историјски додатак
ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НА ОСТРВУ ПАГУ И У ПОДВЕЛЕБИТСКОМ ПРИМОРЈУ: Логораше бацали у море с каменом око врата
ВЕЛЕБИТСКО јадранско подгорје са Пагом је у посљедњих стотинак година експресно очишћено од Срба, било римокатоличењем, било клањем и убијањем 1941-45. и 1991-95. године, па потом и масовним насилним исељавањем ширег личког крајишког простора.
09. 07. 2024. у 05:00
КРВАВИ БИЛАНС ПОКОЉА СРБА И ЈЕВРЕЈА У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ: Летњи удар усташког ножа
МИЛАН Љуштина из Доњег Лапца, је од априла до августа 1941. био заточен у казнионици Окружног суда у Госпићу.
09. 07. 2024. у 05:00
ОПШТИ АТАК НА СРБЕ ПОЧЕО ЈЕ ПОСЛЕ АТЕНТАТА НА ФЕРДИНАНДА: Ратни злочини двојне монархије у Босни и Херцеговини у Великом рату
ТЕРОР над Србима у Босни и Херцеговини почео је непосредно после убиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. године.
03. 07. 2024. у 05:00
КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ ГРОБНИЦЕ НАШЕГ НАРОДА: Посебне награде и одликовања за починиоце злочина над Србима
ПРОГАЊАНИ су, па и убијани у Босни и Херцеговини и Срби који су били позвани у војску.
03. 07. 2024. у 05:00
ХАПШЕЊА, ПЉАЧКЕ И УБИСТВА СРБА У ВОЈВОДИНИ И ХРВАТСКОЈ: Распеће нашег народа у Аустроугарској током Великог рата
ТОКОМ целог Првог светског рата, а почев од часа када је у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, многим патњама били су изложени и Срби у Хрватској и Војводини.
03. 07. 2024. у 05:00
ТЕМЕЉИ ЈАСЕНОВЦА ПОСТАВЉЕНИ 1914. ГОДИНЕ: Први светски рат велика недовољно протумачена тема Српске историје - да ли је било геноцида
СРБИ СУ, наиме, заједно са Русинима, први народ који је, на основу своје националне припадности, затваран у концентрационе логоре на тлу Европе.
03. 07. 2024. у 05:00
ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића
У ИСТОРИЈИ НИКАД не постоји само један контекст. Увек их je више. И нису без утицаја једног на други.
30. 06. 2024. у 07:00
НЕПРИКОСНОВЕНИ ГОСПОДАР СВОГ СТВАРАЛАШТВА: Успех млађих колега доживљавао као круну свог педагошког рада
КАО СТУДЕНТ прве године историје на Филозофском факултету у Београду имао сам велико задовољство да слушам предавања професора Бранка Петрановића на предмету Увод у историјске студије, као студент четврте године да слушам његова предавања на предмету Историја Југославије, као дипломирани историчар да будем уредник његових књига Србија у Другом светском рату 1939-1945. и Историчар и савремена епоха и да говорим на њиховим промоцијама.
29. 06. 2024. у 07:00
СТРОГ И ПРАВИЧАН СА ШЕРЕТСКИМ СМИСЛОМ ЗА ХУМОР: Мудро и постепено покретање строго забрањених тема
MОЈЕ СТРУЧНО и научно усавршавање, од појаве на Филозофском факултету па до доктората, некако је судбински било везано за Бранка Петрановића.
28. 06. 2024. у 07:00
РАЗБИЈАЊЕ ИДЕОЛОШКИХ СТЕРЕОТИПА У НАУЦИ: Професор који је промовисао целу једну генерацију историчара
ПРОФЕСОРА др Бранка Петрановића знао сам по чувењу, као писца "Историје Југославије", у зеленој боји укориченој књизи, коју је отац набавио и унео у наше домаћинство.
27. 06. 2024. у 07:00
НАДМОЋНО ВЛАДАЊЕ ТАЈНАМА ИСТОРИЈЕ: Истраживачки и педагошки рад професора Бранка Петрановића
У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ кругу коме припадамо, истину о прошлости, мимо званичних партијских ставова, скупштинских одлука, пресуда трибунала, мишљења политичких лидера и текстова насталих из пера за прошлост заинтересованих аматера, превасходно сазнају и саопштавају професионални историчари – научници.
26. 06. 2024. у 10:59
ИСТОРИЧАР ЛИЧНОГ И НАУЧНОГ АУТОРИТЕТА: Забрињавајуће заборављање и обесмишљавање академских мерила
ДОК РАЗМИШЉАМ како да оправдам поверење које ми је указано позивом да напишем текст поводом годишњице одласка Бранка Петрановића, најпре се питам коме су важне моје успомене и размишљања.
21. 06. 2024. у 07:00
СА ЛАКОЋОМ ЗАОБИЛАЗИО ИДЕОЛОШКЕ "ПЛИЋАКЕ": "Кобно" одбацивање историјског искуства Југославије и Србије
БРАНКО ПЕТРАНОВИЋ је био и међу оним малобројним историчарима у српској и југословенској историографији који се бавио методолошким и хеуристичким питањима.
20. 06. 2024. у 07:00
ОСЛОБОДИО ИСТОРИЈУ ОД ВАЖЕЋИХ ЗАБЛУДА: Страствени истраживач са осећајем за разумевање прошлости и садашњости
САВРЕМЕНА историја Југославије стекла је легитимност, пре свега, захваљујући страственим истраживачима који су настојали да сагледају целину епохе коју истражују, разумеју процесе дугог трајања који мноштву појединачних догађаја одређују смисао, научницима професионално опредељеним да се тек минулом стварношћу баве подједнако као што би се бавили било којим сегментом прошлости.
19. 06. 2024. у 07:00
ПРОФЕСОР КОЈИ НИЈЕ ПРИХВАТАО ТАБУЕ: Тридесет година од растанка са академиком Бранком Петрановићем
ПРОФЕСОР др Бранко Петрановић (1927–1994) објавио је 32 књиге (посебна издања) у 38 томова, 16 брошура (посебна издања), 314 научних радова у зборницима радова и научним часописима, 261 прилог у новинама и 259 приказа у научним часописима.
18. 06. 2024. у 11:52
СРБОФОБИЈА АНТИСЕМИТИЗАМ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
ДЕКЛАРАЦИЈА О СРПСКОЈ геноцидности у Сребреници, која је, "на мишиће" Империје Брисел - Вашингтон, усвојена у Уједињеним нацијама маја 2024. године - а коју су здушно подржали Немци (Аушвиц ) и Хрвати (Јасеновац) - само је потврда континуитета србофобије на НАТО Западу и другде, где су Срби, авај, заувек проглашени за опасност јер су "мали Руси".
13. 06. 2024. у 13:00
ВЕКОВНИ СТРАХ ОД СРПСКОГ ВИРУСА: Корени стереотипа о нашем народу као противнику европског реда
ПРЕДСТАВА о Србима као о најкрволочнијим Балканцима крволочног Балкана била је присутна на Западу много пре балканских и Првог светског рата.
13. 06. 2024. у 07:00
МАЛИ РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ: Глобални изливи антисрпства: ниска мржње дужа од једног века
СТЕРЕОТИПИ у западном свету о Србима, настали на погрешним и искривљеним представама, изборили су се за „право грађанства још почетком прошлог века, када је Аустроугарска, уз обилату помоћ Немачке, започела пропагандну актионост са једним једином циљем да увери сопствену и светску јавност како се Срби могу „довести у ред“ једино под влашћу „нормалне европске“ државе, односно Аустроугарске.
12. 06. 2024. у 10:35
ЛЕЧИО СРПСКИ НАРОД ОД БЕЗНАЂА: Јован Рашковић у историју је ушао "из павелићеве сенке"
МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА Добрице Ћосића многи су волели историју, и настојали да се у њу упишу. Јован Рашковић разликовао се битно од других по томе што није волео повест нити је жудео да се у њу упише.
19. 05. 2024. у 07:00
КУЋА ЈЕРЕСИ У СИМИНОЈ УЛИЦИ: Добровољни силазак Добрице Ћосића са брода Јосипа Броза
У ЋОСИЋЕВИМ дневничким белешкама и књигама портрета посебно место посвећено је ликовима и делу групе младих интелектуалаца која се у првим послератним годинама почела окупљати у једној великој соби у Симиној 9а у Београду, преко пута злогласне "Главњаче" (некадашње седиште полиције и затвора).
18. 05. 2024. у 07:00
ДОКУМЕНТ О СРБИЈИ И СРПСКОМ НАРОДУ: Ћосићев дневник веран снимак наше новије историје уживо
ИЗУЗЕТНО богата и стваралачка биографија Добрице Ћосића - једнако као и његова библиографија - његово замашно књижевно дело, али и публицистика, и политичко деловање, може се, свакако, перципирати као метафоричка слика судбине српског народа и српског простора на прелазу из једног у други миленијум.
16. 05. 2024. у 07:00
СВЕДОК, УЧЕСНИК И ТУМАЧ ЕПОХЕ: Протекла је деценија од када се Добрица Ћосић преселио у сећања
ДОБРИЦА ЋОСИЋ ЈЕ ВЕЛИКА и неисцрпна тема наше књижевности, али и нашег јавног живота уопште.
14. 05. 2024. у 11:50
ТРАГАЊА У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ: Животопис несуђеног Калемара од политичког комесара и уредника "Младог борца" до председни
АКО СЕ НЕКО у нашем данашњем нараштају могао назвати неприкосновеним сведоком и делатником епохе у просторима српског народа, онда је то, свакако, Добрица Ћосић - писац, јавни радник, државник, али и дисидент - који је својим романима, публицистиком и јавном речју обележавао историјске токове у преломним деценијама савремене Србије.
14. 05. 2024. у 07:00
ГРИЖА САВЕСТИ ЗБОГ ЛАЖНОГ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ РАНКОВИЋА: Самоубиства генерала Вељка Ковачевића и Спасеније Цане Бабовић
ГЕНЕРАЛ-пуковник ЈНА Вељко Ковачевић, шпански борац, командант јединица у Горском Котару, публициста и писац, извршио је 1994. године, у тоалету, у своме стану у Георгија Димитрова 51, самоубиство.
16. 03. 2024. у 07:00
