Социјални лифтови

КАДА је реч о политици и уметности једна карактеристика оних који се баве овим делатностима је од изузетног значаја за разумевање питања о коме је овде реч.

Фото Ж. Кнежевић

Тиче се регрутације политичара и уметника, одакле, из којих школа, професија они долазе?

Искуство показује да у политику и уметност "улазе" образовани за те делатности али и они који су без претходног професионалног знања. У српској уметности, готово у свим њеним гранама, можемо да сретнемо самопроизведене уметнике (аутодидакте). Био је то Црњански, био је то и Андрић, био је то и Добрица Ћосић. И низ других књижевника није студирао књижевност на филолошким катедрама. Пеђа Милосављевић је био правник, а потврдио се као велики сликар, члан САНУ. Глумаца самостворених је такође било; без похађања позоришне академије. Црквена музика настала је самоникло. Јосиф Маринковић је похађао учитељску школу. Мокрањац није ишао на музичку академију; студирао је природно-математички одсек на Филозофском факултету у Београду 1870 године.

Станислав Бинички дипломирао је на Филозофском факултету. Касније или упоредо студирали су и музичке академије, конзерваторијуме.

Слична регрутација је и у области политике. Највећи број српских политичара није завршио политичке науке. Пашић је био инжењер, Александар Ранковић абаџијски занат, Слободан Милошевић правник. Партијске вође су биле школоване за разне друге професије.

Дакле, основно је обележје политике и уметности да су оне отворене и слободне за све припаднике других професија. Сваки грађанин има право на личну одлуку да се бави овим делатностима. То је предност ових делатности али и мана. У другим професијама потребне су оверене дипломе. У уметности и политици, квалификације се мере талентом и делом.

Али, да не заобиђемо последице слободног уласка у политику и уметност. Самопроизведени уметник може да оствари велико и ништавно дело која не погађају никога, нити наносе некоме штету. Лепо и ружно не доводе до криза и ратова. Другачије ствари стоје са политиком и њеним отвореним вратима. Политичар је мудар ако зна да предвиди развој друштвених и политичких догађаја, ако влада ситуацијом и ако чува, брани основне интересе нације и државе. Он доноси одлуке које се тичу свих грађана државе и националног развоја. Дакле свих грађана. Није ли то она тачка на којој се разликују органски и случајни политичар? Шта ако на власт дође случајни политичар, без знања али добар демагог и донесе погрешне одлуке?

Дакле, очигледна је разлика између политичког делања и уметничког стваралаштва, разлика потврђена у искуству и у теоријском мишљењу. Па ипак се прекорачује у српској политици. Међутим, "поништавање" професионалних и стручних граница у уметничком стваралаштву је све изразитија и учесталија. Уметници се у савременом српском друштву школују за одређене гране, области на факултетима и стручним школама. Али дипломе нису услов да би се лекар бавио књижевношћу, судија писао драме, драмски писац режирао филмове, глумац бавио режијом, глумац прешао у певаче, оперски певач глумио, вајар сликао, сликар дизајнирао.... необичан и занимљив прелазак из једне професије у другу и остаје питање шта омогућава овакву циркулацију у уметности и политици? Какве потребе, интереси, вредности? Шта су лични покретачи? Какви су уметнички и политички резултати таквих прелазака?

Образовање (знање) губи значај у вертикалној покретљивости. У теоријском социолошком дискурсу преовлађује став да у савременом друштву школске квалификације најдубље утичу на промене друштвеног положаја појединаца и друштвених група. Међутим, пословна стварност показује другачију социјалну слику. Образовање и стечене школске квалификације губе значај у односу на друге облике вертикалне покретљивости појединаца.

Код талентованих спортиста, естрадних забављача, споредног су значаја школска постигнућа. Њихове специфичне вештине приказивања и показивања пред публиком снажно доприносе промени улога и положаја у друштву. Таленат, а не школска квалификација доприноси померању из једне професионалне улоге у свет спорта и забаве, да направе велики корак на лествици вертикалне покретљивости. У категорију даровитих појединаца који и без школских квалификацији достижу високе друштвене статусе долазе и уметници разних грана.

Одлука појединца да се посвети политичкој делатности, одлука је да се школско постигнуће подреди моћи и власти, отвара врата социјалних лифтова. За лекара или правника или машинског техничара школска спрема губи значај уколико се окрене политичкој каријери.

Реч је о делатности посебних психосцијалних вештина које нису у директној вези са формалним образовним профилом.

Постоји и "срећан случај" који може да окрене социјалну путању појединца према дну или врху, успону или паду. Непредвидиве игре тржишта доводе појединца до банкрота а неке до вртоглавог успеха. На непознате социјалне силе он не може да утиче својим знањем. Не мали број припадника друштва рачуна на карту склапања статусног брака.

Када са нивоа вертикалне друштвене покретљивости пређемо на покретаче друштвеног развоја, констатоваћемо такође ограничену улогу образовања и школских квалификација.

Не постоји паралелизам између друштвеног развоја и развоја образовања за друштвене професије. Друштвени развој није варијабила система образовања. Друштвени развој покрећу класни сукоби, стање привреде, нове идеје, политичка моћ у држави. Учешће школских квалификација је неједнако и непредвидиво у овим областима друштва. У савременом друштву, најснажније се испољава фактор образовања у привреди (ИТ сектор) а наслабије у политичкој власти. Слабији утицај образовања препознаје се у вертикалној друштвеној покретљивости. Појединци обављају своје улоге у друштву са неједнаким школским постигнућима а у неким професијама и без њих. Образовни систем не одговара на потребе тржишта рада, знање се стиче за диплому а не за употребљива знања, приватно образовање је прилагођено менаџменту. Треба ли наглашавати економске и друштвене последице које ствара разлика између стручног знања, настајућег и псеудознања у било којој делатности.n

(Одломак из књиге "Српски уметници и научници у политици")

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

НА СУДБИНУ НЕМА КОМЕНТАРА: Одлазак истакнутог, награђиваног писца Радослава Петковића (1953-2024)

29. 10. 2024. у 21:04

Додатак Култура

0 0

ЊЕГОШ ОБАСЈАО НАРОД: Антологија савременог српског песништва на руском језику

30. 10. 2024. у 06:00

Додатак Култура

0 0

СТВОРИО ВЛАСТИТИ СВЕТ: Пре сто година рођен велики пољски песник Збигњев Херберт

30. 10. 2024. у 07:15

Додатак Култура

0 0

ПЕСНИЧКИ ИДЕАЛ НАШАО НА БАЛКАНУ: Сабрана дела великог Руског писца Константина Леонтјева

24. 10. 2024. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације