ПОСВЕЋЕНИЦИ КЊИГЕ У ВЕКУ ПОВРШНОСТИ: Интервју - Милош Јанковић, писац и председник Удружења књижевника Србије
ПОСЛЕ трогодишње паузе у објављивању Милош Јанковић (1963) огласио се песничком књигом "Деловодник" (издавач "Ревнитељ"), што је његова 64. збирка од укупно 93 објављена дела.
У протекле четири деценије написао је и неколико књига прича и есеја и приредио низ антологијских избора а међу којима су Антологија српске љубавне поезије, избори из поезије Слободана Марковића и Милана Ненадића. Председник је Удружења књижевника Србије и један од оснивача Удружења за културу и уметност "Адлигат".
За песничко стваралаштво добио је низ признања као што су "Печат кнеза Лазара", "Милан Ракић", "Перо деспота Стефана Лазаревића", "Златни Орфеј", "Песничка хрисовуља", "Драинац", "Златна струна" Смедеревске песничке јесени.
"Деловодник" је, чини се, до сада ваша "најљућа" књига. Шта вас је "инспирисало" на толико ироније и сарказма?
- Могуће је да је ова књига донекле у себи сублимирала то трогодишње јавно ћутање и, можда је, та њена иронично-саркастична љутина - како рекосте, последица мог песничког неоглашавања. Такође, ово у чему живимо, по много чему и не заслужује ништа друго осим ироније и сарказма, јер све се толико обездуховило и обезљудило, да над њим можете једино очајавати или се, рецимо, с тим носити кроз иронију и сарказам и на тај начин се борити против тога. Присуствујемо општем моралном и духовном посрнућу и, уколико не чинимо ништа, и остајемо неми, ми у њему и (са)учествујемо. Нестало је емпатије, разумевања, људскости, постајемо робови потрошачке и глобалистичке антицивилизације и, ако не можемо или не смемо ништа друго, можемо се бар подсмехом супротстављати рашчовечењу које нам се намеће. Ова књига је својеврсна, моја лична, песничка евиденција сопствених заблуда и самообмана, деловодна књига привида и опсена за које сам мислио да су стварност.
У збирци, како добро примећује рецензент Ђорђе Д. Сибиновић, има пуно речи које наизглед нису за песништво, али ипак у вашим стиховима добијају пун смисао.
- То је, како рекосте, само наизглед, то - да неке речи нису за поезију. Све су речи примерене поезији и све се, одавно верујем, може опесмити, и управо речима, свим речима, без разлике, преточити у поезију. Могу у прилог овој тврдњи да парафразирам Сартра, који каже да се дужност писца састоји у томе да сваког упозна са светом, тако да се ни за кога не би могло рећи да је невин. Начин на који ћете стихотворити је једно, оно што ћете стиховима рећи је друго, а само заједно посматрани дају комплетну песму, макар то рекли и речима које се уобичајено и не користе у поезији. Понекад вас реч, за коју не очекујете да ћете је наћи у песми, потакне да нешто са собом и својим животом другачије учините, да о нечему, управо због те неочекиване речи, почнете да размишљате на неки други начин. Неретко - исправнији од оног на који сте то чинили до тада.
Коме се песник данас обраћа и на кога рачуна у овом крајње прозаичном времену?
- Као и увек, песник се прво обраћа самом себи, својом поезијом покушава да реши унутрашње противречности и неспокоје, да оправда све компромисе на које је, вољно или невољно, пристао - уместо да буде, ако је кадар, савест времена у којем живи, и какав-такав глас разума и часности. Има у "Деловоднику" песма под називом "Покушај лирског промишљања стварности", која се завршава стихом, а ваши читаоци нека опросте на "непесничким" речима, који гласи: "Ј... лирику, кад живим политику". Псовка у стиху је, једновремено, израз очаја, али и израз побуне, и представља позив свим другима, који то чују и који то желе, да и они учине нешто да се стварност промени - на боље, ако је икако могуће.
Ускоро ће се навршити 120 година постојања Удружења књижевника Србије чији сте тренутни председник. У којим правцима ће се даље развијати активности УКС?
