ИСПЛАТИ СЕ БИТИ ПРОФЕСОР У КИНИ: Александар Ђорђевић (37), наставник из Параћина, већ шест година ради у школи у граду Гуангџоу

ДА НЕМА препрека које образовани млади човек не може да савлада у време интернета, када је свет постао "глобално село", живи је доказ Александар Ђорђевић, 37-годишњак из Параћина.

Фото: Приватна архива

Кад је завршио Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу, у његовом родном граду посао су на бироу чекала 24 ДИФ-овца. Александар није губио време, па данас већ пуних шест година ради у интернационалној школи у Кини, у граду Гуангџоу са 16 милиона становника. Пре тога, пола године био је на рецепцији хотела у Кореји, а још раније више зима провео је на скијалиштима у Србији у Горској служби спасавања.

- Током лета посла на скијалиштима нема, па не знам ни сам колико сам километара канала у Параћину ископао. Из тог периода памтим као анегдоту да ми је једна бака рекла: Ето, синко, сад копаш канале јер ниси хтео да учиш школу! - прича Александар, присећајући се времена пре него што се запослио у далекој Кини.

А десило се то стицајем околности, када се преко једне апликације учланио у групу за тражење посла у овој земљи. Да је прошао оба круга онлајн селекције у школи за коју је конкурисао сазнао је док је био на Старој планини. Потписао је уговор онлајн и добио само две недеље да нађе себи замену у Горској служби, спакује се и купи авионску карту за Гуанџоу.

- Било који факултет и диплома из Србије су признати у Кини. Кад сам почео да радим, три месеца нисам скидао осмех са лица. Први стан изнајмила ми је школа на осам километара од радног места, а садашњи је ваздушном линијом удаљен 150 метара. Не волим да губим време на превоз, мада вам у Кини аутомобил не треба. Цена једне вожње аутобусом је око 40 динара, а метроом за 120-130 динара можете са крај на крај града.

Фото: Приватна архива

Наш саговорник предаје физичко деци од 7. до 9. разреда у школи са четири хиљаде ђака. Кроз два програма, кинески и интернационални, деца се школују од предшколског узраста до завршетка средње школе. Ђорђевић сад ради у департману за странце и часове држи на енглеском.

- Кина је земља која највише инвестира у образовање, поготову у приватном сектору. Због тога најбоље плате на свету едукатори имају баш у Кини. У мојој школи имам много колега из Америке, Енглеске, Шпаније, Француске, Италије... Систем образовања је другачији, час траје 35 или 40 минута. А што се тиче физичког, часови су блоковски и обухватају не само вежбе, већ и теоријско знање - открива Александар.

Своју нову пасију, каже, пронашао је за време пандемије короне, кад за време најстрожег "закључавања" у Кини није могао да излази из свог стамбеног кварта, ограђеног бодљикавом жицом. Купио је телескопе и другу опрему, те почео да фотографише звездано небо и свемир. Кинеска полиција два пута га је скидала са крова двадесетоспратнице у којој живи! У Кини је после 21 сат забрањено да се буде на крову, а он је једино ноћу могао да фотографише.

- Питали су ме да ли сам амерички шпијун, а кад сам им рекао да сам из Србије и шта на крову радим, само су ме љубазно померили одатле. Због ригорозних правила за време короне, иначе, да није било астрофотографије, морао бих да плаћам психијатра - кроз смех вели Александар.

И, мада у школи ради девет сати дневно, а једном недељно чак 13 сати, ово није све чиме се овај занимљиви човек бави. Завршио је обуку за инструктора слободног роњења, трчи, планинари, надмеће се у обарању руку... Зарађује довољно да живи комотно. Ипак...

Foto: Фото: З.Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

- Мој план је да се за око годину дана спакујем, узмем своје две мачке под мишку и вратим кући. Жеља ми је да наставим да радим у некој школи у Европи. Имам већ понуду из Италије. Или ћу да отворим школу слободног роњења... Што да не, могућности су заиста бесконачне, када се има енергија и воља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације