IMALA SVE, PA ZAVRŠILA NA ULICI S METLOM I - VEROM: Nošena ratnom olujom, Dijana Vukmanić iz Sarajeva, stigla do novske "Čistoće"

Nina Vukić

28. 12. 2024. u 07:00

PREMDA vreme praznika osim slavlja podrazumeva i predah, Dijana Vukmanić, zaposlena u hercegnovskoj gradskoj "Čistoći", često i tada radi, i to posao koji nije lak niti je dovoljno cenjen. Ona održava čistoću glavne gradske i još desetak sporednih ulica i kaže da to radi isto kao što radi u svojoj kući.

ИМАЛА СВЕ, ПА ЗАВРШИЛА НА УЛИЦИ С МЕТЛОМ И - ВЕРОМ: Ношена ратном олујом, Дијана Вукманић из Сарајева, стигла до новске Чистоће

rthn

Ova vredna žena u Herceg Novi, novu i sasvim nepoznatu sredinu stigla je iz Sarajeva, nošena ratnom olujom 1992. godine. Sa suprugom i troje dece boravak je dobila u kolektivnom smeštaju u Baošićima. Tu je decu podizala nekoliko godina, a onda je na lokalnom radiju slučajno čula da preduzeće "Čistoća" traži radnike.

Javila se na oglas, kaže bez dvoumljenja, premda je u Sarajevu studirala sociologiju, imala svoju radnju i nekoliko radnika, a preko noći sve izgubila. Dobila je odmah posao čistačice na koji se i danas nezaposleni sa Biroa nerado odazivaju. Radi skoro tri decenije, vredno i pošteno, ceneći svaki zarađeni evro. Najsnažniji motiv uvek joj je bila sigurnost i budućnost njene dece.

Priznanje

MEŠTANI prepoznaju njenu požrtvovanost, pa je 2011. godine dobila priznanje za poseban doprinos čistoći grada. Na poslu je, kaže, stekla mnogo poznanika pa i prijatelja, pamti i lepe i teške trenutne, bilo je tokom godina i problema i nepravdi, nemaštine, ali Dijana ističe lepšu stranu priče.

- Počela sam da radim 1995. godine i od tada sam na ulici. Sa metlom. Tako sam podigla decu, odškolovala ih i obezbedila da sada svo troje imaju svoj posao - priča Dijana.

Humanitarne organizacije pomogle su da dobije stan na korišćenje, a deca, danas već odrasli ljudi imaju svju egzistenciju.

Na ulici je Dijana tokom letnjih vrelih dana, kada krenu duge kiše ili dune ledena bura, uvek pažljiva, ljubazna, osmehnuta. I uprkos svemu zadovoljna. Kao mlađa radila je, jer plata tada nije bila dovoljna i druge, dopunske poslove. Sada i plata zadovoljava sve što joj treba pa veruje da će radeći ovaj posao dočekati i penziju.

- Najviše volim da sama zaradim svoj novac! A dešavalo se da dok radim nađem pare, novčanik, telefon, dokumenta... sve to uvek vratim, odnesem u MUP, meni tuđe ne treba - kaže Dijana.

Neće da komentariše ni kako se meštani i gosti odnose prema čistoći javnih površina. Kaže da vole da su im kuće čiste, a za ostalo ne brinu previše.

Noseći u sebi neki optimizam, veru u život, snagu i dobrotu čoveka, Dijana priznaje da je najponosnija na to što je decu izvela na pravi put. Sada joj oni u šali kažu da bez posla ona ne bi ni mogla i da će i kada ode u penziju nešto raditi. Ni na tu šalu se Dijana ne obazire previše, jednostavno kaže: Volim da radim. A njen rad se prepoznaje, njime zaslužuje poštovanje, a grad, bez sumnje čini lepšim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RAFAEL NADAL POSTAJE TRENER? Oglasio se Španac i rešio sve dileme