ЗЛОКОБНА ПРЕДСКАЗАЊА НА ПУТУ ЗА ФРАНЦУСКУ: Мисија која је могла да промени геополитичку слику Европе
НA ПУТ без повратка краљ је кренуо 4. октобра, сат пре поноћи, са топчидерске станице у пратњи краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге.
План пута је био да се дворским возом иде до Косовске Митровице, где су стигли сутрадан око 8 сати, а да затим су пут наставили аутомобилима до луке Зеленика у Боки Которској, где их је чекао разарач "Дубровник", којим је сутрадан, 6. октобра по подне, требало да крене за Марсељ.
Вече је било прохладно, сипи ситна јесења киша записао је ађутант пуковник, касније генерал, Милорад Радовић. У пратећој свити налазе се дворска дама Мирка Грујић, министар двора Милан Антић, дворски маршал генерал Александар Димитријевић, управник двора пуковник Јован Павловић, двојица ађутаната: пуковник Милорад Радовић и потпуковник Наумовић; ордонанси официри: капетан корвете Грубишић и капетан прве класе Вукотић.
На топчидерској станици пре поласка било је мирно, без гужве и без уобичајених протоколарних детаља приликом испраћаја суверена. Испраћају присуствује председник владе Никола Узуновић. Али ниједан министар из његовог кабинета. Из државе која ће југословенског краља примити као званичног госта, присутан је отправник послова Француског посланства, господин Кнобел. Посланик (амбасадор) Пол-Емил Нажијар већ је у Паризу да, као што је ред, припреми што свечанији и што безбеднији дочек.
По сведочењу дворске даме Мирке Грујић, краљ Александар је пре изласка на перон, ушао у канцеларију шефа дворске станице, да се са њим поздрави. Док се руковао, са зида канцеларије, приватни сат шефа станице, са механичком птичицом-кукавицом, откуцао је тачно 23.00 часова. Једанаест пута се чуло "ку-ку". Да ли је то био први лош предзнак уочи путовања Александра Карађорђевића у Француску који је могао да промени геополитичку слику ондашње Европе.
ДВОРСКА КОМПОЗИЦИЈА је стигла на перон тачно у 23.00 часова. Полазак је предвиђен петнаест минута касније. Пред улазак у воз, Александар је посветио десетак минута француском отправнику послова, господином Кнобелу. Видљиво је било да краљ испод пазуха држи прегршт озбиљних француских часописа и новине. Дипломата из Д`Орсеја је одмах у шали запазио: "Ваше величанство, за пут нисте изабрали много веселу лектиру?!".
Краљ је, смешећи се, одговорио: "Не осећам потребу за забавом, али сам врло радостан што идем у Француску где има неколико пријатеља". "Ја таквих знам најмање 42 милиона", одговорио је господин Кнобел.
Сутрадан, у петак, 8. октобра око 8 часова на железничкој станици у Косовској Митровици, краљевски пар дочекује војни командант места и срески начелник. Пред станицом је и колона од пет луксузних возила. Краљева идеја је била да у отвореном аутомобилу прође кроз Црну Гору, поздрави народ из тог краја и да тим стави до знања да је поносан на лозу своје мајке, ћерке краља Николе Петровића, и што је потомак великог владике, песника и мислиоца Петра Петровића Његоша. У првим колима су краљеви ађутанти. У другим су Александар и Павле Карађорђевић. У трећим Марија и Олга, са дворском дамом, госпођицом Мирком Грујић.
Око 15 часова дворска колона аутомобила стиже у Подгорицу и без задржавања продужава за Ријеку Црнојевића. Ту су пред старим летњиковцем црногорског краља Николе, дворцем "Лесковац" југословенског суверена дочекали бан Зетске бановине Мујо Сочица, митрополит црногорско-приморски др Гаврило Дожић, командант Зетске дивизије генерал Максимовић и председник цетињске општине Зубер. А потом крећу ка Цетињу решени да се мало одморе. Ником од присутних није било ни на крај памети да помисли да ће ово бити последњи растанак са Александровим родним местом.
* * * * * * * * * *
Судбоносни знак у манастиру Савина
ПОСЛЕ ЗАДРЖАВАЊА у Будви, односно Милочеру, где је краљица свом мужу и Павлу и Олги показала тек изграђену вилу, два пара кренула су ка Зеленици. Већ у 19.30 часова, после краће вожње уз обалу, дворски караван возила стигао је у Зеленику где су се укрцали на "Дубровник" да ту вечерају и преноће; упркос умору, после путовања, краљ је имао дуже сусрете с представницима Херцег Новог и бродским официрима.
Сутрадан изјутра, после осам сати, краљ је прошетао командним мостом и поздрављајући се са заповедником, капетаном бојног брода Армином Павићем казао је: "Овом путовању је судбина наменила улогу да крунише наше напоре у ствари мира и мећународне сарадње".
Потом је напустио брод и пожелео да посети манастир Савину. Са њим су кренули Марија, Павле, Олга, Мујо Сочица, бан Зетске бановине и митрополит цетињски Гаврило Дожић.
Хтео је по примеру старих капетана дуге пловидбе из Боке, да посети манастир, да у њему упали свеће и да се помолим Богу да му буде на помоћи све до искрцавања. Упалио је четири свеће, једну за себе и по једну за сваког од својих синова. Зажелео је да види и жезло Светог Саве, заштитника Србије, реликвију која је вековима чувана у манастиру на Савини. Био је видно разочаран кад је од архимандрита сазнао да је жезло дан раније однето на изложбу у Котор.
"Пошто је запалио свећу, пришао је звонику, узео уже обема рукама и почео да звони.
Уместо да звоне добродошлицу, звона су звонила као да је неко умро. Ова чудна појава је целу пратњу следила, и на све присутне оставила тежак утисак. Ми смо то наше узбуђење сакрили од Краља да га не би онерасположили на његовом путовању. Пошто смо га испратили до Дубровника, где се укрцао, ја сам се са Баном вратио и успут смо у колима рђаво предвиђали Краљево путовање, нарочито овај судбоносни случај са мртвачким звоњењем. Сложили смо се да у животу има често пута судбоносних знакова, које Бог открива људима, као што је био случај са краљем Александром у манастиру Савини" - записао је митрополит Дожић у својим мемоарима.
МЕТЕОРОЛОШКИ ИЗВЕШТАЈИ су најављивали невреме на мору, јак ветар и велике таласе.
Све је упућивало на то да пловидба неће бити ни мало пријатна. Кнез Павле и готово цела пратња, покушали су да убеде краља да одустане од путовања морем и да крене возом.
Александар није хтео о томе уопште да разговара.
Одлука да се у посету Француској иде ратним бродом имала је пре свега политички смисао. Требало је узнемиреној Европи, а пре свега Италији, која није крила своје територијалне претензије према Југославији, поготово што се поред њених обала пролазило, показати да је Краљевина Југославија и поморска сила. Да има ратну флоту, моћну поморску базу у Которском заливу, из које може да штити своја права на Јадрану. Ратни брод "Дубровник" био је изграђен три године раније у Глазгову. Заправо је више био крстарица средње величине него разарач. Са топовима од 140 мм, скоро 10 година је био најбоље наоружан разарач на свету. Могао је да развије брзину од 37 чворова, а имао је маневарске способности једног разарача. Намена му је била да буде на челу југословенске флоте, која је била у пуном замаху. Овим бродом краљ је већ ишао у мисију мира и опловио источни део Средоземља, посетивши Бугарску, Турску и Грчку.
Због тога одлазак у Француску возом није долазио у обзир. Уз то, краљ је на молбу саветодавца да одустане од путовања морем, шеретски рекао: "Шта би рекли сви бродски официри који су радосни што ме воде у Француску где ће им указати почасти наши француски пријатељи? Треба ли да их лишим одликовања којима се радују што ће их примити? Кренућу сутра Дубровником, како је и предвиђено". Кнез Павле је потом предложио, а краљ потпуно подржао, да краљица Марија не буде на броду и возом отпутује за Париз. Када је одлучено да краљицу прати министар двора Милан Антић, који је иначе патио од морске болести, краљ је добацио: "Антићу, јесте ли сад задовољни?"
* * * * * * * * * *
Таласи се поигравају са Југословенском флотилом
БИЛО ЈЕ ДЕСЕТ САТИ 6. октобра 1934. године, пошто су се неко време одморили у својим кабинама, после повратка из манастира Савина, краљ, краљица, кнез и кнегиња излазе на палубу. Александар је био ведар. Загрлио је краљицу и скинуо је са леве руке велики прстен, од којег се иначе није одвајао. Прстен је, према предању, припадао цару Душану и служио је као амајлија, јер је на њему писало на старословенском: "Ко га носи, Бог помози". Александар га је, међутим, скинуо, пружио краљици и нехајно рекао: "Узми ово, смета ми". Да ли је и ово било још једно злокобно предсказање?!
Потом је пружио руку кнезу Павлу који му је казао:
До скорог виђења!
Ко зна? Волео бих да сам се већ вратио! - одговорио је краљ.
Краљица Марија је већ силазила низ степенице када се окренула и вратила назад Заборавила сам да пожелим срећан пут заповеднику, рекла је пружајући руку команданту Павићу, комодору (капетану бојног брода на специјалној дужности) "Дубровника", који је био поред краља. И тада је последњи пут видела свог супруга.
Срећан пут суверену пожелели су командант морнарице, контраадмирал Полић, војни командант Боке Которске, генерал Луковић, француски марински аташе, капетан фрегате Руш, председник општине Херцег Нови Ћоровић, и још неке званице.
Са Александром се поздрављају министар двора Антић и маршал двора Димитријевић.
Тачно у 10.40, комодор Павић даје знак за полазак. Снажни мотори затресли су разарач.
Полазак. На палуби поред Александра је министар иностраних послова Богољуб Јевтић и краљев стари собар Зечевић и још понеко из пратње.
Две југословенске подморнице које су испловиле из Зеленике два дана раније од "Дубровника" у правцу Бизерте, јавиле су да је код Малте изузетно лоше море, саветујући да се користи Месински мореуз.
"НОЋ ИЗМЕЂУ 8. и 9. ОКТОБРА је била страшна, таласи су били огромни и поигравали су се и са таквом грдосијом какав је био југословенски разарач. Нико није могао да склопи око.
Краљ се налазио у кабини и слушао радио извештаје. Био је здрав и показао се отпорним као мало ко на лађи. Краљевска послуга, услед снажних потреса, веома тешко је обављала посао. "Краљ је својим ведрим осмехом уливао код свих нас вољу и добро расположење.
Сутрадан је испољио забринутост да ли ће се стићи у Марсељ у предвиђено време. Када га је капетан Павић уверио да стижу на време, Александар је остатак времена провео седећи испред топова", записано је у бродском дневнику.
Дежурни официр записује у дневник сусрет с француским разарачима, када ће "Дубровник" и француска ескадра заједно наставити пут ка Марсељу.
"Сунце је 9. октобра већ изашло и имали смо лепо време, услед чега је на лађи настало боље расположење. У 10.30 пре подне на хоризонту су се показале силуете три велика француска разарача, који су доносили нашем владару прве поздраве Француске. На миљу удаљености почели су, у знак поздрава, да сипају паклену паљбу, а затим су се окренули и пратили с десне стране. Исто тако је било са друга три разарача, који су нам изашли у сусрет у 11.30.
Око 13 часова спазили смо француску обалу. Три ескадриле, укупно око 25 хидроавиона, међу којима и бомбардери тешке категорије долетели су из Тулона и Марсеља и почели кружити над "Дубровником". Краљ је стајао на крми и са интересовањем пратио ове почасти.
Са тако величанственом пратњом по води и у ваздуху, наш брод је пловио морем брзином око 25 морских миља (преко 46 км). На предњем јарболу вила се застава Њ. В. Краља, коју је бура јако истргала, тако да је крајњи руб, исецкан висио на ветру."Дубровник" је пловио директно према Марсељу", завршава бродски запис.
* * * * * * * * * *
Александар одбија да обуче панцир кошуљу
У ПИСМЕНОМ ИЗВЕШТАЈУ капетана корвете, ордонанс-официра Косте Грубичића, налазимо сведочење о последњим краљевим тренуцима на броду и његово искрцавање: "Пре тога још око 10 часова, изашао је био на палубу Њ. В. Краљ ведрог и доброг расположења, изразивши своје задовољство на лепом, сунчаном времену".
Потом се враћа у адмиралску кабину где је читао радиографске новинске извештаје примљене те ноћи. У другом углу, његов лични послужитељ спремао је пртљаг, слагао адмиралску униформу у којој је краљ требало да закорачи у Марсељ. Из кожног кофера намерно је извукао панцирну кошуљу, од челичних плочица, постављену танком чојом са унутрашње стране.
Александрова супруга, краљица Марија, рекла је посилном, приликом испраћаја мужа у Зеленици, да по сваку цену настоји да краљ у Француској стално носи челичну кошуљу, што га може спасти ако неки атентатор покуша да пуца у њега.
"Краљев момак" се, држећи металну заштитну кошуљу у рукама за обе ивице, обратио свом владару: Ваше величанство, краљица је рекла... Као што је "момак" Зечевић доцније испричао, југословенски монарх је одлучно одбио да обуче ту кошуљу: Остави то, Зеко, не умире се без судњега дана!
Разарач "Дубровник" стиже 9. октобра, око 15.30 по западноевропском, односно у 16.40 по југословенском времену. Тај тренутак обележен је почасном паљбом са француских бродова и с копна. Са "Дубровника" је отпоздрављено са 21 топовским плотуном.
Атмосферу, која у том тренутку влада у овој француској луци, детаљно описује, у свом извештају, управник Двора, пуковник Јован Павловић: "Краљ излази на палубу у свечаној адмиралској униформи, ставивши на груди велику ленту Легије части, измученог лица, неиспаван, ослабио, видно напрежући се да буде расположен. Масе барки и чамаца пуне народа опкољавају "Дубровник", кличу и поздрављају Краља. У том времену, броду прилази једна ведета (јахта), из које излази маршал Двора г. Александар Димитријевић, пење се на палубу, прилази Краљу и рапортира му да је све у реду. Краљ, смејући се поздравља се са маршалом.
ЗА МАРШАЛОМ ИЗЛАЗИ на брод министар француске морнарице Пјетри, ђенерал Жорж, придодат на службу Краљу, адмирал Дибуа Олдехкала и два морнарска официра... Ведета прилази броду. Силазимо и улазимо сви у њу. Нормално, у ову ведету могу у салон стати слободно 6 људи, и највише тројица напољу, а било нас је у њој свега 16. Били смо сви збијени, и Краљ, и сви ми, осећали смо се врло неугодно. За време вожње на ведети, већи број чамаца - пун људи - обилазио је око нас и весело и искрено клицали су Краљу."
Један детаљ који се десио пре искрцавања, који није много познат у јавности, а који је могао да измени краљеву судбину, не спомиње се ни у једном извештају службених лица који су били на разарачу са краљем. Југословенска обавештајна служба у Паризу добила је 9. октобра пре подне обавештење из Италије да ће атентат на краља бити извршен у Марсељу, да су тамо већ упућени терористи, а једна њихова група остала је у Паризу за случај да атентат тамо не успе. Из овог документа се види да је ту поруку краљу пренео генерални конзул у Марсељу Светислав Лазаревић, непосредно пре искрцавања:
Величанство, не треба да се искрцавате у Марсељу. Добио сам алармантна обавештења.
Намеравају да Вас убију - рекао је Лазаревић.
Краљу је саветовано да одложи искрцавање у марсељској луци, како би се добило у времену за предузимање потребних мера за његову личну безбедност. Као изговор, саветовано је да се наведе краљева болест. "Дубровник" би онда продужио према ратној луци Тулон, где би се краљ искрцао и одмах наставио пут за Париз, а то време искористило би се да се пронађу и похапсе терористи.
Краљ је то одбио, није хтео да разочара Луја Бартуа, који га је чекао. "Уосталом", рекао је, "више нема времена за повлачење", а затим је одлучно додао: "Не боји се ваљда један краљ двојице пробисвета и мангупа."
ПРЕД НАМА СУ ОДЛУЧУЈУЋЕ НЕДЕЉЕ: Европа на коленима са посвађаним лидерима, а Украјина пред амбисом
ПОЉСКИ премијер Доналд Туск рекао је да ће наредне седмице бити одлучујуће, не само за украјински сукоб, већ и за европску будућност.
17. 11. 2024. у 18:44
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)