УДАР НА КНИН НАЈВАЖНИЈА ТАЧКА "ОЛУЈЕ": Припреме за војну операцију на РСК почеле су у јесен 1993. године

У ПОНЕДЕЉАК 8. српња (јула) 2024. састао сам се, на тераси ресторана Загребачка пивовара у Илици, с адмиралом Давором Домазетом Лошом (рођ. 1948. у Сињу), начелником Обавјештајне управе Главног стожера (штаба) Оружаних снага РХ уочи, за вријеме и након војно-редарствене операције Олуја.

Мапа војно-полицијске операције „Олуја“, Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

У том разговору, који се развукао на близу два сата, Домазет ми је, у најосновнијим цртама, испричао хисторијат настанка плана Олује, стратешке нападне војно-редарствене операције којом су у коловозу (августа) 1995. била ослобођена окупирана подручја у РХ. По његовим ријечима, све је почело у листопаду (октобру) 1993...

- У томе мјесецу, Војно-обавјештајна управа РХ долази до садржаја састанка политичких представника Велике Британије с предсједником Републике Србије Слободаном Милошевићем и начелником Генералштаба Војске Југославије генералом Момчилом Перишићем. Британци су том пригодом рекли Србима да ће Велика Британија водити такву политику којом ће присилити хрватског предсједника Туђмана да мора ићи у ослобађање окупираних подручја РХ, односно, како је тада речено, Републике Српске Крајине. У том случају, речено је, задаћа српских снага и српске политике бит ће да учине тако да Хрвати у операцији ослобађања окупираних крајева побију 40.000-50.000 Срба. То би, по Британцима, било окарактеризирано као геноцид јер би се радило о око 25 посто од укупног броја житеља на окупираном подручју захваћеном будућом, претпостављеном Олујом. И то би онда значило да су Хрвати геноцидан народ те да самим тиме немају право на своју државу. То је позната британска теза - да смо ми, Хрвати, геноцидни...

Како ми је Д. Домазет Лошо испричао, он је с том информацијом упознао хрватског предсједника и врховног заповједника ХВ-а Фрању Туђмана, као и ратног министра обране РХ Гојка Шушка, а нешто касније је с тиме био упознат и начелник Главног стожера (штаба) ХВ-а генерал Јанко Бобетко.

Мапа војно-полицијске операције „Олуја“, Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

НА САСТАНКУ између Туђмана и Домазета Лоше разговарало се о томе што све треба учинити да се оно о чему су Британци говорили Србима не догоди те је том пригодом констатирано да свака стратегија има протустратегију. Туђман је иступио с приједлогом:

"Хајде, нека се направи замисао за такву операцију ослобађања окупираних крајева у којој се онај британски сценариј испричан српским челницима неће догодити!"

По Домазетовој интерпретацији, Фрањо Туђман је убрзо након тога наредио начелнику Главног стожера (штаба) ХВ-а генералу Јанку Бобетку да изда заповијед њему, Домазету Лоши, да у Војно-обавјештајној управи ХВ-а разради један интегралан и свеобухватан концепт (или, можда боље речено, "пра-концепт") плана за ослобађање окупираних подручја РХ, у којем ни приближно неће бити онолико српских жртава колико су то, у свом разговору са српским челницима, предвиђали британски политичари и стратези. За само десет дана Домазет Лошо је, на 14 и пол куцаних страница, саставио документ који је носио радни наслов Замисао за ослобађање окупираних подручја РХ под надзором УНПРОФОР-а.

Био је то, по његовим ријечима, прототип плана или концепта будуће војно-редарствене операције Олуја - која ће, као што је познато, бити покренута почетком коловоза (августа) 1995, и то три мјесеца након своје подједнако славне претходнице, операције Бљесак, којом је била ослобођена Западна Славонија. Главна се мисао замишљене стратешке нападне операције за ослобађање окупираних подручја у РХ (која ће 26. липња (јуна) 1995. у Главном стожеру (штабу) ХВ-а добити кодно име Олуја) састојала у томе да се у њој ни у којој варијанти не догоди масовно страдање Срба што су га били антиципирали политички представници Велике Британије у свом разговору с Милошевићем и генералом Перишићем у јесен 1993.

* * * * * * * * * *

Вишегодишња оперативна и обавештајна разрада напада

ОТПРИЛИКЕ У то исто вријеме, у јесен или око јесени 1993, локалне српске власти у Книну изводиле су вјежбу евакуације српског становништва из Книна и Републике Српске Крајине, за случај хрватског напада на главни град РСК. Била је то тактичка или оперативно-стратешка вјежба блиска доктрини ЈНА - у оно се вријеме то звало ОНО и ДСЗ - коју је војска РСК извела с циљем заштите цивилног становништва Крајине, тј. његова извлачења из подручја гдје се изводе борбена дјеловања, за случај да Книн и РСК нападне Хрватска војска и полиција.

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

По објашњењу Давора Домазета Лоше, војно-обавјештајна служба ХВ-а је снимила ту евакуацијску вјежбу у Книну, што је значило да ће таква одлука бити донесена и у вријеме Олује.

С оперативном разрадом Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ под надзором УНПРОФОР-а кренуло се, већ од јесени 1993., у ратној сали Главног стожера (штаба) ХВ-а, на Тргу краља Петра Крешимира IV (тамо гдје се налазило и Министарство обране РХ, на челу с министром Гојком Шушком). Темељна поставка замишљене стратешке нападне операције, која ће у липњу (јуну) 1995. добити кодно име Олуја, била је да на подручју Баније/Бановине, Кордуна, Лике, Сјеверне Далмације и Западне Славоније буде напад, а на подручју Источне Славоније, тј. Подунавља, обрана. Притом је град Книн, као главни град РСК, замишљен као тзв. гравитацијска стожерна точка. Тај ми је појам један од мојих суговорника, хрватски часник који је тијеком Олује имао истакнуто мјесто и улогу у зони одговорности Зборног подручја Сплит, објаснио овим ријечима:

- То је значило да је град Книн средишњи објект напада у цијелој операцији Олуја. Јер, Книн је изгенерирао све оно негативно што се поткрај 1980-их и у првој половици 1990-их у Хрватској догодило: тзв. догађање народа, тзв. балван-револуцију, стварање парадржаве Републике Српске Крајине, Владу РСК и њезине министре, Милана Мартића...

Истодобно се, у оперативној разради извођења будуће операције Олуја, на темељу првобитне Замисли из 1993., у Главном стожеру (штабу) ХВ-а разматрало како, када та војна операција крене, Книн и Републику Српску Крајину најбрже и најлакше ослободити, односно како постићи жељени тзв. "домино-учинак".

- "Домино-учинак" је значило то - објаснио ми је мој суговорник - да се из свих окупираних подручја РХ непријатељска војска и цивилно становништво извлаче без борбе и без отпора, и, наравно, без много жртава...

ПО ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ Д. Домазета Лоше, у замишљеној стратешкој нападној операцији ослобађања окупираних подручја у РХ, која ће у липњу (јуну) 1995. у Главном стожеру (штабу) ХВ-а добити кодно име Олуја, нагласак је био на три кључна елемента. Били су то: напад на Книн с територија Босне и Херцеговине, односно "с оне стране Динаре", сасвим прецизно с подручја Ливањског поља које је тада, у војно-организацијском погледу, било саставни дио Зборног подручја Сплит (1); физичко-менталитетни спој Јужне и Сјеверне Хрватске у ослобађању Книна и РСК (2); те организирање евакуације српског становништва из Книна и Крајине кроз четири унапријед предвиђена коридора или четири врата, како би Олуја протекла са што мање жртава (3).

Најприје неколико ријечи о смјеру главног напада на Книн, као средишњег и најважнијег дијела операције Олуја у коловозу (августу) 1995. - онако како је то, по Домазету Лоши, било предвиђено још у "праконцепту" Олује, Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ под надзором УНПРОФОР-а, из јесени 1993.

По ријечима Домазета  Лоше, тијеком вишемјесечне оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ, тј. будуће операције Олуја, прибављене су, у Обавјештајној управи Главног стожера (штаба) ХВ-а, двије војнохисториографске књиге из Београда у којима је детаљно анализирана тзв. Книнска операција, из јесени 1944., као завршна и најуспјешнија фаза офензиве Осмога далматинског корпуса НОВЈ-а за ослобођење Далмације од њемачке окупације тијеком Другога свјетског рата у Југославији. [...]

