ЖЕЛИМ ДА МЛАДИ ОСТВАРЕ СНОВЕ: Хирург Цветко Јовановић сав новац који је добио ѕа 90. рођендан поклонио Иви Ристић, која студира у САД
ВЕЋ четири деценије за сваки јубиларни рођендан хирург др Цветко Јовановић (90) замоли своје госте да уместо поклона дају новац који ће проследити ономе коме је потребан. Сав новац који је сакупљен за његов 50. рођендан даривао је сиротишту, за 60. деци на Косову и Метохији. Новац који је добио за 70. рођендан поклонио је за нови кровни покривач Музеја у Чачку, а како то није било довољно додао је још својих средстава. Ове године одлучио је да помогне Иви Ристић, младој девојци која студира права у Америци.
07. 08. 2024. у 17:19
ОД ЗЛОЧИНА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ И ПИЛОТА НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ ПРОШЛО 29 ГОДИНА: Још некажњено и убиство четворо деце
ПРИПАДНИЦИ хрватског војног ваздухопловства, пре тачно 29 година, извршили су, и то на територији друге државе - БиХ, језив злочин над Србима: на Петровачкој цести бомбардовали су колону прогнаника који су из својих домова у северној Далмацији и Лици избегли спасавајући голе животе пред налетом злочиначке војно-полицијске акције "Олуја". У месту Јањило, између Петровца и Кључа убили су 10 цивила, међу њима четворо деце, и тешко ранили најмање 24 људи.
07. 08. 2024. у 16:35
БАНИЈСКА БРДА САЊАО САМ У РАВНОЈ МАЧВИ: Никола Јањанин, из Горње Бачуге, после "Олује" вратио се на огњиште и пољопривредник је за узор
КАД смо чули да је кренуо општи напад на Крајину и Србе, кренули смо са народом као наши стари у Другом светском рату да се склонимо у Шамарицу, велику шуму у брду. Док све не прође, док се не реши. Помислили нисмо да ћемо као избеглице доћи у Србију. Кренули смо, тог 5. августа 1995, око седам ујутру и у 10 били у Дугошима. Тада нас је надлетео војни авион и бацио бомбу, 250 метара од нас. Јасно је било да је намерно, да нас дигне да кренемо даље.
07. 08. 2024. у 12:31
КАД ОДСЛУЖИМ КАЗНУ БИЋУ СТОЛАР: Разним обукама КПЗ у Сомбору пружа осуђеницима могућност за живот без стигме по изласку из ове установе
ПРЕ годину и по, С. М. је прешао линију закона и упућен је на издржавање казне у Казнено-поправни завод (КПЗ) у Сомбору. Мислио је тада да ће му боравак иза решетака бити туробан и монотон. Ни помишљао није да ће изучити столарски занат и почети да ствара предмете од дрвета.
06. 08. 2024. у 15:45
ПОНОСНЕ СМО ШТО ЖИВИМО НА СЕЛУ: Љубав према традицији више од 100 жена из Србије окупила у мрежи "Језгро"
РАВНИЦА и асфалт Мају Живковић нису могли дуго да задрже.
06. 08. 2024. у 06:30
ПОСТАЛИ МАЈСТОРИ ЗА ЦОЉЕ И ТУТУМИШ: Малишани у селима под Јавором уче бројне вршњаке из градова старим играма свог краја
ТОКОМ летњег распуста ђаци Основне школе "Кнезови Рашковићи" из нововарошког села Божетића са вршњацима, који из градова долазе у завичај дедова и родитеља, размењују игрице.
05. 08. 2024. у 16:36
ОКРУГАО ВЕК ПИЛОТСКЕ СЛАВЕ: Ваздухопловци Србије су се на својој слави подсетили на највећег међу великанима неба
ВАЗДУХОПЛОВЦИ Србије у минули петак прославили су своју славу, Светог Илију стоти пут. Наређење да се Громовник узме као светац "цеха" потписао је краљ Александар Карађорђевић 1923. Датум је узет и у спомен на 2. август 1893. када је краљ Александар Обреновић наредио оснивање ваздухопловног одељења у свакој дивизији.
05. 08. 2024. у 12:37
СКОК ЗА МЕСТО МЕЂУ ЕЛИТНИМ ПАДОБРАНЦИМА: После основне обуке, полазници у ваздуху приказивали вештине које их воде у чувену бригаду
НА војном аеродрому "Наредник пилот Михајло Петровић" у Нишу, Војска Србије недавно је реализовала падобранску обуку за припаднике 63. падобранске бригаде.
05. 08. 2024. у 07:00
ПРВА ТРУБА ДРАГАЧЕВСКОГ САБОРА У ГУЧИ: Жири прогласио Михаила Зећировића из Бојника за најбољег трубача
ЗА прву трубу 63. Драгачевског сабора трубача у Гучи вечерас је проглашен Михаило Зећировић из Бојника.
05. 08. 2024. у 00:10 >> 00:16
КРВАВА ПАРТИЗАНСКА ЖЕТВА: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако падало у заборав...
04. 08. 2024. у 11:38
У ДУБИНИ КРФА ЧУЈЕ СЕ СРПСКА ТРУБА: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о васкрсу народа и војске у Великом рату
У ЛЕТЊОЈ поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916.
04. 08. 2024. у 07:00
И 29 ГОДИНА ПОСЛЕ "ОЛУЈЕ" БАНИЈА ЈЕ ГОТОВО ПУСТА: У Буињи нема живе душе сем Милана
ЈА, Уна, ријека студена/немирна као Крајина/Крајина, крвава хаљина/многе сам јаде видјела..., шапутала је смарагдно зелена Уна стихове Бранка Ћопића кад смо се у Хрватској Костајници једва од ње растали на путу који нас је водио навише у банијска села. Тамо где су Срби моји вековима огњишта своја свијали, бразде орали, воћњаке садили и благо на испашу изгонили, све док их нису као жито у пуном роду сасекли ножевима, јединим у свету што добише име по народу који сатиру, а онда изданке што преживеше поломили у налету мрачне "Олује".
03. 08. 2024. у 07:00
ГУЧА СЛАВИ ЖИВОТ, ЉУБАВ И ТРАДИЦИЈУ: Мајстор трубе Дејан Петровић подигао саборску заставу, званично отворена највећа трубачка фешта на свет
ОДЈЕКНУЛИ су гучком долином прангије, звуци труба запарали су небо над Драгачевом, завијорила се саборска застава уз трубачку химну "Са Овчара и Каблара". Почео је 63. Сабор трубача.
02. 08. 2024. у 20:41
ЗЛАТКО ИЗ ПАРАЋИНА ВОЗИО БИЦИКЛ 700 КИЛОМЕТАРА ДО ЈАСЕНОВЦА: Поклонио сам се мученицима
ИСТОРИЧАР из Параћина Златко Јовановић остварио је себи постављени циљ: на бициклу је од свог родног града прешао 700 километара до Јасеновца и поклонио се сенима жртава монструозног логора смрти.
02. 08. 2024. у 15:23
СЕЛА НА БАНИЈИ ДАЛЕКО ОД ОБНОВЕ ПОСЛЕ РАЗОРНОГ ЗЕМЉОТРЕСА 2020: Само хоћу да још једном ватру упалим у својој кући, каже бака Миља (ФОТО)
МАЈСКЕ Пољане на Банији, три године и седам месеци после оног 29. децембра 2020. када се око поднева "земља кретала најпре као рингишпил, а онда у неким таласима као да је море". Идемо узаним асфалтним путем, док у сваком дворишту поред нас промичу привремени контејнери за смештај, негде један, понегде и два, много порушених објеката "заробљених" у дивље купине и друго растиње, напукле куће у којима се још не може живети и куће из чије унутрашњости избија дрвеће... Тек понегде нове дрвене и монтажне постале су дом онима који су у разорном земљотресу остали без крова над главом.
02. 08. 2024. у 13:16
ПРВИ ПУТ У НИКШИЋУ И ЦРНОЈ ГОРИ: Летња школа руског језика за грађане, а у клупи и владика Методије
ТЕК што је завршена летња школа српског у Никшићу, јуче је у овом граду и у Црној Гори први пут отворена још једна - руског језика! У просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије", амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников је отворио школу коју похађа око 50 полазника, а међу њима је и епископ будимљанско-никшићки Методије.
01. 08. 2024. у 17:53
НИЧЕ СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ГЛИНИ: Има више од 1.000 метара квадратних корисне површине, биће место окупљања Срба са Баније (ФОТО)
ВАРИОЦИ постављају елементе од метала, четири-пет радника рашчишћавали су и припремали материјал за даље грађевинске радове, шеф градилишта Милан договара детаље предстојећих послова са архитектом Милошем Ушљебрком... Иако је "звезда" немилосрдно пекла, живо је било на градилишту будућег Српског културног центра у Глини који ниче у самом срцу овог градића и постаће место окупљања не само наших сународника из овог места већ и са целе Баније.
