Културни додатак
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Свет музике
ЗБИРКА прича Александра Гаталице "Друга виолина и друге приче" ("Академска књига") једна је од најбољих прозних остварења објављених у Србији ове године.
04. 09. 2024. у 06:06
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству
КЊИГА "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића ("Службени гласник") бележи аркадијске тренутке једног детињства.
29. 08. 2024. у 07:15
РАСТКОВА КЊИЖЕВНА АВАНТУРА: Седам и по деценија од одласка великог српског писца и песника који је описао националну трагедију
КАДА је пре седамдесет пет година, 15. августа 1949, у Вашингтону преминуо књижевник Растко Петровић, ондашња југословенска штампа о томе је ћутала.
29. 08. 2024. у 06:15
ПИЈАНИСТА И ПРОНАЛАЗАЧ: На пробном концерту Радио Београда пре сто година наступио и заборављени Велизар Гођевац
ПОСТОЈИ неколико претендената на позицију првог радио преноса у свету, али је опште прихваћено да се први такав пренос одиграо 13. јануара 1910. када се директно из њујоршког Метрополитена зачула арија Каварадосија из опере "Кавалерија рустикана" Пјетра Маскињија у извођењу Енрика Каруза.
29. 08. 2024. у 05:00
„ЋОРОВИЋ” НА РАВНЕ ЧАСТИ: Престижна награда Драгану Лакићевићу и Радомиру Уљаревићу
УГЛЕДНА награда "Светозар Ћоровић" за најбољу прозну књигу написану на српском језику, од септембра 2023. до августа 2024. године, једногласном одлуком жирија, равноправно је додељена двојици књижевника: Радомиру Уљаревићу за књигу "Међустаница" и Драгану Лакићевићу за књигу "Љубавни регистар".
29. 08. 2024. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј
МИЛОШ Вујасиновић (Београд, 1971) је на нашој културној сцени једна од најнеобичнијих појава.
29. 08. 2024. у 05:00
СУДБИНА КРАЉА МИЛАНА
ОБРЕНОВИЋИ су владали Србијом укупно седамдесет и две године. Кнез Милош и његови директни наследници одржали су се укупно тридесет и седам година на престолу.
29. 08. 2024. у 05:00
ПАЈИН БРАТ СВЕТИСЛАВ ПРВИ ПОД СРПСКОМ ЗАСТАВОМ: У историји Модерних Олимпијских игара значајно место Момчилу Тапавици, Милану Нералићу и оро
ПРВЕ Олимпијске игре одржане су у Атини 1896. године по угледу на "Олимпијаде" античке Грчке (последњи пут одржане 393. године нове ере у Олимпији на Пелопонезу).
07. 08. 2024. у 17:10
ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности
НЕДАВНО су завршене две изложбе сликара и професора београдског Факултета ликовних уметности у пензији Гордана Николића (Дежева код Новог Пазара, 1951). Прво је отворена већа у Галерији СКЦ а затим мања у Галерији Дар Мар.
07. 08. 2024. у 07:00
ПРИЧА КАО ПАМТИВЕК: Драго Кекановић и реч о изгубљеном завичају, снази сећања и вредности и светости прошлости
ЗАВИЧАЈ је сада у мени, као мутна, устаљена туга. Милован Данојлић
07. 08. 2024. у 05:00
ПОУЗДАНИ, ТИХИ ТУМАЧ: Одлазак Богдана А. Поповића (1936-2024), књижевног критичара, есејисте и уредника
ВРСНИ књижевни критичар, есејиста, антологичар и уредник Богдан А. Поповић преминуо је у 89. години. Био је велики зналац и тумач књижевности чији су се судови и оцене поштовали и за читаоце били драгоцен путоказ.
07. 08. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека
ЗБИРКА поезије Душка Бабића "Пасја зима" (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево 2024) израз је егзистенцијалне тескобе, зебње човека баченог у дисхармоничну и антихуману савременост.
06. 08. 2024. у 18:27
БОРА У "КОШТАНИ" ПИСАО О СВОЈОЈ РОДБИНИ: Шта крије породично стабло Борисава Станковића, једног од највећих српских писаца
БЕОГРАДСКА породица Живадиновић, која води директно порекло од Боре Станковића, једног од наших највећих књижевника, чува родослов из којег се штошта сазнаје о прецима славног писца.
31. 07. 2024. у 13:37
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови
НОВА збирка Ранка Крстајића, насловљена према уводној причи "Господар среће" (СКЗ, Београд, 2023), могла би понети и наслов "Чудна књига", да књига таквог наслова већ не постоји (Енес Халиловић, "Чудна књига", "Албатрос плус", 2017).
31. 07. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О човеку затеченом у стварности
СВАКА прича Мирка С. Марковића је, како за књижевног тумача тако и за обичног читаоца, инспиративна.
10. 07. 2024. у 05:00
ФИЛМСКА КРИТИКА: Час патриотизма и слободе
О ТОМЕ како се чува част домовине и испуњава војнички завет, како се брани први и последњи камен земље Србије, како се приноси свесна жртва за њено достојанство и независност, како се, речју, стоји на вечитој стражи слободе говори овај документарно-играни филм редитеља Николе Лоренцина, дугогодишњег професора ФДУ и аутора бројних филмова, од којих они, произведени у "Застава филму", чине посебан циклус.
10. 07. 2024. у 05:00
ХОД САВИНИМ СТАЗАМА: Књига Бориса Субашића o Србима од Кападокије до Карпата
КЊИГУ Бориса Субашића, новинара "Вечерњих новости", под насловом "Пут у Нигде - Откривање Срба од Кападокије до Карпата", динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа, објавио је "Службени гласник".
08. 05. 2024. у 18:32
СУМРАК ЗВЕЗДА
ПРОБЛЕМСКИ филм тежи да искључи звезде: оне су прескупе за те јефтине филмове, али није само то проблем; постоји начелна некомпатибилност између такве врсте филма и концепта звезде.
08. 05. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све у вези, на свету
НОВА збирка Љиљане Дугалић "Перце" (Граматик, Београд 2023) читаоцима поставља неколико веома тешких задатака.
08. 05. 2024. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара
МОЖДА тек сада спознајемо да је опус Милића од Мачве изложен у Дому Јеврема Грујића у Београду до 26. маја један од царских путева српског сликарства, у који је много тога само нашег притицало и коме се све више приклањамо.
08. 05. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип
СПИСАТЕЉИЦА и фолклориста, проф. др Славица Гароња, написала је капиталну научну монографију "Од црвенокосе богиње до слепих певачица, Трагом матријархата на Балкану и женског начела у српској народној песми" ("Прометеј").
27. 03. 2024. у 08:30
ДОСТОЈЕВСКОГ НЕЋЕ МОЋИ ДА ЗАМЕНИ РОБОТ: Песник Мирослав Максимовић о књизи есеја "Лој, новац, реч"
ОД људи се може правити новац, али, као што рече аустријски писац Фердинанд Кирнбергер, од новца се не могу правити људи. Реч од људи прави људе.
20. 03. 2024. у 07:15
СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?
КАТЕГОРИЈА граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи
19. 03. 2024. у 12:00