* * * * * * * * * *

Тактичко изненађење за Крајишнике са Динаре и Велебита

КОНЦЕПТ ОЛУЈЕ (стратешке нападне операције Хрватске војске која ће бити покренута у коловозу - августу 1995) био је од самога почетка замишљен као својеврсна инверзија Книнске операције, из 1944. И то прије свега када је ријеч о смјеру одакле ће Книн бити нападнут у Олуји, у љето 1995. О томе ми је адмирал Давор Домазет-Лошо рекао:

- У Книнској операцији из 1944. тежиште обране Книна било је на југоистоку и југозападу, али не и на Динари, која је у односу на Книн смјер сјевероисток. Динара је у Другом свјетском рату била заобиђена. Стога је, у вријеме припрема за Олују, начелник ГС ХВ-а генерал Јанко Бобетко та два војнохисториографска уџбеника из Београда, о Книнској операцији, дао двојици хрватских генерала који су били међу главним заповједницима Олује, Анти Готовини и Младену Маркачу, да добро проуче садржај и тијек Книнске операције те да буду максимално упућени у све детаље стратешког изненађења које ће се приредити крајишким Србима. Јер, темељна је логика у Олуји била та да се Книн нападне из онога смјера који се у тим књигама уопће није анализирао, па чак ни спомињао. Те су двије војнохисториографске књиге биле предане генералима Готовини и Маркачу из тога разлога што је већ тијеком оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ било предвиђено да ће, у будућој операцији ослобађања Книна, снаге генерала Готовине нападати преко Динаре, а снаге генерала Маркача (специјалне постројбе МУП-а РХ) преко Велебита.

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Начелник топништва (артиљерије) хрватских снага (тј. постројби ХВ-а и ХВО-а) тијеком Олује у зони одговорности Зборног подручја Сплит, данас бригадни генерал у мировини Марко Рајчић (рођ. 1948. у Дубравицама крај Скрадина), рекао ми је о томе, у нашем разговору у Шибенику 24. српња (јула) 2024. (мала напомена: с Рајчићем ме тијеком мојега истраживачког рада на овоме серијалу посве непланирано повезао начелник Полицијске управе Шибеник за вријеме Домовинскога рата 1990-1994. Никола Вукошић):

- СЛАЖЕМ се с анализом, односно опсервацијом простора извођења Книнске операције коју је 1944. изводио Осми далматински корпус НОВЈ, а коју вам је објаснио Домазет-Лошо. У припреми Олује ми смо, у зони одговорности Зборног подручја Сплит, доиста радили стожерне (штабне) тренаже и заповједна извиђања како бисмо управо из тога, сјевероисточног смјера кренули у нападну операцију преко Динаре. На Книн смо кренули из Ливањског поља, а то је било још онда кад је био на снази План Z-4 о ненападању, тј. када се једино и могло тако војно дјеловати - не преко Хрватске него преко Динаре. По међународном праву, могли смо ући и на териториј сусједне државе, тј. Босне и Херцеговине, до километар или километар и пол, ако то захтијева оправданост извођења борбених дјеловања. То смо могли и прије Сплитске декларације из 22. српња (јула) 1995, којом је у потпуности легализирана војна сурадња ХВ-а и Армије БиХ...

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Друга кључна компонента плана или концепта Замисли из листопада (октобра), као и у каснијим фазама, 1993., односно будуће Олује из липња/српња (јун/јул) 1995, била је спој јужне и сјеверне Хрватске на начин да у нападу на Книн као "гравитацијску стожерну точку" нападне операције о којој је ријеч заједно судјелују Четврта гардијска бригада, састављена од домаћих људи, Далматинаца, и Седма гардијска бригада, у којој су били бранитељи из Хрватског загорја и Међимурја. По заповиједи начелника Главног стожера (штаба) ХВ-а генерала Бобетка, Седма се гардијска бригада, на челу које је био генерал Иван Кораде, релативно рано, још у фази оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ под надзором УНПРОФОР-а,пребацила на подручје одговорности Зборног подручја Сплит, под заповједништвом генерала Анте Готовине. Тај је маневар учињен ради тога да у ослобађању Книна не судјелују само јужњаци (фактор топлог или врућег далматинског менталитета - нетко ће овдје рећи "торцидаши") из Четврте гардијске бригаде, којом је заповиједао генерал Дамир Крстичевић, него и сјеверњаци, из Седме гардијске бригаде (хладнији или, рецимо то тако, прорачунатији сјеверњачки менталитет).