01. 08. 2024. у 11:47
ГЛИНА ЈОШ НЕМА ДОСТОЈНО ОБЕЛЕЖЈЕ ЗА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ПОКОЉА У ЦРКВИ: Спомен-дом који је септембра 1995. преименован, још носи име Хрватски
ПОМЕНОМ који су служили пароси глински Горан Каламанда и петрињски Саша Умићевић, полагањем црвених ружа на платоу у Глини, уређеном на месту где је била стара Црква рођења пресвете Богородице, у понедељак у 19 часова, одржана је комеморација умореним Србима, жртвама монструозних усташких злочина у мају и крајем јула 1941. године.
31. 07. 2024. у 12:45
МИ КРНИЋИ ПРАВИМО ТИМ ЗА ОИ: Зрењанинка која живи у селу Конак са мужем и троје деце и три бебе у стомаку, у шали, најављује
ДА се о мом животу прави филм, или барем стрип, ако не главну, ваљда бих заслужила бар неку епизодну улогу.
30. 07. 2024. у 17:13
ШКОЛИ ИМЕ ПРВОГ СРПСКОГ ОЛИМПИЈЦА: У јеку највеће спортске манифестације родни Надаљ се одужује Чувеном Момчилу Тапавици
У ЈЕКУ 33. Олимпијских игара у Паризу стигла је информација да ће основна школа у селу Надаљ код Србобрана од 1. септембра понети име свог најславнијег суграђанина, првог Србина који је наступио на Олимпијади и на њој завредио одличје.
30. 07. 2024. у 17:02
МИСТЕРИЈА ШАРКАМЕНА МИСТЕРИОЗНА АРХЕОЛОЗИМА: Наставак истраживања археолошког локалитета "Врело" код Неготина, започетог пре три деценије
ЛОКАЛИТЕТ "Врело" Шаркамен за 30 година дало је светској културној баштини сет златног накита, једини у свету, али не и одговоре на питања зашто је на тако неприступачном терену подигнута царска палата. Шаркамен својом мистеријом још мучи српску археологију.
30. 07. 2024. у 15:05
СРПСКА ИСТОРИЈА СЕ НЕ ПРОУЧАВА, ВЕЋ СЕ ЖИВИ: Млади амерички истраживач Крис Бојингтон о утисцима са путовања од Винче до Прањана
МЛАДИ Американац Крис Бојингтон недавно је дипломирао на Оклахома стејт универзитету а део његовог дипломског рада била је Србија. Овај младић је у друштву будућих историчара и официра америчке војске у септембру 2023. боравио у редакцији "Новости" пре одласка у Прањане на обележавање годишњице операције "Халијард" из Другог светског рата, када су српски равногорци спасили преко 500 оборених савезничких авијатичара.
29. 07. 2024. у 16:28
СВАКИ ДИНАР НАС ПРИБЛИЖАВА ЦИЉУ: Храм светог кнеза Лазара у Шиду покренуо акцију прикупљања средстава за иконостас и осликавање
У СРЦУ Шида уздиже се Храм светог кнеза Лазара, упечатљив, али још недовршен. Из даљине његове контуре обећавају величанственост, но изблиза се примећује да му недостаје још понешто да би блистао пуним сјајем.
29. 07. 2024. у 16:24
СВЕТ БИ ЗАЋУТАО БЕЗ РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Професор Марина Шапоњић ниже признања у свету и ствара државне шампионе
ПРОФЕСОР Марина Шапоњић из Нове Вароши предаје руски језик готово четврт века, а пуних 15 година активно промовише језик на коме су писали Пушкин, Достојевски, Ахматова, Јесењин... Добитница је престижне "Пушкинове награде" коју јој је за најбољи есеј 2019. доделила "Московска газета", као и специјалне захвалнице Славистичког друштва. А, Институт за међународну сарадњу и развој у Москви уврстио ју је међу 20 најбољих професора руског језика и књижевности ван говорног подручја Руске Федерације. Уз то ове године су четири њене ученице постали државни шампиони на школским такмичењима из овог предмета.
29. 07. 2024. у 13:03