- Надам се да ћемо успети, уз помоћ институција надлежних за културу у овој земљи, ако их то буде интересовало, да достојно обележимо тај јубилеј, најстарије уметничке, еснафске, струковне организације на Балкану. Нисам претерани оптимиста, бар на основу досадашњег развоја ситуације и начина на који се култура и уметност третирају у нашем друштву, али - неког помака има, разговарамо бар са надлежнима, за разлику од скорашњих времена, када никакве комуникације није било, па ћемо видети до чега ћемо доћи. А што се развоја, планова и циљева УКС тиче - они су давно одређени и стратешки усмерени на очување, неговање и промовисање правих књижевних вредности, као и нашег језика и ћириличког писма, на неговању традиција српске књижевности, на побољшање социјалног и сваког другог положаја и статуса писца у нашем друштву, на афирмацији читања и старања у вези са положајем књиге као медија и издаваштва као облика којим се култура шири и популаризује. Наравно, и на истрајавању у очувању и унапређењу људских и стваралачких права и слобода, које су темељи сваког уметничког израза, без обзира о којој се врсти уметничког стваралаштва ради.
Има ли наде да најзад буде решено питање зграде у Француској 7, која годинама прокишњава и пропада?
- Не знам тачно да одговорим на то питање. Ни да ли има наде, ни, ако је има, а према разговорима које сам водио - требало би да је има - када би то могло бити. Имам превише година да бих веровао у обећања која су усмено изречена, али и желим да будем наиван, српске културе ради, па у та обећања ипак верујем. Уосталом, ако се зграда и сасвим уруши, Француска 7 ће, и тако урушена, бити више од зграде, бити и остати симбол. Тако урушена, додуше, биће симбол срамоте. Не моје, и не срамоте писаца у Србији.
Не чини ли вам се да су и књига и наши издавачи исувише препуштени тржишту, без праве помоћи државе, коју и те како заслужују?
- Сагласан сам са вашом констатацијом, али мислим да то никог - кога би, заправо, требало - не занима. Нити га је, нажалост, претерано брига. Од величине издвајања за културу, које је 0,67% БДП, до положаја писца, књиге и издаваштва, али и осталих сегмената и "производа" у култури - све је, уз немар, незаинтересованост и врло често некомпетентност оних који би о томе требало да брину, препуштено тржишту, или се према томе односи као према нужном злу. Култура је, најшире схваћено, последња на листи онога што држава третира као важно. Последњи је тренутак да се јавне политике у области културе из корена промене. Нажалост, мислим да од тога ипак нема ништа и да ће се наставити тренд - чини ми се свесног и намерног - девастирања истинских културних вредности.
Да ли вас забрињава чињеница што се млади све више окрећу модерним технологијама, а све мање књизи?
- Двадесет први век је век масовних комуникација, масовних медија, модерних технологија, вештачке интелигенције - век површности у свему, век шерова и кликова, доба у коме све што је дуже од 30 секунди не држи пажњу. Верујем да ће, ипак, увек бити оних посвећеника књиге и писане речи, али исто тако верујем да ће они, на жалост целокупне људске популације, бити минорна мањина, нешто попут антиквитета, који сведоче о томе шта су људи били, док су људи, у правом смислу те речи, и били. Све је мање људи међу људима, а све је више конзумената, потрошача и све је више роботизованих, безличних и безидејних копија које само изгледом подсећају на људе. Још кад вештачка интелигенција постане свесна себе и својих моћи, спаса нам нема. Срећом, ја то нећу дочекати.
И, за крај - нека порука...
- Нека то буде катрен из једне од песама у "Деловоднику": Буди истина / макар једина, небитна / или она што се и не дочека / али буди, бар побуна / достојна човека.
Препоручујемо
ВОЈИСЛАВ ВОЈА НЕДЕЉКОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": Умеће је бити интересантан са мало речи (ФОТО)
14. 10. 2024. у 08:05
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
МАЈКА ЈОЈ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВЉА, ТИТО ЈОЈ СЕ ДИВИО: Она је била најмоћнија жена Југославије (ФОТО/ВИДЕО)
БИЛА је најмоћнија политичарка у великој Југославији у коју је маршал Јосип Броз Тито имао толико поверења да је до данас остала једина жена премијер једне комунистичке земље
21. 12. 2024. у 21:27
Коментари (0)