ВЛАСНИК ПРЕСУДОМ ДОБИЈЕ 500 ДИНАРА, А АДВОКАТ 100.000: Приправници убеђују људе да туже. Ниш изгубио 1.300 поступака

ЗА парче земље од 18 квадратних метара, на коме је пре 50 година изграђен сеоски пут Јелашница - Црвена Река, мештанин села Куновице добио је недавно од Града Ниша 16.800 динара одштете, на основу тужбе за заузеће приватне својине коју је у његово име поднео један адвокат и ту услугу наплатио три пута више.

Фото: Д. А.

У последњих десетак година по овом основу поднете су хиљаде тужби, а пресуђено је 1.300 на штету Града. Масовне тужбе пљуште на целом југу Србије. Само Општина Сврљиг је на име одштете и судских трошкова платила седам милиона динара, а на више од стотину тужби за заузеће приватних парцела грађане су, како кажу, наговорили адвокати. Законски основ за спор постоји, јер нема доказа да су се власници одрекли дела парцеле за изградњу пута. Заузећа су најчешће минимална, неретко на путевима до њива, а накнада се креће од 500 до 8.000 динара. Судски трошкови, пак, понекад премашују 100.000 динара, од чега гро иде адвокатима.

Председник општине Сврљиг Мирослав Марковић за "Новости" каже да је до сада поднето стотинак тужби.

- То раде две адвокатске канцеларије из Лесковца. Жалили смо се Адвокатској комори, а поднели смо и кривичну пријаву УБПОК-у, јер сумњамо да је реч о организованом криминалу и да адвокати делују уз помоћ неких особа из Службе катастра непокретности - каже Марковић.

Принцип је, кажу у Нишу, готово исти у свим случајевима: адвокати пошаљу приправнике по селима са већ спремљеним власничким папирима на основу којих се јасно види да је лична својина прешла у јавну и да власници морају да буду обештећени.
- Мало ко би се од власника досетио да треба да тужи Град, јер те парцеле су постале јавна својина још док су власници били њихови дедови. Али, ако неко дође и понуди им да ће добити неки динар и да је довољан само њихов потпис, мало ко ће одбити такву могућност - каже Милан Николић, в. д. начелника Управе за имовину и одрживи развој у Нишу.
На основу увида у неке предмете, види се да код малих парцела од по десетак и више квадрата, судски трошкови вишеструко премашују износ који се исплаћује власницима. За оне од 100 до 500 квадрата власници добијају од 100.000 до 200.000 динара, а адвокати 70.000 - 120.000 динара.
- Није увек реч о томе да је Град био бахат и присвајао туђу имовину, већ је 2011. године, приликом израде Катастра непокретности, дошло до спајања парцела и то је направило велике проблеме. У Његошевој улици, на пример, спојено је више старих парцела у једну нову, па су тако физичка лица постала сувласници земљишта које је фактички јавно. А познато је да сувласници имају права на целу парцелу пропорционално свом власништву - појашњава Николић.

Те ситуације иду наруку онима који желе да туже. Николић додаје и да је сада Град много опрезнији када су у питању нове инвестиције и ништа не гради док сви власници не буду намирени.

- Иако нам Закон о планирању и изградњи дозвољава да уређујемо земљиште које се већ налази у режиму јавне употребе без сагласности власника, то не чинимо. Тражимо од власника сагласност, али и да се изјасне да ли нам земљиште уступа бесплатно или уз надокнаду. Уколико тражи новац, то се решава у редовном поступку, да бисмо избегли судске трошкове - наводи он.

Јасмина Милутиновић, председница Адвокатске коморе Србије (АКС), каже да се адвокати, у недостатку посла, окрећу масовним тужбама, јер их има много (12.000), а број предмета око којих се грађани споре је ограничен. Наравно, резултат толиких "масовки" су - блокирани судови.

- АКС је предложила Радној групи за измену Закона о парничном поступку увођење института колективне тужбе - каже Милутиновић. - Она је постојала у законском решењу из 2011, али је Уставни суд те чланове прогласио неуставним због непрецизности, па су избрисани. Сугеришемо да се опет уведу, само прецизно формулисани, у складу са директивом Савета ЕУ из 1993.

И у Правосудној бази Југ верују да је неопходно увести механизам колективне заштите права, који ће уместо хиљаде појединачних парница покренути једну и током које ће сви који желе задовољење моћи да се прикључе.

Милутиновић још подсећа да је према Етичком кодексу бранше забрањено да адвокти и њихови приправници обилазе клијенте и нуде услуге. Да би дисциплински органи реаговали, неопходно је да грађани поднесу пријаве дисциплинском тужиоцу коморе којој споран бранилац припада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације