LJEPOJEVIĆI KOD NOVE VAROŠI SU NA 1.240 METARA NADMORSKE VISINE: Već 31 godinu imaju krajnje neobične goste
VALjDA su nekako gore, sa svojih visina, na kojima lete dok se sele iz Evrope u Afriku i natrag nepogrešivo procenile da su Ljepojevići lepo selo, baš kao što mu ime kaže i da tu mogu da sviju svoje gnezdo. Kako drugačije bi moglo da se objasni zašto se u ovo novovaroško selo, pre 31 godinu, u visovima Javora, na 1.240 metara nadmorske visine nastanio par belih roda? Od tada su dolazile svake godine, a sada po svemu sudeći tu se nastanjuju neki njihovi potomci, možda izgnežđeni tu usred Kalipolja.
Sletele su, prvi put marta 1993. godine, na krov ambara porodice Ivanković i od tada ne zaboravljaju ni svoje domaćine ni selo. Postale su zaštitni znak sela i miljenice pre svega dece, ali ništa manje i ovdašnjih seljana - vrednih ratara i stočara. Oni vele da su sigurni da im donose berićet...
- Ove godine doletele su 12. marta, najranije tokom svih ovih minulih decenija - priča nam Zoran Ivanković. - Baš su nas iznenadile. Bile su tu jednu sedmicu, a onda su ko zna gde "skitale". Nije ih bilo punih 20 dana. Bili smo se zabrinuli, ali, srećom, vratiše se... Mudre su one, mora da su osetile da će posle onih toplih dana u aprilu opet biti snega, pa su izbegle...
Čim je taj nalet snega prošao, eto ti njih opet... Sad izgleda da se ženka izlegla, da se nadaju prinovama pa ona ne mrda iz gnezda. Valjalo bi da bude tako. Raduju nas već 31 godinu. Kad slete, ozare nas.
KAD PILIĆI UČE DA LETE
MNOGO nam je zanimljivo gledati ih kad se izlegu pilići.Onda ode ženka te se nahrani, pa hrani piliće, a posle ide mužjak i sve tako. A, najlepše mi je kada ih gledam dok roda izvodi male piliće da lete. Ona stane na kraj garaže i maše, a druga im nekako govori da idu za rodom i polako počnu da lete. I kad na Gospođindan, krenu u Afriku, ti pilići uveliko znaju da lete - ispričao nam je Ivan Ivanković.
Nije rad Zoran da se fotografiše za novine, ali sve će kaže o njima da nam ispriča.
- Grdni maler su preživele prošle godine. Kad su bile one velike oluje, oborile su im gnezdo i pobile mladunce... Ništa ne pitaj, bila je tuga božja. Čim je nevreme prošlo priteki smo im u pomoć, opravili im i učvrstili gnezdo traktorskom gumom. Dugo su ga odmeravale, kao da su ga nešto proučavale pre nege što su se u njega ponovo vratile. Velika je to za njih bila nesreća. Strepeli smo da li će se ove godine vratiti. Kad su došle, vala smo im se baš obradovali - kaže Zoran.
Ova retkost - rode na 1.240 metara nadmorske visine, izaziva radoznalost mnogih, a brežuljak iznad kuće Ivankovića idealan je vidikovac sa koga ih posmataraju kao i hranjenje ptića kad za to dođe vreme, pa i kako im se roditelji smenjuju u gnezdu, praveći krug i tražeći hranu po brazdama orača ili u vrbacima i na obalama reke što krivuda niz Kalipolje.
Od proleća do jeseni, ujutru kad ustanu, svi Ivankovići prvo pogled bace na gnezdo. Vidikovac je i učionica za čas poznavanja prirode za četiri đaka seoske škole, jedinog isturenog odeljenja OŠ "Knezovi Raškovići" u Božetićima.
- Javor je ovo, oštra je ovde i duga zima sa mnogo snega, ali mora da ima neka povoljna, što bi se reklo, ruža vetrova, a i Kalipoljska reka im je sigurno lep izvor hrane - razmatra Zoran razloge koji su rode "vezale" za Ljepojeviće. - A te godine kad su došle prvi put, sletele su na krov našeg ambara pod slamom. Kada smo prekrivali ambar postavili smo drvenu paletu na garaži i tamo su za dan-dva svile gnezdo. E, sad, čit'o sam da bele rode žive oko 15 godina, zato mislim da su ove što sad doleću neki potomci tih prvih.
DOMAĆIN I VRSTAN STOČAR
ZORAN Ivanković je mlad domaćin, koji je odlučio da ostane u rodnom selu i da se bavi poljoprivredom. U domaćinstvu živi sa suprugom, dvojicom sinova Ivanom (13) i Milenkom (10) i roditeljima. Tu živi i jedan njegov brat, dok je drugi sa porodicom u Novoj Varoši. Vrstan je Zoran stočar, poznat u novovaroškom i ivanjičkom kraju. U njegovoj štali ima oko 60 grla rasnih goveda... Sa onom koju zakupljuje, obrađuje ukupno 50 hektara zemlje: - Blago - kratko, uz osmeh, veli.
Otkrivaju nam meštani, da kad par roda sleti u dvorište Zorana Ivankovića i njegovog oca Milete, žitelji Ljepojevića počinju da pale traktore i oru njive. A, njihov odlazak sa mladuncima na daleki put poslednja im je, tvrde, opomena da se kući privuku drva i nabavljaju zalihe za dugu javorsku zimu.
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"TRAGEDIJA, POČIVAJ U MIRU" Anđušića pogodila vest - našli ga mrtvog: "Nikad ne znate kroz šta ljudi prolaze"
"TRAGEDIJA, počivaj u miru..."
17. 12. 2024. u 18:26
Komentari (0)