НАСМЕЈАНА ЈОВАНКА СА СВЕШТЕНИКОМ И РОДБИНОМ: Новинар Иван Бабић објавио фотографију Брозове удовице, прву после сахране маршала

ПРВО појављивање некадашње прве даме Југославије Јованке Броз у медијима након Титове сахране догодило се 6. децембра 1984, када је „Политика Експрес“ на насловној страни објавила вест о њеној посети Вршцу, уз велику фотографију на којој је испред Владичанског двора позирала са тамошњим православним свештеницима и својим рођакама из Павлиша. Био је то прави шок за државни врх и тајне службе, који су чинили све да је потпуно изопште из јавног живота, годинама је, из недокучених разлога, држећи у својеврсном кућном притвору у трошној вили на Дедињу.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Ту ексклузивну фотографију, коју су пренели бројни светски медији, направио је вршачки новинар Иван Бабић, тадашњи дописник „Експреса“. Он је тог дана, потпуно ненадано, другарици Јованки био лични водич кроз Вршац. Све детаље тог несвакидашњег дружења, које је уследило након њене приватне посете рођацима у вршачком селу Павлиш, по први пут је, тачно четири деценије касније, открио за „Новости“.

-За њен долазак сам чуо сасвим случајно, пролазећи поред вршачког затвора. Један чувар, иначе део фамилије коју је посетила, кроз прозор ми је дошапнуо да је очекују сутра у 11 сати. Био сам неповерљив, али сам се ипак појавио тамо – присећа се Бабић.

Јованка је у Павлиш стигла у црном „мерцедесу“. Само возач и она. Седела је на предњем седишту. Са рођацима и окупљеним комшијама, који су је дочекали испред куће, поздравила се искрено ширећи свој препознатљиви осмех. Бабић је једини ту био са фотоапаратом. Њен пратилац је желео да га спречи да је фотографише, али се он снашао, рекавши да је то за потребе родбине.

-Када је завршила посету, пришао сам да је питам где је даље наумила да иде. Рекла је да жели да посети манастир Месић и да им остави прилог, што ми је било веома чудно, с обзиром на то да је била комуниста – каже наш саговорник. - Иако сам знао да је до тада многе моје колеге одбила да је интервјуишу, признао сам јој тада да сам новинар и, онако узгред, понудио се да им помогнем да стигну до Месића, на шта је она без двоумљења пристала. То би било веома згодно, рекла је.

Фото: Удружење Феликс Милекер

 

 

Сели су у њена кола и упутили се ка манастиру, у који, међутим, нису могли одмах да уђу. Видевши ко је дошао у посету, монахиње су најпре обавестиле игуманију мати Теодору, која је потом телефоном од владике Саве Вуковића тражила одобрење да је приме. За то време, Јованка је са своја два пратиоца стрпљиво седела на клупи испред манастирске капије. Монахиње су их послужиле медом и топлим напицима.

-Владика је радостан и дозволио је вашу посету, уз услов да после дођете код њега у Владичански двор – пренела нам је мати Теодора и повела Јованку у цркву. Да ли се при уласку прекрстила, да ли је упалила свећу, изговорила молитву – не знам. Не знам ни шта је оставила као прилог. Знам само да је била веома задовољна том посетом.

Фото:  Удружење Феликс Милекер

До заказаног сусрета са владиком имали су још времена, па јој је наш саговорник, не очекујући потврдан одговор, понудио да у међувремену сврате код њега кући на кафу. На његово изненађење, и то је прихватила без двоумљења.

-Сценарио се мењао из тренутка у тренутак, као на филму – објашњава Бабић, који је тада имао 34 године. - Када се „мерцедес“ паркирао испред моје зграде, која је, занимљиво, била баш преко пута полицијске станице, све комшије су изашле на терасу и изненађено је поздрављале. Бојажљиво им је махала. Док смо се пешке попели до стана, мојој жени је већ било јављено да пристави кафу за значајну гошћу.

Пријему код владике Јованка се посебно радовала. У двору се задржала око сат времена, а по изласку у раскошно двориште, где су је сачекале и рођаке из Павлиша, настала је чувена новинска фотографија. Ту је био крај њеној првој посети Вршцу. Бабићу је на растанку дала свој број телефона, уз позив да је посети у њеној вили на Дедињу.

-Рођацима тада није дала свој број, а мени јесте. Не знам чиме сам је толико „купио“.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Када је редакцији у Београду јавио какав материјал има, сви су били у паници. Било је рано поподне, тако да је имао времена да им првим аутобусом лично донесе филм да развију фотографије. Тако је истог тог дана, кроз вечерње издање „Политике Експрес“, југословенска јавност први пут видела Јованку Броз после Титове сахране – и то насмејану и у несвакидашњем друштву.

-Да ли знаш да за мене ово значи искључење из Савеза комуниста Југославије и доживотну забрану бављења политиком, а за тебе отказ – питао ме је пре штампања новине главни и одговорни уредник Божидар Богдановић, који је у то време био члан председништва СКЈ задужен за информисање. Двоумио се да ли да јави Доланцу, али је ипак одустао, јер је знао да ће он то саботирати. Показао је да има петљу – додаје Иван Бабић, који је тек у серији „Јованка Броз и тајне службе“ сазнао да су оперативци Савезног секретаријата унутрашњих послова због тог текста хтели да обаве разговор са Богдановићем, али да је он, позивајући се на закон о штампи, то одбио. Бабића нико због тога није дирао нити звао на информативне разговоре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације