ТИЈЕКОМ друге половице српња (јула) 1995. (по неким изворима већ у липњу (јуну) 1995. или чак још раније), а посебице у овим најзгуснутијим и најкритичнијим данима, на пријелазу из српња (јула) у коловоз (август) 1995, Туђман је чврсто и дефинитивно одлучио војно напасти побуњене Србе у самопроглашеној Републици Српској Крајини (из тога су његова плана били изузети Срби у источној Хрватској - тај ће се окупирани дио Хрватске вратити у уставно-правни поредак РХ тек накнадно, кроз процес тзв. мирне реинтеграције Подунавља, у другој половици, односно поткрај 1990.), другим ријечима одлучио је да им нанесе тежак војни пораз, на бојном пољу, на ратишту, након којега се они више никада неће моћи опоравити и који ће бити завршна (у побједоносном смислу ријечи) точка на "и" у свему ономе што се у хрватској политици, публицистици и хисториографији обично назива раздобљем Домовинскога рата у Хрватској, 1990-их.

Коментари (0)