СЛОБОДА ПЛАЋЕНА НА РАТЕ: Суботица данас прославља дан града, пре 245 година је прочитана повеља Марије Терезије

МИ Марија Терезија по милости божјој царица - удова Римљана, краљица Мађарске, Чешке, Далмације, Хрватске... овим обавештавамо и објављујемо свакоме кога се тиче...

фото: Историјски архив Суботице

Пошто су нас наши верни грађани и становници привилегованог коморског града Сент Марија, смештеног у Бачкој жупанији, раније званог Сзабатка, године 1743. ослобођеног војне управе, те у смислу отаџбинских закона стварно, ефективно и у целини укљученог у надлежност Краљевства и напред поменуте Бачке жупаније, а до сада поседованог од стране наше државне благајне, у њихово заједничко име најпонизније молили да наш напред поменути привилеговани град уздигнемо на степен Слободног краљевског града и да га примимо и убројимо међу остале градове нашег краљевства Угарске...

Овим речима почиње Повеља Марије Терезије која је прочитана у центру Суботице на данашњи дан пре 245 година. Због тога највећи град на северу Бачке данас прославља Дан града.

Тако је дотадашња привилегована коморска варош Сент Марија добила име Марија Терезиополис и постала слободан, краљевски, привилеговани град. Повеља је први пут објављена јавним читањем пред Градским већем, Изабраном општином и народом окупљеним у великом броју на свечаности елибертације 1. септембра 1779.
После интитулације (именовања издавача), у самом уводу текста Повеље следи излагање опште моралне мисли о владарима и поданицима, потом таксативно и хронолошко набрајање оних заслуга Суботичана које су непосредније утицале на издавање привилегије (учешће у ратовима против Турака), затим осврт на очекиване користи за земљу, владара и народ који ће проистећи из овог правног чина.

Фото Ј. Лемајић

За слободу и нове повластице град је у државну благајну морао да положи 266.666 форинти и 40 крајцара у року од шест година у одговарајућим ратама, а док поменута сума није била положена, плаћао се годишњи порез од хиљаду форинти. Откупнина од 266.666 форинти представљала је заправо вредност Суботице, која је до тада имала обавезу плаћања десетине и осталих кметских давања, да би новим статусом имала право убирања разних дажбина од својих кметовских села, односно новац за откуп убирао се од грађана. Слободу су Суботичани платили више него остали, а примера ради Нови Сад је за исту намену уплатио 80.000 форинти, а Сомбор 150.000 форинти, али су они износ морали да исплате у целости.

Оно што, пак, међу 20 тачака повеље, боде очи је одредба која гласи "грчко-несједињени становници српске народности који се налазе у Краљевству и њему припојеним земљама и уживају старе царско-краљевске привилегије године 1743. племенито потврђене од стране нашег Величанства; зато нека грчко-несједињени становници овога града, уколико су се овом привилегијом до сада користили, утолико према њеном првобитном садржају и у смислу и убудуће остају њени корисници. Одсада пак само римокатолици могу добити право грађанства."

ЈУБИЛЕЈ Градска кућа у Суботици, Фото Ј. Лемајић

Наиме, још 1690. Срби у Хазбуршкој монархији добили су право слободе исповедања православне вере, вршења богослужења и избора црквеног поглавара, а пет година касније, цар их је ослободио плаћање десетка. Оно што су добили није им укинуто, али статус грађана Срби нису имали. То практично значи да обичан народ није могао да ради у градским органима, тргује, купује некретнине у граду...

- 1. септембар 1779. несумњиво представља прекретницу у урбанистичком, привредном и културном развоју Суботице и диплома царице Марије Терезије донела је многе користи граду. Али не смемо прећутати да је у свом 13. члану ограничила могућност даљег стицања грађанства за православне Србе, наредивши да статус затечених српских грађана остаје неспоран, али да у будуће суботичко грађанство могу стицати само римокатолици. Ова одредба била је заправо врхунац дискриминаторног односа према Србима, који је започео 1741. укидањем Потиске војне крајине, у оквиру које су утицај и слободе српских граничара били значајно заступљени - појашњава Сава Стамболић, члан УО Удружења Срба Суботице "Арсеније Чарнојевић". - После 1779. дотадашње досељавање српског становништва се зауставља, а народ који је први имао своју цркву у Суботици неће имати дозволу да подиже нове нити проширује постојећу. Српски народ је, како то обично чини, нашао начин да ипак настави свој развој у Суботици, па је нову цркву подигао 1818. ван граница Терезиопоља, у оближњем Александрову, где су многи Срби прешли из града, а други наставили да долазе, па је било неке среће у тој административној несрећи.

Повељом је поред земљишта које је до тада поседовао, граду поверено на стално поседовање и коришћење и 12 пустара - Чантавир, Верушић, Томпа, Лудош, Зобнатиц, Нагyфенy (Жедник), Вантелек (Павловац), Ђурђин, Бајмок, Таванкут, Шебешић и Келебија, као и потоци Јесеновац и Киреш и језеро Палић. Поверени су му и сви приходи, посебно од крчме и кланице, кувања пива, печења ракије и цигала, као и корист од пијаца и вашара, таксе Јевреја и других неграђана који живе у граду или на његовој територији.

Град је могао слободно да изабере градског судију и 12 сенатора за свој Магистрат, као и друге за то способне чиновнике и службенике града, чисто између римокатолика.

- Треба рећи и то да су поједини Срби, из породица Димитријевић и Звекић већ у првој градској управи 1779. обављали одређене функције, чиме се директно кршила царска Диплома да званичници града могу бити само римокатолици - додаје наш саговорник.

- Дакле суживот и сарадња су настављени и поред забрана и историја сведочи да су ограничења слабила временом, али је и чињеница да су последице тадашњих решења ограничиле српска права и отежале очување и испољавање српског идентитета и православне вере у Суботици.

Фото Д. Дозет

Прописане обавезе руководства

ГРАД је био дужан и обавезан не само да повећа број својих грађана и становника израђивачима различитих рукотворина и мајсторима опште корисних заната чисто католичке вере, и да им бесплатно додели и издвоји земљиште изван града, него и да две пустаре, Чантавир и Бајмок, о свом сопственом трошку што пре насели, односно претвори у села, подели их на геометријски измерене колонистичке сесије.

Препоручујемо

Култура

0 0

"ОВО ЈЕ СРБИЈА" ЗАГРМЕЛО СУБОТИЦОМ: Суботички симфонијски оркестар приредио концерт за памћење поводом Дана града

31. 08. 2024. у 17:52

Култура

0 0

"ОВО ЈЕ СРБИЈА" ЗАГРМЕЛО СУБОТИЦОМ: Суботички симфонијски оркестар приредио концерт за памћење поводом Дана града

31. 08. 2024. у 17:52

Србија

0 0

АМБРОЗИЈА У УШЛА У ЦРВЕНУ ЗОНУ: Концентрације алергена на северу Бачке достижу максимум

29. 08. 2024. у 18:07

Србија

0 0

НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА: У Суботици се одржава семинар о Холокаусту

28. 08. 2024. у 16:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације