ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића

В. Н.

30. 06. 2024. у 07:00

У ИСТОРИЈИ НИКАД не постоји само један контекст. Увек их je више. И нису без утицаја једног на други.

ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића

Професора Петрановића красила је научна строгост и високи критеријуми, Фото Архив породице Петрановић

Разумевање историје најчешће пресудно зависи од домета у сагледавању контекста. То je суштински битно и за разумевање друштвених околности у којима се историчар бави историјом. Упореде ли се ововремене околности са ондашњим у којима се Бранко Петрановић бавио историјом Југославије и посебно упореде ли се са временом када се завршио његов животни век, могуће je запазити сличности и различитости, уз непознаницу да ли je у међувремену опао или порастао интерес јавности за мишљење историчара и колики je данас утицај историчара на историјску свест српског друштва. Даљи путеви историографије о Југославији после одласка Бранка Петрановића данас су познати.

Нове генерације историчара, нова истраживања, нове теме. Генерација историчара која je у ондашњем времену била нова данас je водећа, а данашње нове генерације научно су се легитимисале у складу са индивидуалним могућностима и у зависности од вредности и слабости историографије којој припада. Данас je више извора и преводне литературе. Више je слободе за историчара, више je историчара и књига. Очување духа историчара један je од вечитих темељних императива историјске науке, чему захваљујући je, између осталог, једино у том случају могуће покретати и суштинска питања будућности историографије.

Бранко Петрановић je припадао оном кругу историчара који су се будућношћу историјске науке бавили не мање од самог проучавања прошлости. Другим речима научно-истраживачки рад Бранка Петрановића није могуће раздвојити од његовог научно-педагошког рада. И историчарима који нису били ученици Бранка Петрановића позната je његова несебичност у преношењу знања и искустава, као и његово сигурно вођење ученика кроз сложени свет историје, непрестано инсистирајући и на њиховој самосталности у мишљењу. У таквом односу, међутим, никада није напуштана научна строгост, високи критеријуми и захтеви постављани пред кандидате.

У ИСТОРИЈИ СЕ ГОТОВО свакодневно отварају нове теме, што je чинио и Бранко Петрановић, али он трајно остаје препознатљив и по томе што je генерацију историчара којој je указао поверење отиснуо ка тематским областима (култура, војска, црква, рат, привреда, друштво...). Професорска наклоност према амбицијама младих историчара истовремено није била без добронамерних опомињућих порука. У памћењу колега остаје и професорска упитаност "како то млад историчар а лако пише" која je наглашавала нужност научног сазревања.

На чему се заснивала стручна надмоћ Бранка Петрановића? Осим истраживачких резултата који су већ по самој својој природи углавном неспорни jep су проверљиви, то je свакако и убедљиво изнад свега проблемски приступ и концепцијски начин мишљења, о чему опет могу постојати несагласности и супротстављени научни ставови. Научни дијалог данас није јача страна српске историографије. Када je он успостављан у времену у којем je Бранко Петрановић био један из уског круга историчара који су га покретали, мислило се да je неразвијен. Или бар недовољан. Данас нам то време у погледу вођених научних расправа и развијања научне критике изгледа другачије. Могло би се чак закључити да je тај незаобилазан саставни део научног живота био на завидном нивоу у односу на данашњи утихнути глас научног дијалога међу историчарима. Научни живот je осиромашен за критичке анализе нових књига, тема, концепција и садржаја часописа, упоредне анализе са страним историографијама, општије погледе на историографију у целини, методолошка питања, теоријске расправе. Неспремност на дијалог надјачала je идеју дијалога. Самим тим у том сегменту и удаљила историчаре од могућности утицаја на унапређивање струке инструментом критике, научне расправе и критичког дијалога како о нарастајућој историографској продукцији тако и о самој себи, односно о методама струке.

* * * * * * * * * *

Историчар не постоји без архивских истраживања

СМИСАО ИСТОРИЈЕ и улога историчара непромењиви су у сваком времену. Оно што није исто jecy однос друштва и идеологија према историји и историчару. Није исти начин на који се разуме потреба за историчаревим мишљењем. А историја je опасна уколико се не разуме. У времену када je стварала генерација историчара којој je припадао Бранко Петрановић потреба за историчарем je постојала, али и када није или када није постојала на начин рационализације историјске свести историчар се оглашавао у мери у којој je то друштвени простор за јавно деловање омогућавао.

У светлу историографије која је својом истраженошћу супериорно односила превагу над оном која у себи није носила ову неопходну научну компоненту, једино je могуће посматрати и дело професора Бранка Петрановића. Оно по чему се оно издваја из великог броја радова објављених током послератног развоја историографије несумњиво je, пре свега, велико тематско поље и временски оквир у који je професор Бранко Петрановић урањао стално трагајући за новим и ширим знањима, отварајући нове и враћајући се на старе теме, дограђујући и преиспитујући постојећа знања. И своја сопствена.

Фото Архив породице Петрановић

Са једне од београдских промоција: Света Лукић, Момчило Зечевић, Бранко Петрановић и издавач Момчило Тубић

Залагање за критичку анализу историјских извора и критички приступ сагледавању историје израз je схватања значаја грађења што тачнијих представа о прошлој ставрности.

Рационалну историјску свест Бранко Петрановић je сматрао не мањим задатком од осигурања властитог етничког бића од "страховитих претњи које су се над њим наднеле", демократизацији друштвеног и политичког живота, модернизације привреде и отварања према свету, бржег и доследнијег излажења из једног превазиђеног доба.

РАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈСКУ свест видео је као једну од битних претпоставки за такав искорак посебно у годинама када је било неопходно критичко самосагледавање, а решење националног питања незамисливо без демократске трансформације друштва, уважавања историјске динамике и сагледавања нове историјске основе. По њему космополитски лежерно изгледа запостављање национално-егзистенцијалног питања српског народа, али и крајње конзервативно решавање српског питања у "духу давнопрошлих и прошлих времена националне епике".

"Науке нема на кредит", "Без емпирије нема историје", "Историчар у науци не постоји без архивских истраживања" - неке су од трајних поука које је преносио на своје студенте и колеге који су закорачивали у науку. Посебно је ценио студенте са ставом. То је отварало могућност расправа на вежбама што је чинило атмосферу студирања живљом и садржајнијом и развијало критичко мишљење. Његова испитна питања попут питања о филозофско-идејним основама неког дела, била су ноћна мора за студенте, посебно за оне у којима је видео потенцијал за науку, па је према њима и био захтевнији. Историчар који жели да се бави науком мора да чита сто страница дневно - говорио је и примењивао у пракси кроз формалне или неформалне задатке које је задавао. Поставио је високе стандарде за израду дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација, данас вероватно незамисливе.

Са ћерком Наташом 1989. године , Фото Архив породице Петрановић

Као студенти сретали смо га у биоскопима, позориштима, кафанама где је увек било на његов рачун. У приватним дружењима нису изненађивале његове повремене анализе филмова, позоришних представа, књижевних дела и књига из сродних наука.

Припадао је генерацији великих професора која је изградила највећи углед Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (0)

БИЛА ЈЕ ЗАТОЧЕНИЦА ЗЕМУНАЦА 9 МЕСЕЦИ: Ко је Љиљана Буха коју у серији Сабља игра прелепа глумица?