политичких ставова, за реформистичку и демократску партију, за дозвољавање опозиционих група, тражи да полиција и судови штите законитост. Његов је основни закључак да борба за демократију треба да буде главни циљ у развоју социјализма.

Чланци су изазвали велико одушевљење у јавности, тираж Борбе скочио је на три стотине хиљада примерака у слободној продаји и у редакцију је стигло око тридесет хиљада писама подршке. Док су се млади комунисти и интелектуалци заносили Ђиласовим визијама, бројна средња бирократија је била незадовољна. У самом врху партије дошло је до поделе, али је конзервативно крило с Титом на челу однело победу.

Фото Стеван Крагујевић, Архив Алексе Ђиласа, Музеј Југославије, Архив Југославије, Архив породице Ранковић, "Профимедија", документација „Новости“ и "Википедија"

На Трећем (ванредном) пленуму Централног комитета Савеза комуниста Југославије, одржаном 16. и 17. јануара 1954. у Београду, Тито је оптужио Ђиласа за „ревизионизам”.

Због наводног противљења политици партије и угрожавања њеног јединства и власти, Ђилас је искључен из Централног комитета. По слободној вољи иступио је 19. априла из партије.

Због интервјуа Њујорк тајмсу у коме је критиковао политичко стање у Југославији и истакао потребу постојања опозиционе партије као чиниоца демократизације, Ђилас је 24. јануара 1955. осуђен на казну строгог затвора од осамнаест месеци, условно на три године.

СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ, 1956, ухапшен је 19. новембра и осуђен 12. децембра на три године строгог затвора због критике југословенског става неутралности, који је у ствари представљао подршку бруталној совјетској војној инвазији којом је угушена револуција у Мађарској. Док је био у Казнено-поправном дому у Сремској Митровици објављена је у Сједињеним Америчким Државама Нова класа. Ђилас је 4. октобра 1957. изведен пред Окружни суд у Сремској Митровици и 5. октобра осуђен на седам година затвора, у збиру с ранијом казном на девет година.

Пресудом од 14. октобра, као споредна казна, одузета су му сва ратна и послератна одликовања. Сва три пута је суђен по члану 118, став 1, Кривичног закона о „непријатељској пропаганди”, параграфом познатим по томе што се користио за сузбијање слободног изношења мишљења.

Ђилас је условно пуштен из затвора 20. јануара 1961. Поново је ухапшен 7. априла 1962. због књиге Разговори са Стаљином и осуђен 14. маја на пет година затвора. Ова казна му је сабрана с претходним казнама, тако да је коначна осуда била на казну затвора од тринаест година. У то време Југославија се и поред званичне политике несврстаности приближавала совјетском блоку, а Тито жестоко нападао продор „трулог либерализма” у партијске редове. Члан 320. Кривичног законика по коме је Ђилас суђен за одавање службених тајни измењен је и допуњен 17. марта управо да би се њему судило и у светској јавности добио је подругљиви назив „Лекс Ђилас”. (Став 2. је тако измењен да су могуће много строже казне а став 5. је додат и њиме се одавањем службене тајне сматра и писање о догађајима дуго после престанка службе.)

Ослобођен је 31. децембра 1966. без услова, осим петогодишње забране да даје било какве изјаве или било шта објављује. Ђилас је одбио да се придржава ове забране.

Препоручујемо

Друштво

0 0

КРЛЕЖА УНОСИ ХАОС И НЕВЕРИЦУ У ПАРТИЈСКЕ РЕДОВЕ: Разлаз партије и најпознатијег лево оријентисаног књижевника

17. 09. 2024. у 10:00

Друштво

0 0

ПРВО ЈУТРЕЊЕ С ТИТОМ У ЗАГРЕБУ: Оживљавање Комунистичког покрета у пролеће 1937. године

17. 09. 2024. у 08:00

Друштво

0 7

СРПСКО ПИТАЊЕ КОНСТРУКЦИОНА ГРЕШКА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Стварна улога Комунистичке партије у судбини заједничке државе

10. 09. 2024. у 21:00

Друштво

0 3

ЦИЉ ЈЕ БИО ДА СЕ ОТАРАСЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Словенци одлучили да напусте Конгрес пре доласка у Београд

10. 09. 2024. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације