КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Животно искуство
ПРВИ роман Неде Бјелановић "Црвени кровови" ("Архипелаг" 2024) јесте књига која је једноставно морала бити написана. Жена приповедач, чије сложено животно искуство, по сили турбулентне историје наших простора, али и по сили љубави, надилази њене младе године.
Као избеглица из Сарајева она се најпре као дете затиче у Касаби настојећи да се прилагоди новој стварности, да у њој нађе своје место, а потом чини то исто као студенткиња у Београду. Упркос свој љубави многобројних, веома живописних чланова породице, чије женске чланове одликују особита непосредност и витализам, а неке и изразити смисао за хумор, који су веома пажљиво и, чини се, с лакоћом грађени, јер ова књига садржи аутобиографске елементе, то није једноставно. Свакако, то не би било лако ни на неком сасвим другом, далеком месту, разумевамо увиђајући високу осетљивост јунакиње приповедача.
То је тако из много разлога, а неки од битнијих су осећање укорењености главне јунакиње у својој земљи, међу својима, у скромности и једноставности, у своме језику који јој никада није био "тесан" ни сиромашан, у свим његовим нијансама и могућностима, о чему је њено приповедање најбоље сведочанство.
Но, стварност иде својим током, не бринући ни о коме, па ни о јунакињи, која примарно укорењена на већ поменути начин, своје место и духовни мир ипак не може да нађе. За то није крива само историја, мада су њене манифестације увек ту, експлицитно или имплицитно, већ и неславно завршене љубавне приче које јунакињу приповедача на прилично грубе начине опомињу на сурове разлике. Неке од битнијих су социјалне и статусне. Упркос великој њеној љубави према "готово савршеном" Оливеру који зна три језика, припаднику старе београдске породице, чији је салонски стан испуњен раритетним издањима, вредним сликама и вазама, изостаје срећно финале. Они су, како тај софистицирани младић експлицира, као уље и вода исувише различити. Та разлика поништава све наде и идеализам младе особе, њену веру у љубав.
Друга разлика јесте традиционализам јунакиње приповедача који се огледа, ипак, у њеном поштовању повлашћеног места мушкарца у патријархалној заједници. Не желећи да је критикујемо, јер она је баш онаква какву ју је ауторка намерно градила, па је њен лик уверљив и зато носи читаву, врло бремениту причу, али и превише брине о мушкарцима, о томе шта мисле, шта им смета, шта очекују, о њиховој свилености у стварности која никоме није особито наклоњена, осим, наравно, паметном Оливеру, који заправо не разуме геополитичка кретања, а још мање судбину некога ван круга двојке. Зато му смета да често слуша причу о прекодринским Србима.
На том месту, и не само на том, уочавамо парадоксе. Провинција је, ипак, у човеку, а не ван њега. Читав свет може бити у човеку, упркос касабама, ратовима, јефтиној одећи и неугледним гарсоњерама.
Те и друге истине тек су део онога што ова књига доноси док јунакиња приповедач, ипак, женски и тврдоглаво иде даље, док, архетипски, "тка ново саће".
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
МАЈКА ЈОЈ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВЉА, ТИТО ЈОЈ СЕ ДИВИО: Она је била најмоћнија жена Југославије (ФОТО/ВИДЕО)
БИЛА је најмоћнија политичарка у великој Југославији у коју је маршал Јосип Броз Тито имао толико поверења да је до данас остала једина жена премијер једне комунистичке земље
21. 12. 2024. у 21:27
Коментари (0)