КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама
ЧИТАЈУЋИ књигу есеја Мирослава Максимовића "Лој, новац, реч" ("Чигоја штампа") суочавамо се с реалношћу времена у којем живимо.
Фото: Приватна архива
Иако то, неминовно, чинимо свакодневно, ова књига нам значи зато што нам изоштрава видике и слику која је често замућена, каткад спектакуларна, обмањујућа или гротескна...
У тој књизи је све јасно, чак више него што нам се то свиђа. Поред тога што показује и сву слојевитост историје, друштва, геополитике, стваралаштва, вероватно без намере аутора, показује и дугорочне ефекте стварања, његове моћи о којима се данас мало мисли.
Шта аутора ове књиге чини специфичним, у већој мери, али не сасвим, поузданим хроничарем савремености? Нешто што, на први поглед, бар већини људи, делује сасвим парадоксално. Чињеница да је Мирослав Максимовић песник. Како песници могу сведочити о стварности у којој су затечени када јој се они, од када постоје, на различите начине опиру? Могу, заиста, док пишу. Док стварају врхунску поезију бринући само о речима, њиховом значењу и звучању. Могу, више смо се пута уверили, и када пишу у прози, опет захваљујући сопственом високоосетљивом бићу и таленту који се прелива и у друге жанрове које ови такође изаберу за свој израз. Могу и зато што је, како учимо од Мирослава Максимовића, простор уметничког стварања уједно и простор слободе, а слобода је начин живљења и она за песника нема алтернативу. То је његово природно стање.
Отуда, логично је да размотримо увиде некога ко о слободи тако мисли и који је живи, јер у данашњем времену готово да нема таквих људи. Не зато што други нису довољно добри већ најпре зато што нису сви песници јер по природи ствари то не могу сви ни бити; потом зато што не могу ни сви бити субверзивни. Субверзивност је, дубоко верујемо, повезана с карактером и постојањем ничим засенчене унутрашње слободе. Поред тога, наши увиди казују, и не само наши, да се с протоком времена човекова склоност бунту, на било који начин, смањује, чак и када је реч о популацији младих људи, па и уметника. Та склоност у обрнутој је сразмери "с политичком коректношћу, с поравнавајућим осредњаштвом" (Мило Ломпар).
Фото промо
Борба против наведених феномена, опет по Милу Ломпару, јесте борба за вредност и то она која се манифестује пасивним отпором. Иако Мирослав Максимовић сматра да је поезија у свету какав је данас сувишна и да се оних код којих је моћ (на различитим друштвеним пољима), она уопште не тиче, слободни смо да приметимо да у вези с тим није у праву. И поезија је тај пасиван отпор која својим настајањем и постојањем константно говори не "коректним дрвосечама", "цепању по стандардима", "дубоком орању по површини", "грађењу мапе пута", "грађењу грађења" уопште, "гађању рибе, одозго, томахавком", "невладиним експертима са штаповима" и без њих, "равнању снега"...
Све то лепо смо научили из поезије Мирослава Максимовића - која нам је и даље потребна и чији "ситан рад" (Мило Ломпар) је очигледан, као и њени ефекти. Без ње, као и без поезије других великих, пре свега националних песника, процес редефинисања човека текао би глатко. Можда би се и могао остварити грађењем "несвојствене својствености" (Иван Миленковић). Овако, пред сведочанством поезије насупрот НВО агендама и "грађењу" маркетинга - то је немогуће. Једноставно - поезија није за (несвојствене) потрошаче, маркетинг не ради у свету читалаца и стваралаца, а ни паре.
Поезија данас, извесно, не дише како би требало у друштвеном простору, али носиоци креације, знамо већ, имају своје начине - стварност удишу на сламку - о чему је писао Горан Петровић - и неминовно га мењају, док рекламе смењују једна другу, док се омоти од станиола гужвају и бацају наоколо и тако "загађују природу" по конзумирању "слаткиша", нарочито оних из увоза, док потрошачи такође киселе "футошки купус (који није из Футога)" (по Мирославу Максимовићу), и конзумирају га, али само док сезона траје.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВЕРНИЦИ У ЗАБЛУДИ: Да ли се на Аранђеловдан спрема жито?
КУВАНА пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живели и који сада живе у вери са Богом и својом Крсном славом.
19. 11. 2024. у 18:54
МВП бy Моззарт Спорт: Велики избор најбољих спортиста Србије!
Изаберите најбоље у чак 22 категорије
20. 11. 2024. у 16:00
ЦРНОГОРЦИ КИПТЕ ОД БЕСА ЗБОГ СКАНДАЛА НА ЦРНОГОРСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: "У сопствену државу не можемо да чујемо химну!"
Фудбалери Црне Горе испали су у "Ц" дивизију Лиге нација, након што су изгубили од Исланда у претпоследњем колу резултатом 0:2, а тај меч обележио је и скандал.
20. 11. 2024. у 19:38
КАКО БИЈЕ ТРАМПОВА НОВА МИНИСТАРКА: Рвачка звезда именована за челника образовања - тукла се по рингу, а сада ће обављати важну функцију
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп именовао је копредседавајућу свог транзиционог тима Линду Мекмахон за министарку образовања.
20. 11. 2024. у 19:29
БРУКА И СРАМОТА У АЛБАНИЈИ! Шиптари и Украјинци заједно вређали Србе и Русе (ФОТО)
Још се спушта прашина због скандалозног понашања фудбалера тзв. Косова на утакмици у Румунији, а нови скандал у режији Албанаца већ је ту.
20. 11. 2024. у 18:34
САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Ево ко су потенцијални ривали Србије у баражу Лиге нација
Фудбалска репрезентација Србије није успела да дође до гола против Данске који би јој гарантовао опстанак у Лиги А, четвртфинале Лиге нација, и повлашћену позицију у жребу за квалификације за Светско првенство. Реми против Данаца 0:0 значи да ће "орлови" морати кроз бараж до опстанка у елити, а потенцијални противници су више него незгодни.
20. 11. 2024. у 09:01
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Најновије из рубрике
НЕПОЗНАТИ ЦРТЕЖИ ЦУЦЕ СОКИЋ: Заједнички пројекат Народне библиотеке Србије и Спомен-збирке Павла Бељанског
КАО заједнички пројекат Народне библиотеке Србије и Спомен-збирке Павла Бељанског, у овој новосадској институцији, у петак, 22. новембра у 19 часова, биће отворена изложба "Алтернативна Цуца Сокић: цртежи".
21. 11. 2024. у 07:15
НА ПОЧЕТКУ "ПРАСЕТИНА": Фестивал праизведених представа у Алексинцу отвара нишко Народно позориште
ФЕСТИВАЛ првоизведених представа (ПИП 2024)у Алексинцу, ове године одржава се дванаест пут: према избору селектора Миливоја Млађеновића публика ће од 22. новембра моћи да погледа шест представа.
21. 11. 2024. у 06:30
СЛИКАО ЈЕДРЕЋИ НА СНОВИМА, ОДЈЕДРИО У ВЕЧНОСТ: Херцег Нови сутра испраћа великог уметника Воја Станића
НА гробљу уз Манастир Савина сутра ће бити сахрањен Војо Станић (1924-2024), сликар, вајар, академик који је премда рођен у Подгорици а одрастао у Никшићу, за град у коме је живео и који је до краја и свим срцем волео, одабрао Херцег Нови.
20. 11. 2024. у 18:51
МАЛЕРОВА "ПЕТА СИМФОНИЈА" НА КОЛАРЦУ: Габријел Фелц наступа са Београдском филхармонијом
БЕОГРАДСКА филхармонија извешће чувену Малерову "Пету симфонију" са шефом-диригентом Габријелом Фелцом, у петак 22. новембра на Коларцу. Овом монументалном делу претходиће Листове клавирске композиције у извођењу пијанисте Данијела Чобануа.
20. 11. 2024. у 18:49
РОМАНТИЧНИ КОШМАР НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ: Нови циклус радова Татјане Стругар у Продајној галерији Београд
ЦИКЛУС слика који је насловила Un petit cauchemar romantique, у преводу са француског "Мали романтични кошмар", београдска визуелна уметница Татјана Стругар представиће сутра у Продајној галерији Београд, на Косанчићевом венцу.
20. 11. 2024. у 15:30
Коментари (0)