Економија

БУЏЕТ СРБИЈЕ ДОСЕГАО ИСТОРИЈСКЕ ВИСИНЕ ЗА ВРЕМЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Импресиван раст од чак 213% омогућио улагања у кључне области

Новости

26. 01. 2025. у 12:02

СВЕДОЧАНСТВО успешних реформи и стабилног лидерства.

БУЏЕТ СРБИЈЕ ДОСЕГАО ИСТОРИЈСКЕ ВИСИНЕ ЗА ВРЕМЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Импресиван раст од чак 213% омогућио улагања у кључне области

Буџет Србије пре него што је Александар Вучић преузео кормило државе био је далеко мањи, готово занемарив у поређењу с данашњим стањем.

Када је Вучић постао председник, земља се суочавала са великим економским изазовима, високим дугом, слабом привредном инфраструктуром и стагнирајућом привредом. Стање које је за собом оставила Демократска странка.

Многи сектори били су у лошем стању, а економија је била далеко од стабилне. За разлику од тог периода, данас буџет Републике Србије, бележи раст од невероватних 213% у последњих 13 година.

Импресиван раст од 213 одсто

Буџет Републике Србије од 2012. до 2025. године забележио је импресиван раст од чак 213%, достигавши историјски висок ниво од 2.346,2 милијарди динара. Овај резултат не представља само статистичку чињеницу већ и симбол успешних економских реформи које су спроведене под руководством Александра Вучића.

Када је Вучић преузео кормило, буџет је износио 750,1 милијарди динара, док је земља била суочена с бројним изазовима - високим јавним дугом, неефикасним јавним сектором и економијом која је стагнирала.

Данас, Србија је на стабилнијим темељима, с растућим приходима и стратешким улагањима која јачају њену будућност.

Више новца за грађане и развој

Оно што овај раст чини посебно значајним јесте његова сврха. Више новца у државној каси значи боље плате, сигурније пензије и нова улагања.

Раст буџета омогућио је управо значајна улагања у кључне области.

Просечна плата до краја 2025. - 1000 евра!

Министар финансија Синиша Мали истакао је данас да се по динамици и плану очекује да до краја ове године, у децембру 2025. године, просечна зарада буде преко 1.000 евра.

- То је једно од обећања које смо дали у 2019. години, кроз програм Србија 2025. То говори у прилог томе смо посвећени да нам расте животни стандард грађана - рекао је Мали.

Од 1. јануара повећане су и плате у јавном сектору за 8 одсто, повећана је минимална зарада за 13,7 одсто, а како је навео Мали, три године за редом повећавамо минималну зараду, сада је минималац у Србији 457 евра.

- Подсећања ради, минимална зарада 2010. године била је 15.700 динара. Огромне су разлике, огроман је напредак. Од 1. децембра прошле године, подигли смо најстаријим суграђанима пензије још 10,9 одсто, просечна пензија је сада 436 евра. И плате и пензије и минимална зарада нам расту по плану и динамици, то су све двоцифрена повећања, далеко изнад нивоа инфлације - објаснио је Мали.

2012. године стопа незапослености била је 25,9 одсто, док је како је рекао Мали, стопа незапослености данас је 8,1 одсто.

- Такође, имамо историјски никада већу стопу запослености, чак смо имали 5,2 милијарди евра страних инвестиција, што је рекорд - рекао је Мали.

Повећање плата у просвети

Плате у јавном сектору бележе континуиран раст - за 2025. годину предвиђено је повећање од 8%, док ће просветни радници добити повећање од 11%.

У циљу побољшања материјалног положаја просветних радника, Влада Србије је усвојила план повећања плата у 2025. години. Почетно повећање од 11% ступило је на снагу у јануару 2025. године, чиме је основна плата наставника са седмим степеном стручне спреме порасла са 86.669 динара на око 96.230 динара.

Даље, планирана су додатна повећања од 5% у марту и октобру 2025. године, што би до октобра довело основну плату наставника на приближно 106.000 динара.

