VLASNIK PRESUDOM DOBIJE 500 DINARA, A ADVOKAT 100.000: Pripravnici ubeđuju ljude da tuže. Niš izgubio 1.300 postupaka

ZA parče zemlje od 18 kvadratnih metara, na kome je pre 50 godina izgrađen seoski put Jelašnica - Crvena Reka, meštanin sela Kunovice dobio je nedavno od Grada Niša 16.800 dinara odštete, na osnovu tužbe za zauzeće privatne svojine koju je u njegovo ime podneo jedan advokat i tu uslugu naplatio tri puta više.

Foto: D. A.

U poslednjih desetak godina po ovom osnovu podnete su hiljade tužbi, a presuđeno je 1.300 na štetu Grada. Masovne tužbe pljušte na celom jugu Srbije. Samo Opština Svrljig je na ime odštete i sudskih troškova platila sedam miliona dinara, a na više od stotinu tužbi za zauzeće privatnih parcela građane su, kako kažu, nagovorili advokati. Zakonski osnov za spor postoji, jer nema dokaza da su se vlasnici odrekli dela parcele za izgradnju puta. Zauzeća su najčešće minimalna, neretko na putevima do njiva, a naknada se kreće od 500 do 8.000 dinara. Sudski troškovi, pak, ponekad premašuju 100.000 dinara, od čega gro ide advokatima.

Predsednik opštine Svrljig Miroslav Marković za "Novosti" kaže da je do sada podneto stotinak tužbi.

- To rade dve advokatske kancelarije iz Leskovca. Žalili smo se Advokatskoj komori, a podneli smo i krivičnu prijavu UBPOK-u, jer sumnjamo da je reč o organizovanom kriminalu i da advokati deluju uz pomoć nekih osoba iz Službe katastra nepokretnosti - kaže Marković.

Princip je, kažu u Nišu, gotovo isti u svim slučajevima: advokati pošalju pripravnike po selima sa već spremljenim vlasničkim papirima na osnovu kojih se jasno vidi da je lična svojina prešla u javnu i da vlasnici moraju da budu obeštećeni.
- Malo ko bi se od vlasnika dosetio da treba da tuži Grad, jer te parcele su postale javna svojina još dok su vlasnici bili njihovi dedovi. Ali, ako neko dođe i ponudi im da će dobiti neki dinar i da je dovoljan samo njihov potpis, malo ko će odbiti takvu mogućnost - kaže Milan Nikolić, v. d. načelnika Uprave za imovinu i održivi razvoj u Nišu.
Na osnovu uvida u neke predmete, vidi se da kod malih parcela od po desetak i više kvadrata, sudski troškovi višestruko premašuju iznos koji se isplaćuje vlasnicima. Za one od 100 do 500 kvadrata vlasnici dobijaju od 100.000 do 200.000 dinara, a advokati 70.000 - 120.000 dinara.
- Nije uvek reč o tome da je Grad bio bahat i prisvajao tuđu imovinu, već je 2011. godine, prilikom izrade Katastra nepokretnosti, došlo do spajanja parcela i to je napravilo velike probleme. U Njegoševoj ulici, na primer, spojeno je više starih parcela u jednu novu, pa su tako fizička lica postala suvlasnici zemljišta koje je faktički javno. A poznato je da suvlasnici imaju prava na celu parcelu proporcionalno svom vlasništvu - pojašnjava Nikolić.

Te situacije idu naruku onima koji žele da tuže. Nikolić dodaje i da je sada Grad mnogo oprezniji kada su u pitanju nove investicije i ništa ne gradi dok svi vlasnici ne budu namireni.

- Iako nam Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava da uređujemo zemljište koje se već nalazi u režimu javne upotrebe bez saglasnosti vlasnika, to ne činimo. Tražimo od vlasnika saglasnost, ali i da se izjasne da li nam zemljište ustupa besplatno ili uz nadoknadu. Ukoliko traži novac, to se rešava u redovnom postupku, da bismo izbegli sudske troškove - navodi on.

Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Srbije (AKS), kaže da se advokati, u nedostatku posla, okreću masovnim tužbama, jer ih ima mnogo (12.000), a broj predmeta oko kojih se građani spore je ograničen. Naravno, rezultat tolikih "masovki" su - blokirani sudovi.

- AKS je predložila Radnoj grupi za izmenu Zakona o parničnom postupku uvođenje instituta kolektivne tužbe - kaže Milutinović. - Ona je postojala u zakonskom rešenju iz 2011, ali je Ustavni sud te članove proglasio neustavnim zbog nepreciznosti, pa su izbrisani. Sugerišemo da se opet uvedu, samo precizno formulisani, u skladu sa direktivom Saveta EU iz 1993.

I u Pravosudnoj bazi Jug veruju da je neophodno uvesti mehanizam kolektivne zaštite prava, koji će umesto hiljade pojedinačnih parnica pokrenuti jednu i tokom koje će svi koji žele zadovoljenje moći da se priključe.

Milutinović još podseća da je prema Etičkom kodeksu branše zabranjeno da advokti i njihovi pripravnici obilaze klijente i nude usluge. Da bi disciplinski organi reagovali, neophodno je da građani podnesu prijave disciplinskom tužiocu komore kojoj sporan branilac pripada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije