MEĐU 5.000.000 EKSPONATA U ARHEOLOŠKOM MUZEJU U ISTANBULU JEDAN SVEDOČI O SRBIMA: Ko je podigao deo carigradskih bedema?

J. Matijević

22. 05. 2024. u 18:25

OBNOVI se ova kula i ovo gradsko platno (zidine) od Đurđa Despota Srbije 6956. godine (1448). Ovo su na grčkom u mermer uklesane reči na jednom od više od 5.000.000 eksponata izuzetno bogate riznice Arheološkog muzeja u Istanbulu koji svedoče, kako istoričari kažu, o želji srpskog despota iako već uveliko turskog vazala da se pred najezdom Osmanlija odbrani Carigrad.

МЕЂУ 5.000.000 ЕКСПОНАТА У АРХЕОЛОШКОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ ЈЕДАН СВЕДОЧИ О СРБИМА: Ко је подигао део цариградских бедема?

Foto: Vikipedija

Pre prenošenja u Muzej, ploča je stajala, na kilometar dugim zidinama koje je Đurađ podigao, na potezu između sadašnjih Jeni i Kum kapije, pored Mramornog mora. Danas je od tog "srpskog bedema" ostalo jedva pedesetak metara.

Ovaj svojevrsni komad naše prošlosti istovremeno svedoči i o tragičnom vremenu u kojem su Srbija i njen despot živeli posle Boja na Kosovu.

Foto: Vikipedija

SVEDOČANSTVO Mermerna ploča u istanbulskom Arheološkom muzeju

Za Đurđa, kao i za sve srpske kraljeve i careve pre njega, vrhovni vladar pravoslavnog hrišćanstva bio je vizantijski car, od koga je i sam dobio titulu despota 1429. godine. Zato je, iako turski vazal, 1448. odlučio i odvojio značajna sredstva da bi se obnovili carigradski bedemi, sve u nadi da se barem uspori potpuni prodor Turaka na Balkan.

Foto: Vikipedija

Tekst potpisa

Ova originalna ploča despota Đurađa Brankovića, izložena je na prvom spratu Arheološkog muzeja, u separeu sa mermernim pločama iz kasnovizantijskog perioda. Napravljena je od belog mermera i dimenzija je 75h55 centimetara.

DEROKO OTKRIO DA JE IZLOŽENA

DA je ova vredna mermerna ploča izložena u istanbulskom Arheološkom muzeju, otkrio je 1953. godine, akademik Aleksandar Deroko. Uvaženi srpski arhitekta, umetnik, pilot i pisac, tokom boravka u gradu na Bosforu, istražujući carigradske arhive, kako je zapisao, u muzeju je ugledao "na zidu izloženu kamenu ploču" sa svedočanstvom o Đurđu Brankoviću. 

Tekst je napisan u devet redova, a kako objašnjava vodič kroz muzej, slova su pravilno ispisana, najverovatnije po šablonu koji se koristio sredinom 15. veka. Svako slovo ima u osnovi nekoliko pravilno izbušenih rupica, a između njih su klesane povezane linije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MVP by Mozzart Sport: Veliki izbor najboljih sportista Srbije!