Штовише, одлучено је - већ тада, у првим разрадама "пра-концепта" Олује - да ће у сам Книн прва ући 7. гардијска бригада.

- То је, дакле, било контра ономе што су још у листопаду (октобру) 1993. предвиђали или очекивали Британци - упозорио ме један од мојих суговорника, истакнути хрватски војни обавјештајац - који су чак спомињали и цифру од 40.000-50.000 могућих жртава будуће Олује.

* * * * * * * * * *

Хрватски коридори за пролаз војске и цивила

БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ у мировини Марко Рајчић ми је, опет, са своје стране, у нашем разговору у Шибенику 24. српња 2024., рекао, коментирајући одлуку Главног стожера (штаба) ХВ-а да у нападу на Книн и РСК заједно судјелују домаћа, Четврта, и загорско-међимурска, Седма гардијска бригада:

- Као један од заповједника у зони одговорности Зборног подручја Сплит, поуздано знам да је Седма гардијска бригада била на томе подручју најкасније у липњу (јуну) 1993. - а вјеројатно и раније. Касније, кад су почеле припреме за нападну операцију Зима-94, Седма је гардијска бригада пребачена на подручје Динаре...

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

А да се - а ту је сада ријеч о трећем кључном елементу Операције Олуја - баш ни у којој варијанти не би догодио онај злогуки британски сценариј из листопада 1993., у оперативној разради Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ као "пра-концепта" Олује остављена су, и на темељу спознаје о увјежбавању евакуације српског становништва из Книна и РСК 1993., четири коридора или четири врата кроз која ће, тијеком планираног напада Хрватске војске и специјалних постројби МУП-а РХ на Книн и РСК, проћи српско становништво, како српска војска тако и цивили.

- ЗА ЗБОРНО подручје Сплит - рекао ми је Марко Рајчић - остављен је коридор за извлачење непријатељске војске и цивила у смјеру Книн - Срб - Мартинброд (на ријеци Уни, источно од Доњег Лапца). А у функцији је такођер био и коридор Бенковац - Срб - Мартинброд. Све се углавном сводило на Срб и Мартинброд, а оданле на прелазак у Босну. Тако је, примјерице, генерал Миљенко Филиповић, који је заповиједао здругом из смјера Мушковци - Ервеник - Отрић, доласком у подручје Отрића зауставио напад својих снага и допустио да изиђу из тог простора и српска војска и српски цивили, све што је било у покрету. А могао је прекинути то извлачење - и онда би био каос. А ја сам пак другога дана Олује, 5. коловоза (августа) 1995. послијеподне, добио задаћу генерала Готовине да одем у подручје Скрадина и да све постројбе које су надирале према Бенковцу извучем у подручје Пађена.

Са мном је био и тадашњи бригадир, а данас генерал, Иван Бенета. И те су постројбе 6. коловоза (коловоза) 1995, заобилазећи насељена мјеста, дошле у подручје Пађене - Стара Стража...

М. Рајчић је томе још додао:

- Петог коловоза (августа) 1995. у послијеподневним сатима прва бојна Четврте гардијске бригаде заобишла је град Книн сјеверно од Книна и избила на подручје Пађене - Оћестово.

То се догодило - тога, 5. коловоза (августа) 1995. - у 16.25 сати. У то је вријеме Седма гардијска бригада, крећући се јужно од Книна преко Шарених језера, дошла у подручје Врбник - Љубач и ту застала, јер ју је зауставила ријека Крка као природна препрека. Није могла даље... И ту се стаје, да се извуче што се може извући, да нема жртава...

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ ПРЕДСТАВА ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Не успела шатл дипломатија међународних посредника

30. 07. 2024. у 17:30

Друштво

0 2

РАДИКАЛАН ЗАОКРЕТ У СТАВУ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСРЕДНИКА: Формални и неформални сусрети Хрватских и Српских преговарача

30. 07. 2024. у 16:30

Друштво

0 0

ЛАЖНИМ НАПАДОМ ХРВАТИ ЗАВАРАЛИ СРБЕ: Фингирање преговара у Женеви дан пре почетка операције "Олуја"

30. 07. 2024. у 15:30

Друштво

0 1

ХРВАТСКА БИ ИЗВЕЛА „ОЛУЈУ“ И ДА СРБИ НИСУ РЕКЛИ „НЕ“: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године

30. 07. 2024. у 14:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације