istorijski dodatak
HRVATSKI GENOCID NA OSTRVU PAGU I U PODVELEBITSKOM PRIMORJU: Logoraše bacali u more s kamenom oko vrata
VELEBITSKO jadransko podgorje sa Pagom je u posljednjih stotinak godina ekspresno očišćeno od Srba, bilo rimokatoličenjem, bilo klanjem i ubijanjem 1941-45. i 1991-95. godine, pa potom i masovnim nasilnim iseljavanjem šireg ličkog krajiškog prostora.
09. 07. 2024. u 05:00
KRVAVI BILANS POKOLJA SRBA I JEVREJA U KONCENTRACIONOM LOGORU GOSPIĆ: Letnji udar ustaškog noža
MILAN Ljuština iz Donjeg Lapca, je od aprila do avgusta 1941. bio zatočen u kaznionici Okružnog suda u Gospiću.
09. 07. 2024. u 05:00
OPŠTI ATAK NA SRBE POČEO JE POSLE ATENTATA NA FERDINANDA: Ratni zločini dvojne monarhije u Bosni i Hercegovini u Velikom ratu
TEROR nad Srbima u Bosni i Hercegovini počeo je neposredno posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine.
03. 07. 2024. u 05:00
KONCENTRACIONI LOGORI GROBNICE NAŠEG NARODA: Posebne nagrade i odlikovanja za počinioce zločina nad Srbima
PROGANjANI su, pa i ubijani u Bosni i Hercegovini i Srbi koji su bili pozvani u vojsku.
03. 07. 2024. u 05:00
HAPŠENJA, PLJAČKE I UBISTVA SRBA U VOJVODINI I HRVATSKOJ: Raspeće našeg naroda u Austrougarskoj tokom Velikog rata
TOKOM celog Prvog svetskog rata, a počev od časa kada je u Sarajevu ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, mnogim patnjama bili su izloženi i Srbi u Hrvatskoj i Vojvodini.
03. 07. 2024. u 05:00
TEMELJI JASENOVCA POSTAVLJENI 1914. GODINE: Prvi svetski rat velika nedovoljno protumačena tema Srpske istorije - da li je bilo genocida
SRBI SU, naime, zajedno sa Rusinima, prvi narod koji je, na osnovu svoje nacionalne pripadnosti, zatvaran u koncentracione logore na tlu Evrope.
03. 07. 2024. u 05:00
POKRETAČ NAUČNIH RASPRAVA I DIJALOGA: Stručna nadmoć profesora Branka Petranovića
U ISTORIJI NIKAD ne postoji samo jedan kontekst. Uvek ih je više. I nisu bez uticaja jednog na drugi.
30. 06. 2024. u 07:00
NEPRIKOSNOVENI GOSPODAR SVOG STVARALAŠTVA: Uspeh mlađih kolega doživljavao kao krunu svog pedagoškog rada
KAO STUDENT prve godine istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu imao sam veliko zadovoljstvo da slušam predavanja profesora Branka Petranovića na predmetu Uvod u istorijske studije, kao student četvrte godine da slušam njegova predavanja na predmetu Istorija Jugoslavije, kao diplomirani istoričar da budem urednik njegovih knjiga Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945. i Istoričar i savremena epoha i da govorim na njihovim promocijama.
29. 06. 2024. u 07:00
STROG I PRAVIČAN SA ŠERETSKIM SMISLOM ZA HUMOR: Mudro i postepeno pokretanje strogo zabranjenih tema
MOJE STRUČNO i naučno usavršavanje, od pojave na Filozofskom fakultetu pa do doktorata, nekako je sudbinski bilo vezano za Branka Petranovića.
28. 06. 2024. u 07:00
RAZBIJANJE IDEOLOŠKIH STEREOTIPA U NAUCI: Profesor koji je promovisao celu jednu generaciju istoričara
PROFESORA dr Branka Petranovića znao sam po čuvenju, kao pisca "Istorije Jugoslavije", u zelenoj boji ukoričenoj knjizi, koju je otac nabavio i uneo u naše domaćinstvo.
27. 06. 2024. u 07:00
NADMOĆNO VLADANJE TAJNAMA ISTORIJE: Istraživački i pedagoški rad profesora Branka Petranovića
U CIVILIZACIJSKOM krugu kome pripadamo, istinu o prošlosti, mimo zvaničnih partijskih stavova, skupštinskih odluka, presuda tribunala, mišljenja političkih lidera i tekstova nastalih iz pera za prošlost zainteresovanih amatera, prevashodno saznaju i saopštavaju profesionalni istoričari – naučnici.
26. 06. 2024. u 10:59
ISTORIČAR LIČNOG I NAUČNOG AUTORITETA: Zabrinjavajuće zaboravljanje i obesmišljavanje akademskih merila
DOK RAZMIŠLjAM kako da opravdam poverenje koje mi je ukazano pozivom da napišem tekst povodom godišnjice odlaska Branka Petranovića, najpre se pitam kome su važne moje uspomene i razmišljanja.
21. 06. 2024. u 07:00
SA LAKOĆOM ZAOBILAZIO IDEOLOŠKE "PLIĆAKE": "Kobno" odbacivanje istorijskog iskustva Jugoslavije i Srbije
BRANKO PETRANOVIĆ je bio i među onim malobrojnim istoričarima u srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji koji se bavio metodološkim i heurističkim pitanjima.
20. 06. 2024. u 07:00
OSLOBODIO ISTORIJU OD VAŽEĆIH ZABLUDA: Strastveni istraživač sa osećajem za razumevanje prošlosti i sadašnjosti
SAVREMENA istorija Jugoslavije stekla je legitimnost, pre svega, zahvaljujući strastvenim istraživačima koji su nastojali da sagledaju celinu epohe koju istražuju, razumeju procese dugog trajanja koji mnoštvu pojedinačnih događaja određuju smisao, naučnicima profesionalno opredeljenim da se tek minulom stvarnošću bave podjednako kao što bi se bavili bilo kojim segmentom prošlosti.
19. 06. 2024. u 07:00
PROFESOR KOJI NIJE PRIHVATAO TABUE: Trideset godina od rastanka sa akademikom Brankom Petranovićem
PROFESOR dr Branko Petranović (1927–1994) objavio je 32 knjige (posebna izdanja) u 38 tomova, 16 brošura (posebna izdanja), 314 naučnih radova u zbornicima radova i naučnim časopisima, 261 prilog u novinama i 259 prikaza u naučnim časopisima.
18. 06. 2024. u 11:52
SRBOFOBIJA ANTISEMITIZAM NOVOG SVETSKOG PORETKA
DEKLARACIJA O SRPSKOJ genocidnosti u Srebrenici, koja je, "na mišiće" Imperije Brisel - Vašington, usvojena u Ujedinjenim nacijama maja 2024. godine - a koju su zdušno podržali Nemci (Aušvic ) i Hrvati (Jasenovac) - samo je potvrda kontinuiteta srbofobije na NATO Zapadu i drugde, gde su Srbi, avaj, zauvek proglašeni za opasnost jer su "mali Rusi".
13. 06. 2024. u 13:00
VEKOVNI STRAH OD SRPSKOG VIRUSA: Koreni stereotipa o našem narodu kao protivniku evropskog reda
PREDSTAVA o Srbima kao o najkrvoločnijim Balkancima krvoločnog Balkana bila je prisutna na Zapadu mnogo pre balkanskih i Prvog svetskog rata.
13. 06. 2024. u 07:00
MALI REČNIK SRBOFOBIJE: Globalni izlivi antisrpstva: niska mržnje duža od jednog veka
STEREOTIPI u zapadnom svetu o Srbima, nastali na pogrešnim i iskrivljenim predstavama, izborili su se za „pravo građanstva još početkom prošlog veka, kada je Austrougarska, uz obilatu pomoć Nemačke, započela propagandnu aktionost sa jednim jedinom ciljem da uveri sopstvenu i svetsku javnost kako se Srbi mogu „dovesti u red“ jedino pod vlašću „normalne evropske“ države, odnosno Austrougarske.
12. 06. 2024. u 10:35
LEČIO SRPSKI NAROD OD BEZNAĐA: Jovan Rašković u istoriju je ušao "iz pavelićeve senke"
MEĐU PRIJATELjIMA Dobrice Ćosića mnogi su voleli istoriju, i nastojali da se u nju upišu. Jovan Rašković razlikovao se bitno od drugih po tome što nije voleo povest niti je žudeo da se u nju upiše.
19. 05. 2024. u 07:00
KUĆA JERESI U SIMINOJ ULICI: Dobrovoljni silazak Dobrice Ćosića sa broda Josipa Broza
U ĆOSIĆEVIM dnevničkim beleškama i knjigama portreta posebno mesto posvećeno je likovima i delu grupe mladih intelektualaca koja se u prvim posleratnim godinama počela okupljati u jednoj velikoj sobi u Siminoj 9a u Beogradu, preko puta zloglasne "Glavnjače" (nekadašnje sedište policije i zatvora).
18. 05. 2024. u 07:00
DOKUMENT O SRBIJI I SRPSKOM NARODU: Ćosićev dnevnik veran snimak naše novije istorije uživo
IZUZETNO bogata i stvaralačka biografija Dobrice Ćosića - jednako kao i njegova bibliografija - njegovo zamašno književno delo, ali i publicistika, i političko delovanje, može se, svakako, percipirati kao metaforička slika sudbine srpskog naroda i srpskog prostora na prelazu iz jednog u drugi milenijum.
16. 05. 2024. u 07:00
SVEDOK, UČESNIK I TUMAČ EPOHE: Protekla je decenija od kada se Dobrica Ćosić preselio u sećanja
DOBRICA ĆOSIĆ JE VELIKA i neiscrpna tema naše književnosti, ali i našeg javnog života uopšte.
14. 05. 2024. u 11:50
TRAGANJA U VREMENU I PROSTORU: Životopis nesuđenog Kalemara od političkog komesara i urednika "Mladog borca" do predsedni
AKO SE NEKO u našem današnjem naraštaju mogao nazvati neprikosnovenim svedokom i delatnikom epohe u prostorima srpskog naroda, onda je to, svakako, Dobrica Ćosić - pisac, javni radnik, državnik, ali i disident - koji je svojim romanima, publicistikom i javnom rečju obeležavao istorijske tokove u prelomnim decenijama savremene Srbije.
14. 05. 2024. u 07:00
GRIŽA SAVESTI ZBOG LAŽNOG SVEDOČENJA PROTIV RANKOVIĆA: Samoubistva generala Veljka Kovačevića i Spasenije Cane Babović
GENERAL-pukovnik JNA Veljko Kovačević, španski borac, komandant jedinica u Gorskom Kotaru, publicista i pisac, izvršio je 1994. godine, u toaletu, u svome stanu u Georgija Dimitrova 51, samoubistvo.
16. 03. 2024. u 07:00