Ова повећања су део договора између Владе и репрезентативних синдиката просвете, са циљем да се почетна плата у просвети изједначи са просечном платом у Србији. Повећање које долази као подршка просветним радницима који играју кључну улогу у образовању будућих генерација.

Подсетимо, премијер Србије Милош Вучевић саопштио је недавно да је на састанку са представницима синдиката просвете у среду постигнут договор о "кључним стварима."

- Наставили смо разговоре са четири репрезентативна синдиката просветних радника. Постигли смо договор о кључним стварима! Настављамо дијалог и по другим питањима од значаја за положај просвете у друштву и свих запослених у систему просвете и образовања у Србији - истакао је премијер.

Додао је и да ће у овој години бити "историјска повећања зарада у основним и средњим школама", као и да следе "и друге велике промене у образовном систему".

Повећање пензија

Такође, пензије расту за 10,9% што додатно побољшава стандард пензионера. Просечна пензија у Србији тренутно износи 394 евра, а након повећања она износи 436 евра, док је у 2012. години износила само 204 евра.

Пензионери ће од јануара 2025. године примати повећање пензија од 10,9%, што значи да ће просечна пензија порасти са око 45.700 динара на приближно 50.700 динара.

Додатно, пензионерима чије су пензије мање од 65.716,70 динара, биће исплаћен додатак уз пензију, чиме се додатно штите корисници са нижим примањима.

Ова уредба је на снази од децембра 2024. године и трајаће до новембра 2025. године.

Ко су корисници овог додатка?

Право на додатак имају корисници старосне, превремене старосне, инвалидске и породичне пензије, као и корисници инвалидских пензија због смањења радне способности друге и треће категорије инвалидности, чије месечне пензије не прелазе износ од 65.716,70 динара.

Како се израчунава додатак?

Пензионерима са пензијама мањим од 65.716,70 динара, исплаћује се додатак у износу до 5% њихове основне пензије. Међутим, ако би укупна пензија са додатком премашила горњи лимит од 65.716,70 динара, износ додатка се пропорционално смањује како би укупна пензија остала унутар тог лимита.

Стабилан јавни дуг и привредни раст, огромна промена за 12 година

Иако је буџет растао, држава је успела да задржи контролу над јавним дугом, који је на 46,8% БДП-а закључно са крајем 2024. године, (за 2025. годину је пројектован на 47,5% БДП-а).

На крају 2012. године, јавни дуг Србије износио је 50,8% бруто домаћег производа (БДП-а).

У поређењу са 2024. годином, где је јавни дуг био на нивоу од 46,8%, видљиво је смањење у релативном уделу дуга у односу на БДП. Овај тренд указује на успешну фискалну консолидацију и одговорно управљање јавним финансијама током протеклих година.

Истовремено, Србија бележи привредни раст - за 2025. годину очекује се раст од 4,2%.

Што се тиче привредног раста, 2012. година је била изазовна за српску економију. Према подацима Републичког завода за статистику, те године је забележен пад бруто домаћег производа од 1,0%. У поређењу са очекиваним растом од 4,2% за 2025. годину, јасно је да је дошло до значајног побољшања економских перформанси земље.

Напредак који је свакако резултат одговорне фискалне политике, дигитализације јавних услуга, борбе против сиве економије и подстицања страних и домаћих инвестиција.

Осим тога, Србија је данас градилиште - модерни ауто-путеви, железнице, болнице и школе ничу широм земље. Ово нису само инфраструктурни пројекти; то су кораци ка томе да се живот грађана унапреди на сваком нивоу, од образовања и здравства до безбеднијих и повезанијих заједница.

Резултати за понос свих грађана

Србија се данас налази међу земљама које су препознате по својој економској стабилности и перспективности. Успех који никако није случајност, већ плод стратешког планирања и реформи.

Грађани могу с правом бити поносни на резултате постигнуте за време Александра Вучића. Буџет који расте сваке године, заједно са платама, пензијама и инвестицијама, показује да се Србија креће у правом смеру.

(Сд)