КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Вода и ватра "Срећна вода", Ненад Шапоња
ДОК читамо нову збирку песама Ненада Шапоње "Срећна вода" ("Прометеј", Нови Сад 2024) уочавамо значај разлике на којој опстојавају светови и релације између женског и мушког.
11. 09. 2024. у 06:00
НЕПРОЗИРНА СВЕТЛОСТ
ВИДЕО сам то, знаш? У Тринитију. Прву експлозију. Својим властитим очима. Био сам можда једини човек на свету који је стварно директно гледао у проклету ствар, такав идиот сам био.
11. 09. 2024. у 05:00
ЈОВАН ДЕЛИЋ О ДЕЦЕНИЈИ БЕЗ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА: Књига-храм као песнички идеал
Он је уцјеловио српску књижевност; поезију прије свега. Да ништа друго није урадио, било би то довољно да га српска књижевност и култура заувијек запамте.
04. 09. 2024. у 16:38
ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.
04. 09. 2024. у 07:45
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Свет музике
ЗБИРКА прича Александра Гаталице "Друга виолина и друге приче" ("Академска књига") једна је од најбољих прозних остварења објављених у Србији ове године.
04. 09. 2024. у 06:06
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству
КЊИГА "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића ("Службени гласник") бележи аркадијске тренутке једног детињства.
29. 08. 2024. у 07:15
РАСТКОВА КЊИЖЕВНА АВАНТУРА: Седам и по деценија од одласка великог српског писца и песника који је описао националну трагедију
КАДА је пре седамдесет пет година, 15. августа 1949, у Вашингтону преминуо књижевник Растко Петровић, ондашња југословенска штампа о томе је ћутала.
29. 08. 2024. у 06:15
ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј
МИЛОШ Вујасиновић (Београд, 1971) је на нашој културној сцени једна од најнеобичнијих појава.
29. 08. 2024. у 05:00
ПИЈАНИСТА И ПРОНАЛАЗАЧ: На пробном концерту Радио Београда пре сто година наступио и заборављени Велизар Гођевац
ПОСТОЈИ неколико претендената на позицију првог радио преноса у свету, али је опште прихваћено да се први такав пренос одиграо 13. јануара 1910. када се директно из њујоршког Метрополитена зачула арија Каварадосија из опере "Кавалерија рустикана" Пјетра Маскињија у извођењу Енрика Каруза.
29. 08. 2024. у 05:00
СУДБИНА КРАЉА МИЛАНА
ОБРЕНОВИЋИ су владали Србијом укупно седамдесет и две године. Кнез Милош и његови директни наследници одржали су се укупно тридесет и седам година на престолу.
29. 08. 2024. у 05:00
„ЋОРОВИЋ” НА РАВНЕ ЧАСТИ: Престижна награда Драгану Лакићевићу и Радомиру Уљаревићу
УГЛЕДНА награда "Светозар Ћоровић" за најбољу прозну књигу написану на српском језику, од септембра 2023. до августа 2024. године, једногласном одлуком жирија, равноправно је додељена двојици књижевника: Радомиру Уљаревићу за књигу "Међустаница" и Драгану Лакићевићу за књигу "Љубавни регистар".
29. 08. 2024. у 05:00
МУСЛИХУНИ 2023 - ФАЗА 2: Тутинпотписао уговор са Министарством културе Републике Србије о суфинансирању
МИНИСТАРСТВО културе Републике Србије суфинансираће пројекат “МУСЛИХУНИ 2023 - Фаза 2”, што подразумева реновирање и адаптацију Дома културе у Тутину.
23. 08. 2024. у 13:42
ОТВОРЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У СЈЕНИЦИ: Уметничка дела са ове ликовне колоније биће изложена наредних месеци
У току је Ликовна колонија у Сјеници, која се традиционално одржава у у знак сећања на Сјеничку конференцију, одржану 1917. године.
21. 08. 2024. у 23:31
"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Први „фар” у историји филма настао у Београду
Све светске енциклопедије као први пример употребе "филмске вожње" наводе студијски "фар" у италијанском играном спектаклу "Кабирија" редитеља Ђованија Пастронеа, којим је био одушевљен велики амерички редитељ Дејвид Ворк Грифит и применио сличан "фар" у свом чувеном филму "Нетрпељивост" 1916. године, па су отуд многи историчари наводили Грифита као "оца покретне камере"
20. 08. 2024. у 18:06
ПАЈИН БРАТ СВЕТИСЛАВ ПРВИ ПОД СРПСКОМ ЗАСТАВОМ: У историји Модерних Олимпијских игара значајно место Момчилу Тапавици, Милану Нералићу и оро
ПРВЕ Олимпијске игре одржане су у Атини 1896. године по угледу на "Олимпијаде" античке Грчке (последњи пут одржане 393. године нове ере у Олимпији на Пелопонезу).
07. 08. 2024. у 17:10
ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности
НЕДАВНО су завршене две изложбе сликара и професора београдског Факултета ликовних уметности у пензији Гордана Николића (Дежева код Новог Пазара, 1951). Прво је отворена већа у Галерији СКЦ а затим мања у Галерији Дар Мар.
07. 08. 2024. у 07:00
ПРИЧА КАО ПАМТИВЕК: Драго Кекановић и реч о изгубљеном завичају, снази сећања и вредности и светости прошлости
ЗАВИЧАЈ је сада у мени, као мутна, устаљена туга. Милован Данојлић
07. 08. 2024. у 05:00
ПОУЗДАНИ, ТИХИ ТУМАЧ: Одлазак Богдана А. Поповића (1936-2024), књижевног критичара, есејисте и уредника
ВРСНИ књижевни критичар, есејиста, антологичар и уредник Богдан А. Поповић преминуо је у 89. години. Био је велики зналац и тумач књижевности чији су се судови и оцене поштовали и за читаоце били драгоцен путоказ.
07. 08. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека
ЗБИРКА поезије Душка Бабића "Пасја зима" (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево 2024) израз је егзистенцијалне тескобе, зебње човека баченог у дисхармоничну и антихуману савременост.
06. 08. 2024. у 18:27
БОРА У "КОШТАНИ" ПИСАО О СВОЈОЈ РОДБИНИ: Шта крије породично стабло Борисава Станковића, једног од највећих српских писаца
БЕОГРАДСКА породица Живадиновић, која води директно порекло од Боре Станковића, једног од наших највећих књижевника, чува родослов из којег се штошта сазнаје о прецима славног писца.
31. 07. 2024. у 13:37
ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике
ДО краја августа у оба простора престижне Галерије РТС може се видети изложба "Запамтите њихова имена. Изложба радова студената уметничких факултета у Србији".
31. 07. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови
НОВА збирка Ранка Крстајића, насловљена према уводној причи "Господар среће" (СКЗ, Београд, 2023), могла би понети и наслов "Чудна књига", да књига таквог наслова већ не постоји (Енес Халиловић, "Чудна књига", "Албатрос плус", 2017).
31. 07. 2024. у 05:00
ЛАЗИНЕ СТРОФЕ ВАНВРЕМЕНСКИХ ДОМЕТА: Пре 115 година у пештанском хотелу “Хунгарија” настала је величанствена песма српске поезије Santa Maria
СВОЈУ песму над песмама српска лирика добила је пре 115 година у пештанском хотелу "Хунгарија", када се Лаза Костић који је ту боравио на пропутовању за Беч, ради лечења супруге Јулијане, кратким писмом јавио свом издавачу Милану Савићу: "Ево ти моје завршнице. Коректуру ми пошаљи у Беч..."
30. 07. 2024. у 16:54
