ФИГАРО СЕ УЗ ХАРМОНИКЕ ОДВЕЗАО У ПЕНЗИЈУ: Фрањо Сударевић из Љутова код Суботице 37 година возио аутобус на истој линији

САМО што је загазио у трећу деценију, 1986. године, Фрањо Сударевић из Љутова сео је за волан аутобуса "Суботица транса". И није га испустио до пре неколико дана, када је одвезао путнике на линији од Суботице до Таванкута и - отишао у заслужену пензију. Своју последњу вожњу Фрањо је возио гратис за све путнике: њихове карте платио је из свог џепа.

фото:Ј.Л.

Али, уколеге су имале изненађење и за њега и за путнике. На последњу вожњу довеле су му хармоникаше.

- Ништа нисам знао, на станици код "Лифке" видео сам колегу и колегиницу, али сам мислио да путују негде. Потом су ушли и остали, па и музика. Баш сам био дирнут, а путници су били одушевљени. Искрено, свима желим радни век као што сам ја имао - поручује Фрањо.

Фото: Принтскрин/Youtube

Пуних 37 година он је превозио раднике, пензионере, ђаке... Био је сведок, често и учесник, њихових малих и великих животних победа и пораза. А, будући да је цео радни век провео у једној фирми и увек на линији Суботица-Таванкут (мада је допуњавао и друге), не чуди што су са њим путовале и три генерације једне породице.

Фото: Принтскрин/Youtube

- Када сам почео, са 21 годином, био сам најмлађи возач у предузећу, а сада, када сам отишао у пензију са 58 година јер ми возачи имамо бенефицирани радни стаж, био сам најстарији по искуству - прича нам Фрањо. - У војсци сам полагао возачки, после и за возача аутобуса, па сам одмах по одслужењу војног рока почео да радим.

За цео радни век не променити ни фирму, а ни радно место, за данашње време права је реткост.

- Могао сам да одем, а могао сам и да будем "најурен" из фирме јер сам тражио да уместо плаћеног прековременог рада добијем слободне дане. Директор се у последњем моменту предомислио, иако је папир за отказ већ био у писаћој машини - сећа се Фрањо. - С временом сам много заволео овај посао, у коме је најважније увек остати прибран, како у саобраћају, тако и у односу и комуникацији са путницима. Боље учинити нешто и мимо прописа, опростити карту, пустити путника на средња врата или тако нешто, него направити сукоб и лошу атмосферу.

Фото: Принтскрин/Youtube

Током његових вожњи то никако није био случај. Баш супротно, јер га због музике коју је пуштао током вожње и данас по граду зову Фигаро.

- Годинама сам возио ђачку линију од Микићева до школе "Свети Сава", и када смо се враћали око седам увече на Радио-Београду емитована је класична музика, па кад би ђаци били немирни ја бих им то пустио. Једном приликом је била опера "Фигарова женидба" па су ми деца прилазила да ми кажу да ће бити добри, само да угасим оперу. Сада су то одрасли људи и када ми неко каже Фигаро, знам одакле је - смејући се прича Фрањо. - А возим и трећу генерацију исте породице: једна жена која је путовала са мном има ћерку, која се недавно породила и сад она са бебом путује са мном. Мењају се времена, па и навике путника, то је нормално и морамо се прилагодити томе.

Било је у Фрањовом радном веку и непријатних ситуација: два пута су му отказале кочнице на аутобусу, било је и саобраћајки, али срећом без великих последица.

- Најтеже ми је било кад је један путник пао јер је имао епилептични напад. Срећом, били смо близу болнице и брзо смо стигли да му укажу помоћ - сећа се наш саговорник. - Сада има много нервозних возача у саобраћају, пресецају пут и морате да будете спремни да одреагујете. Увек сам возио полако, сталожено, битно ми је било да путници стигну где су кренули, а да ли ће бити три-четири минута касније то ми није било важно. Ако видимо да неко касни на следећи превоз, назовем отправника да заустави то возило који минут да би путник стигао. За све постоји решење. Увек треба бити стрпљив. А најважније је стићи до циља. И у овом послу, као и уопште у животу. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације