КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Утеха у језику

Слађана Илић

21. 11. 2024. у 10:00

ДА је збирка песама Слободана Јовића "У кострети" ("Чигоја штампа" 2023) била једна од најбољих, објављених у тој години, сведочи и чињеница да је овенчана новоустановљеном Наградом "Стеван Раичковић" коју додељује Народна библиотека из Кучева, уз подршку Општине Кучево, Министарства културе Републике Србије и Српске књижевне задруге.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Утеха у језику

Фото: Приватна архива

Како саставни део награде чини и објављивање нове песничке књиге, тако се пред нама нашла и збирка "Брза пошта" (2024).

И даље својевољно дистанциран од модерности и урбаности, сасвим саживљен са природом, и даље се посвећујући стваралачки и хришћански малим стварима, призорима, бићима, људима маргине и мајци као централном бићу свог универзума, и универзума уопште, лирски субјект настоји да смисао и утеху увек пронађе у језику, о чему већ сведочи и песма која отвара збирку - "У језику", јер само у њему је могуће да зацели рана, на коме год се нашла и да се утеши онај који ју је из нехата начинио. У језику се успоставља, и одржава, божји поредак, у њему се потврђује координата сваке јединке. Само он је у стању да нам кроз песму стално саопштава сталност стваралачког (женског) принципа, о чему најбоље сведочи песма "О крају поезије". Та нам песма, као и она чији је наслов "Омекшивач", понајбоље казују како њихов стваралац осећа значај исконских веза захваљујући којима опстаје хуманизовани свет, упркос манифестној стварности која нема ништа ни са исконом, ни са Богом. Но, пошто је таква, сигурно, све што су њене тековине, крхко је, кратког века, бесмислено, чак и бизарно, о чему казује песма "Савремени човјек".

Фото промо

Лирски субјект, иако и великој мери резигниран, тихо и константно испитује питање сврхе.

Најчешће је налази у безазленству животиња, посве неоптерећених било чиме што излази из домена опстанка и игре. Посматрајући, на пример, мачиће који шапицама додирују златне минђуше на уху његове мајке, и оно што би савремени човек сасвим несмотрено, нехајно, а заправо са мањком знања, и осећања, назвао бесловесношћу, озарује високоосетљиво биће ствараоца: "а ја сам се радово / што ми је неко коначно показао / праву вриједност злата" ("Злато"). Ништа у свету животиња није с протоком времена склоно промени и није у нескладу с природом, чак ни кад је реч о змијиној дволичности ("У новој кошуљици"). У свету човека јесте. Зато нас запажања лирског субјекта нужно воде у запитаност о том свету, човековом бићу, понерологији. Човек, дакле, за разлику од змије, која мења свлак, скрива своју дволичност. Тек једна од песама која о томе сведочи јесте "Поклон". Да ли су то скривање или пак та сама особина манифестације зла? Читајући поезију Слободана Јовића закључујемо да јесу и да, нажлост, зло у човеку претеже у односу на добро.

С том чињеницом, нарочито данас, не може бити лако благом, православном, а онтолошки пољуљаном човеку који стрепи за егзстенцију свих нас јер увиђа да је она - на ивици: "На трошној кући / недостаје пет цријепова. / Један у средини, / по један лијево и десно, / по један горе и доље. // То је на крову / створило рупу / у облику крста. // Да ли је то / понор кроз који ћемо / потонути / или отвор на небу / кроз који ћемо узлетјети? ("Рупа II)"

И баш због тога, он и даље ствара, реализује се у језику, у стиховима који нам значе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

БРУКА И СРАМОТА У АЛБАНИЈИ! Шиптари и Украјинци заједно вређали Србе и Русе (ФОТО)