Репортаже

"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

Б. Борисављевић

25. 11. 2024. у 07:00

НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".

ПРАВЕ КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

Пројекат траје наредних годину и по дана и свакако ће допринети унапређењу нашег винског сектора, а посебно наших старих аутохтоних сорти.

Према речима руководиоца пројекта проф. др Славице Тодић, са Пољопривредног факултета, "прокупац" је наша веома стара и најзначајнија аутохтона сорта. Интересовање за њено гајење и производњу вина је из године у годину све веће. Најбројнији чокоти су у Жупи, Топлици и Шумадији.

- Наша истраживања предвиђају секвенцирања генома 10 "клонова" прокупца, што ће дати увид у њихову генетичку структуру и варијације омогућујући будућу клонску селекцију варијетета најбоље адаптираних на климатске промене и са потенцијално најбољим квалитетом вина - објашњава професорка Тодић. - Циљ нам је да овим истраживањима издвојимо чокоте који ће бити полазна основа за прозводњу серификованог клонског садног материјала прокупца који ће бити доступан свим заинтересованим винаријама.

Волнијев хербаријум

МИНИСТАРСТВО пољопривреде, водопривреде и шумарства, у периоду 2020-2022. године, финансирало је пројекат "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", током кога је истражен део наше природне и културне баштине која се односи на старе чокоте винове лозе у најзначајнијим српским виногорјима. Посебно је значајан Волнијев хербаријум из Сремских Карловаца, који чува више од 100 хербаризованих примерака сорти винове лозе, гајених на Фрушкој гори у периоду 1812-1824. године, а што представља другу такву најстарију колекцију у свету. Пронађено је девет потпуно непознатих и 49 генетичких профила, које вероватно осликавају део наше винске средњовековне историје.

Учесници пројекта истичу да ће климатске промене, у наредним годинама, довести у питање гајење бројних интернационалних сорти у винским регијама у којима тренутно доминирају. Као једно од решења виде истраживања регионалних сорти које су боље адаптиране на локалне услове.

- Неке од њих, које су у прошлости биле више распрострањене код нас, још увек се комерцијално гаје у мањем обиму, али је неопходно побољшати њихове особине - каже проф. др Вера Ракоњац, са Пољопривредног факултета. - Други правац истраживања су стари чокоти који представљају остатке наше винске историје и преживели су вероватно векове без било каквих наших интервенција. Постоји могућност њихове ревитализације и комерцијалне производње.

Научни саветник са Института за мултидисциплинарна истраживања Мирослав Николић каже да претходна истраживања, публикована у угледном међународном научном часопису "Frontiers in Plant Science", показују да је "прокупац" заиста веома стара сорта.

- Оно што је посебно занимљиво је да је зачинак крајински, такође наша аутохтона сорта, потомак прокупца - каже Николић. - У претходним истраживањима нисмо успели да откријемо родитеље, односно педигре прокупца, па је то, такође, један од важних циљева овог пројекта.

Дописни члан САНУ проф. др Жељко Томановић истиче да се узорци старих чокота маркирају и по нашим манастирима и црквама који чувају веома старе лозе, непознате старости и нејасног порекла, тако да се заиста очекују занимљиви резултати.

- Велики изазови које носе климатске промене се могу ублажити применом научних истраживања и геномских технологија - наводи професор Томановић. - Најзначајније винске земље у Европи улажу значајна средства у истраживања и унапређење винског сектора између осталог и кроз ревитализацију старих аутохтоних сорти за које се очекује да могу бити много отпорније на промене климе од конвенционалних широко гајених сорти.

Пројекат финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а реализује ACDI/VOCA преко пројекта "Велика мала привреда".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита

Свет

0 17

ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита

ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.

24. 11. 2024. у 17:59

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 6

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ: Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу

Злочин

0 0

"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу

"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".

24. 11. 2024. у 11:09