Reportaže

MODA SE UVEK VRAĆA: Milorad Perić, vremešni obućar iz okoline Paraćina, još pamti „zlatna vremena“ za ovaj stari zanat (FOTO)

Зорана Рашић
Zorana Rašić

01. 06. 2024. u 18:30

POPRAVKA obuće jedan je od starih zanata u nestajanju, ali ne i za Milorada Perića, koji uprkos godinama koje je nanizao (74) i danas često uzima cipelu i čekić u ruke!

МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА: Милорад Перић, времешни обућар из околине Параћина, још памти „златна времена“ за овај стари занат (ФОТО)

Foto: Z. Rašić

Celi život bio je obućar, i još uvek je. Iako će još malo pa decenija kako se penzionisao, kad god iz obližnjeg Čepura, gde živi, dođe u Paraćin i navrati u svoju nekadašnju radnjicu, uvek se pojavi neki poznanik sa oštećenom obućom u kesi.

- Popravim ako mogu. Sad to činim iz zadovoljstva i ljubavi jer još uvek pronađem ostatak nekog materijala za popravku. Inače je sve manje obuće koja se popravlja jer su đonovi uglavnom gotovi, liveni. Skoro da se i ne sećam kad sam na muškoj cipeli uradio pendžeta – priča, za „Novosti“, vremešni sagovornik.

Visprenog uma, pamti tačan datum kad se prvi put sreo sa obućarstvom. Bilo je to 31. jula 1967. Imao je sedamnaest godina kad je otišao na ovaj zanat i upisao dvogodišnju srednju školu učenika u privredi (ŠUP). U njegovom odeljenju bilo je šestoro budućih obućara i nekoliko četkara. Pre podne je išao na posao - praksu u obućarsku zadrugu u centru Paraćina, a od 13 sati žurio je u učionicu. I tako svakodnevno.

Perić nam otkriva da je za obućarstvo to bilo pristojno vreme. Zadruga je imala šezdesetak radnika, vrhunskih majstora. Obuća se pravila ručno i svako ko je hteo mogao je tu da nauči zanat, da stekne znanje i umeće. Izrađivali su i HTZ obuću za Staklaru.

MODA SE UVEK VRAĆA

Kad je o kvalitetnoj obući reč, koža nikad ne izlazi iz mode mada je danas manje ljudi koji mogu da je sebi priušte. Izliveni đonovi takođe će jednom postati prošlost jer se moda vraća, pa će biti više posla za obućare, tvrdi Perić, koji je svojevremeno završio i kurs za modelare u kombinatu „Borovo“.  Danas su u Paraćinu aktivna svega dva-tri obućara, a oni najstariji odavno su u penziji.

Čim je završio školu, Milorad se odmah zaposlio, postao je kalfa. Potom je decenijama radio u paraćinskoj obućari, nekadašnjoj Fabrici „Petrus“, sve dok na nju nije stavljen katanac. U baraci od nekoliko kvadrata uspeo je da otvori svoju radnju. Posla je bilo baš mnogo, a on je radio svu vrstu obuće  - lepljenu, kovanu, šivenu, takozvane fleks cipele...

- U fabrici, dok nije propala, bio sam majstor. Vodio sam montažu donjih delova obuće. Proizvodnja je prvo bila ručna, posle mašinska. Zaposlenih radnika smo imali oko 200, povremeno i više. U pogonu sa dve mašinske trake šilo se u dve smene. Izrađivali smo kvalitetnu kožnu obuću, italijanske modele jer smo imali partnera iz Italije. Sa svojom radnjom počeo sam još iz radnog odnosa, zajedno sa suprugom Radmilom koja je takođe završila obućarstvo. Zlatno vreme bilo je dok je radila fabrika štofova. Žene, kad pođu na posao, prođu pored naše radnje i ostave nam obuću za popravku, a uzmu je  u povratku. Danas, štofara je zatvorena, cipela za popravljanje je sve manje, baš kao i obućara. I ovaj moj zanat se gasi, a malo je mladih koji žele da ga nauče.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Bez obzira na sve i što je tehnologija izrade obuće mnogo drugačija, Milorad tvrdi da od obućarstva ipak može da se živi.

- Danas se mahom patika nosi, a đonovi na obući su liveni. Najviše je to za jednokratnu upotrebu – nosiš, iznosiš, pa baciš. Ipak, ima još kvalitetne kožne sandale, cipele, čizme. Jeste skupo, ali je koža zakon za obuću. Tada se ima šta popravljati, pogotovu na ženskim cipelama zatreba fleknica. Ranije sam popravljao do hiljadu pari ženske obuće mesečno, mislim na fleknice. Ima tu posla za dobrog majstora iako se sad više nosi široka peta – naglašava, sa nostalgijom, naš sagovornik.

SAČUVANO OD ZABORAVA

Miloradova fotografija kako popravlja cipele pod nazivom „Obućar Mile“ ušla je  u knjigu umetničkih fotografija starih zanata „Sačuvano od zaborava“ autorke Maje Stošić. Ona je majstor fotografije Foto-saveza Srbije, a tu knjigu objavila je 2013. godine. Milorad  je čuva i njome se ponosi. Kako i ne bi  jer se, naglašava, našao u društvu kazandžija, pintera, korpara, oštrača noževa, opančara, sajdžija, bombondžija, sodadžija...iz cele Srbije. To su sve zanati koji nestaju.

Ovaj vredni zanatlija, mada u osmoj deceniji, bavi se još i povrtarstvom, ali najviše voli da se druži sa ljudima, zbog čega gotovo svakodnevno navraća u svoju radnju. Sina jedinca usmerio je takođe na zanat. Postao je vrhunski metalac. Jer, kako Milorad, koga svi zovu obućar Mile, tvrdi, svaki zanat je zlatan. A dobri majstori danas su sve traženiji i teško se do njih dolazi. Z. Rašić

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: "U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!"