ЖИВОТНЕ СТАЗЕ ЗНАМЕНИТИХ ЗЛАТИБОРАЦА: Милисав Р. Ђенић у књигу "сабрао" 448 земљака који су оставили трага у два минула века

Д. Гагричић

03. 07. 2023. у 11:17

КАО круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа с почетка 20. века, Милисав Р. Ђенић (90), професор историје, из Чајетине, објавио је 20. књигу о завичају - "Биографски лексикон Златибора".

ЖИВОТНЕ СТАЗЕ ЗНАМЕНИТИХ ЗЛАТИБОРАЦА: Милисав Р. Ђенић у књигу сабрао 448 земљака који су оставили трага у два минула века

Фото Приватна архива, Књига "Биографски лексикон Златибора"

Аутор је међу корице књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних који су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама, као и у животу код нас и у свету. Срез формиран 1896. године као административна јединица, од 16 општина, од Мокре Горе и Кремана до Љубиша и Увца, са седиштем у Чајетини, одржао се пола века.

Фото: Приватна архива

Милисав Р. Ђенић

Фото: Приватна архива

- Ова књига не одужује дуг само према великим људима, већ и мења укорењено мишљење да су овдашњи тежаци једино били способни да на бранику отаџбине проливају крв и положе животе за слободу свога народа. У златиборским сиротињским колибама, крај огњишта и уз гусле, одрастали су народни посланици, сенатори, ђенерали, деца наших сиромашних сељанки постајала су чувени инжењери доктори, професори универзитета и академици.

Фото Приватна архива, Књига "Биографски лексикон Златибора"

КИРИЏИЈА Тодор Гајевић из Доброселице

Стичући заслуге и одличја на грудобрану отаџбине, ратници су први понели славу Златибораца. Уз портрете 53 носиоца Карађорђеве звезде, међу којима је и ђенерал Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије са Кајмакчалана, као и осам добитника ордена Таковског крста и једног народног хероја, Ђенић бележи подвиге јунаштва и жртвовања.

"Брзи воз" стигао на крај света

ЈЕДАН од најпознатијих Златибораца - кириџија Тодор Гајевић, стигао је и на крај света, захваљујући разгледници на којој га је средином тридесетих година 20. века овековечио ужички фотограф Илија Лазић. На слици названој "златиборски брзи воз" је времешни кириџија што је из Доброселице кренуо за Шумадију, са прантама луча на брдском коњићу.

- Међу заслужним Златиборцима су људи готово свих занимања, од ратара, кириџија, занатлија, трговца, политичара, учитеља, свештеника, архитекти, уметника, књижевника до спортиста. Бивши Златиборски срез је до данашњих дана изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора... Многи од њих су се расули по белом свету, од Аустрије, Немачке, Француске и Португалије до Америке, стичући углед у богатим земљама - каже Ђенић.

ГЕНЕРАЛ Крста Смиљанић

 

Свака каријера је прича и судбина. Многе је одвела жеља за знањем, другима се посрећило што су их у свет, далеко од завичаја, отерале економске и политичке прилике.

узор Др Петар Грбовић

Аутор подсећа да је Петар Грбовић, рођен 1971. године у Чајетини, доктор наука и универзитетски професор, типичан пример како се упорношћу и радом отима из сиромаштва и досеже углед у науци.

АКАДЕМИЦИ Драгомир Виторовић и Миладин Пећинар

 

- Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду на Катедри за енергетске претвараче и погоне, па одлази на Нови Зеланд, у Француској упоредо са радом наставља студије, сели се у Немачку, а затим у Инзбруку, у сарадњи са једним гигантом и Универзитетом отвара лабораторију за енергетску електронику. Од 2020. године налази се на Стенфорд листи најбољих истраживача у свету - записао је Ђенић.

Радиност, оданост, родољубље...

ЛЕКСИКОН је не само хроника успешних стваралаца, него и хроника једног времена. Вредновани су сви који су својим делом постали узданица прецима, а потомству и отаџбини на понос. У Лексикон су ушли на основу у народу општеприхваћених врлина и моралних карактеристика као што су радиност, оданост, родољубље, прегалаштво. У њиховим биографијама заједничко је то да се без великог труда и рада не могу постићи ни велика дела - истиче др Илија Мисаиловић, рецензент књиге.

Странице Лексикона, у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини, сведоче и о више генерација инжењера, од Аћима Стевовића, Миленка Турудића, Миладина Пећинара, Влада Врачаревића, Василија Мићића, до Влада Стаменића - о пионирима индустријализације, неимарима првих туристичких објеката на планини, те окретним и предузимљивим људима што су препородили златиборски крај.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

МИСТЕРИОЗНИ НЕСТАНАК ТИТА: Нико није знао где је био 13 дана, а када се вратио више није био исти