СКУПЉАЊЕ КОШЧИЦА ЊЕГОШЕВИХ: Шест сахрана нисмо укопавали песника, већ оне који су то силом чинили

НА два века Његоша, пре једанаест година, више но што редовно чинимо, на више начина и на више места, пажљиво смо спуштали небеску славу на руку која је написала Горски вијенац и на мисао у којој је своје гнездо нашла Луча микрокозма.

Фото Д. Миловановић

Говорили смо да су се и Његошева рука и Његошева мисао давно у српском народу посветиле, али да се то још није јавно чуло онамо где се морало чути. Спремали смо у Његошевом одбору Матице српске највећи зборник радова у којима се још једном тумаче Његошеви стихови и реченице, његова поезија и филозофија. Звали смо две стотине људи да се окупе на том послу иако нисмо подржани од оних који су највише дужни. Добили смо, уз све остало, и описе како су мошти Његошеве неколико пута прекопаване и сахрањиване, гледајући преда се због туђе срамоте. Нисмо још дознали да је ико у цивилизованом свету тако радио, а јесмо набројили на стотине примера како културни народи чувају гробове својих великих људи. Знали смо да на шест Његошевих сахрана нисмо укопавали песника већ оне који су то силом чинили.

Одабрали смо за ову прилику, на два века Летописа, један пример који је познат свима, јер га је оставио Милош Црњански, и један пример познат понекоме, јер је сакривен у допису српског Патријарха др Гаврила Дожића док је био Митрополит црногорско-приморски.1

Сутрадан је Лазар Матковић, "касније срески поглавар у Дувну", узео два Чеха, отишао на Ловћен, скочио у дубоку раку, прекопао земљу и међу "отпацима дрвета" нашао три Његошеве кошчице из пете и потиљка. Пет година касније, кошчице чуване у тајности као незаменљиве драгоцености, Лазар Матковић упутио је Митрополији на Цетињу, из Савине, из Херцег Новог. Такав новински допис листу "Време" послао је Милош Црњански. И то је често прештампавано и препричавано.

А с Цетиња, из Митрополије црногорско-приморске, о Малој Госпојини 1925. кад су Његошеве кости враћене у обновљену капелу на Ловћен, свој извештај о тој свечаности објавио је митрополит Гаврило Дожић у Летопису Матице српске, чија два века излажења обележавамо и одакле одвајамо само један прилог о Његошу, овај испод руке каснијег српског Патријарха. Није Дожић писао песнички као Црњански, али јесте потврдио сваки детаљ на свој начин и у чланку навео два важна писма. Каже митрополит Гаврило да се испуњава "по други пут завјет нашег Великог Пјесника и Владике" и да се Његошеве кости из Цетињског манастира преносе "у капелу коју је за вечни боравак свога претка сазидао" краљ Александар Карађорђевић. Позива се на речи људи који памте Његоша, његову опоруку и подизање капеле неколико година пре смрти. Саопштава да је капела срушена 12. августа 1916, да су Његошеви посмртни остаци ископани по наредби из Беча и да су у "нарочитој гробарској комисији", коју тако зове Црњански, морали бити: цетињски прота Иван Калуђеровић (који је о томе објавио детаљан извештај у листу Црна Гора), поп Симо Мартиновић, др Лазар Томановић, правник, политичар, Његошев биограф, и Михаило Поповић. Сви они су под изнудицом одређени "од стране Његовог Високопреосвештенства, Господина Митрополита Митрофана Бана", чије је једно писмо Гаврило Дожић у целости објавио у Летопису. Наиме, кад је окупаторска управа видела да јој се ближи пораз и крај, да би окајала свој "нечувени, безбожни акт", свој "груби и варварски сакрилеж", обнародовала је преко својих гласила да ће Његошеву капелу на Ловћену обновити.

Фото Википедија

Поводом такве намере митрополит Митрофан Бан им је писмом поручивао:

"Поменута капела посвећена је по канонским прописима св. Православне Цркве и као таква стоји под мојом управом" и да се "сагласно црквеним канонима никакве обнове на црквама не могу учинити, без споразума и благослова надлежног Архијереја".

Добио је Митрофан Бан одговор с нечитким немачким потписом да не намеравају на капели "чинити какву промјену, него је само ставити у првобитно стање". Према томе, очигледне су две чињенице: прво, да је Његошева капела на Ловћену црква (што су рушитељи из 1972. оспоравали, што и данас оспоравају!) и друго, да је и аустроугарска управа хтела 1918. да обнови Његошеву капелу на Ловћену.

Да се сада још једном вратимо скупљању Његошевих костију о чему је писао Милош Црњански. И митрополит Дожић, у Летопису, пише да је Лазар Матковић 1921. на Цетиње с пропратним писмом које се затурило послао, каже, "један пакетић, у коме су били брижљиво увијени три комада костију" што их је Матковић "нашао заостале у гробници, скупио их, чувао као светињу, и крио од аустро-угарских власти, а сада, вели, шиље да се придруже осталим костима владике - пјесника". Свему реченом Гаврило Дожић додаје мало коме познат податак да је од младе професорке из Београда Јелене Лазаревић "прије неколико времена" примио "једну малу кост, како изгледа од руке покојног владике Рада".

Тако су прикупљане Његошеве кошчице, и чуване, годинама, потом враћене у обновљену капелу 1925, где су биле до минања "страшног врха Ловћена", како га је видео Црњански, и подизања Мештровићевог маузолеја 1974, упркос запомагању митрополита Данила Дајковића и многог ученог света.

Никад нећемо дознати колико су Његошевих кошчица разнеле мине и кад ће бити урађено што су и окупатори хтели да ураде 1918. године, али ћемо и даље да спуштамо небеску славу на руку која је написала Горски вијенац и на мисао у којој је своје гнездо нашла Луча микрокозма.

                     (Беседа о Његошевом дану у Матици српској, 13. новембра)

1 Сви наводи су преузети из текстова: Милош Црњански: "Његошев гроб: свирепа успомена из доба окупације", Време, 20. септембра 1925, год. 5, бр. 1348, стр. 4 и Др Гаврило Дожић: "Око преноса Његошевих костију", Летопис Матице српске, књ. 306, св. 1 (октобар 1925), стр. 51-53.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 4

ЕКСКЛУЗИВНО - ДОСАД НЕВИЂЕН АУТОПОРТРЕТ МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ: "Изгубљене" слике чувене уметнице брижно чува њена имењакиња у САД (ФОТО)

13. 11. 2024. у 12:39

Додатак Култура

0 0

ЖИВА ПРОШЛОСТ

13. 11. 2024. у 05:00

Култура

0 1

У УЖЕМ ИЗБОРУ ДЕСЕТ РУКОПИСА: За књижевну награду „Јован Поповић“ конкуришу аутори поезије и кратке прозе

04. 11. 2024. у 23:29

Додатак Култура

0 0

Социјални лифтови

06. 11. 2024. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације