МАЊЕ СЕОБА УЗ СТАНОВЕ ЗА МЛАДЕ? Анализа "Новости" - Позитиван миграциони салдо само у 41 месту у Србији

ОД 145 градова и општина у Србији, само 41 је имао позитиван миграциони салдо. То значи да се више људи доселило, него што се одселило. На првом месту је Београд, који је добио (не рачунајући тек рођене) 15.642 нових становника.

Arhiva Novosti

У српску престоницу, као и у остале градове, највише су се досељавали млади између 25 и 34 године старости. То је, између осталог, допринело да просечна старост Београђана буде 42,8 година и да самим тим буду млађи од нпр. Нишлија (43,4) или Крагујевчана (43,6). Од већих градова, једини млађи су Новосађани, чија је просечна старост 40,9 година. У Нови Сад лане се доселило 6.086 људи, у Ниш - 4.346, у Крагујевац - 1.398. У све градове са позитивним миграционим салдом у већини су се досељавале жене.

Када се упореди са бројем оних који су из четири највећа града отишли, у Београду добијамо позитиван миграциони салдо у 2023. години од 4.564, у Новом Саду од 1.480, у Нишу 288, а у Крагујевцу 119, показују подаци Републичког завода за статистику.

Да би неко остао у одређеном граду, важно је да има где да станује, да има добру инфрастуктуру, да су му доступни вртићи и школе за децу, али и установе здравствене и социјалне заштите, продавнице, културни садржаји, добри путеви... Повољна куповина станова за младе од 20 до 35 година, најављена од марта, уз минимално учешће и нижу камату могла би у том смислу да буде ветар у леђа смањењу миграција из мањих градова.

То су показали случајеви неких села, где је са субвенционисаном набавком куће за младе парове, у оквиру акције Министарства за бригу о селу, заустављен одлив, а негде је чак остварен позитиван салдо. Рецимо у Руском Селу, у Војводини, који од пописа 2022. има педесетак житеља више, пошто је тридесетак кућа обезбеђено из бесповратних средстава које даје држава. Сада се спремају да граде и јаслице јер расте број беба.

Истраживања показују да тек трећина младих живи самостално, док више од 60 одсто њих живи са родитељима. Чак и они који су могли да измирују рате стамбеног кредита, велике муке су имали да скупе новац за учешће, па су додатно узимали и кеш кредит, задужујући се "до гуше".

Од 2011. године, како показују подаци РЗС, у Београду је изграђено 10.978 станова укупне површине 875.493 квадрата. У Новом Саду је завршено 4.827, укупне површине 329.654 квадрата, у Крагујевцу 1.206, површине 82.534 квадрата, а у Нишу 1.348, површине 89.812 квадрата. Да је у престоници, па и Новом Саду, најчешће могуће подмирити учешће и рате показују просечне плате, које су лане износиле 109.431 динар у главном граду, односно 101.101 динар у Српској Атини. У Нишу и Крагујевцу, цене некретнина осетно су ниже, али су мање и плате: 82,067 динара просечна у Нишу, односно 80.494 у Крагујевцу. Међутим, велики је број оних који имају примања далеко испод просека. Зато се поставља питање шта би могло да их задржи у родном месту.

Гордана Бјелобрк из РЗ каже да би зато морала да се идентификују приоритетна питања и предложе стратешки оквири и на националном и на локалном нивоу, са конкретно креираним мерама, усмереним на популацију која би требало да буде ослонац одрживог економског и демографског развоја.

Тадија Митић из Националне коалиције за децентрализацију, такође, верује да би само скуп мера могао да смањи одлив људи из мањих градова у веће и пражњење појединих делова Србије. Једна од мера могли би да буду управо и станови за младе под повољнијим условима.

- Ако стамбене бенефиције прате и неке друге мере на локалу, сигуран сам да би дале резултата. Рецимо, субвенционисани уџбеници, бесплатан јавни саобраћај, бесплатан улазак на базене, плус садржаји којих у мањим срединама махом нема. Млади желе боље образовање, културне догађаје, бољу здравствену заштиту. Ако тога нема, неће да живе у мањим срединама, па макар то био и светски тренд после короне, и макар било јефтиније. Зато су нам неопходне ажурније и креативније локалне самоуправе које боље калкулишу ресурсима - додаје Митић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације