Srbija

KAD JE SUŠA, SAMO LUK RAĐA: Po čemu su poznati Stojkovići iz Zaplanjske Toponice

D. MILjKOVIĆ

04. 08. 2022. u 11:01

KLIMA i ruža vetrova, ali i vekovna tradicija, učinili su da selo Zaplanjaska Toponica bude najveći proizvođač luka - najviše crnog, ali i belog i crvenog, u ovom delu Srbije.

КАД ЈЕ СУША, САМО ЛУК РАЂА: По чему су познати Стојковићи из Заплањске Топонице

Vlada Stojković (75) sa svojom porodicom ove godine proizveo je vagon crnog luka i sedam tona belog luka odličnog kvaliteta.

Nemoguće je zamisliti jelo, roštilj ili salatu bez luka, a koliko je ovo povrće bitno za Srbe govori i činjenica da je sastavni deo nekih obreda: beli luk protiv uroka, a crni se nosi porodilji "zbog mleka".

- Otkako pamtim, od moje pete godine, luk je deo mog života i nemam nameru da se penzionišem. Radim od 5 ujutru do 11 uveče i tako od marta do novembra. Sada luk sadimo na dva hektara, a nekada je bilo mnogo više. Sva ova brda koja su sada urasla bila su nekada pod lukom. Naše selo, ali i susedni Smrdan i Gradašnica, bili su poznati proizvođači u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ne znam koliko će još opstati proizvodnja pravog, domaćeg luka, jer cene ne idu u prilog proizvođačima. Sve poskupljuje, samo luku ista cena kao lani - priča nam Vlada, koji zajedno sa suprugom Dragicom, sinom Ljubišom i snahom Danijelom ove dane provodi na njivi, jer je u toku kampanja vađenja crnog luka.

POGLEDAJ GALERIJU

Osim pripreme zemljišta, do luka se dolazi ručnim radom - sadnja, okopavanje, plevljenje i vađenje moraju se obaviti ručno. Stojkovići u širokom luku izbegavaju hemikalije, tako da je njihov luk 90 odsto organski.

- Dobar je kvalitet ove godine, jer mu godi suša. Ipak, u nekim fazama rasta morali smo da ga nalivamo vodom, punih 25 dana smo ga navodnjavali da bi preživeo. Ne brinemo za plasman, jer imamo stalne mušterije, tako da naš luk nikada ne dočeka proleće. Umemo da proizvedemo i prodamo, ali realno nismo zadovoljni cenom na veliko, koja se kreće od 50 do 60 dinara za crni luk i 500 dinara za beli luk. To je skoro na nivou prošle godine, a džak đubriva je prošle godine bio 700 dinara. Sada je 3.000 - kaže Ljubiša, koji s ponosom ističe da su od luka dobili "jednu doktorku i jednog IT stručnjaka".

- Iškolovali smo ćerke Katarinu i Maju zahvaljujući luku i to nam je najveća dobit. One znaju da poštuju naš trud i pomažu nam kad god su u prilici. Nadam se da će i sin Jovan, kome je 11 godina, krenuti njihovim stopama - veli Danijela.

UMESTO ZA 12, SUBVENCIJE ZA 6 HEKTARA

STOJKOVIĆI obrađuju 12 hektara zemlje, ali subvencije od države dobijaju samo za šest. Vlada je tokom čitavog života kupovao zemlju, ali nije stizao da je prevede na svoje ime, jednostavno nije imao vremena da se time bavi. Priznaje da se to sada sve dodatno komplikuje i smatra da država treba da olakša proceduru ljudima koji žive od zemlje, kao što je njegova porodica.

RADNA SNAGA

TOKOM kampanje sađenja luka Stojkovići angažuju desetak sezonaca da bi na vreme obavili posao. Vele da se svi ukućani maksimalno angažuju, od najmlađih do najstarijih, jer pored luka gaje i krompir i ostalo povrće i žitarice.