CIPELE KOJE „MILUJU“ STOPALO: Luka Cvetković (27) iz Ćuprije izrađuje unikatnu obuću po meri (FOTO)

SA NEPUNIH 27 godina Luka Cvetković iz Ćuprije najmlađi je obućar u Pomoravlju koji ručno pravi unikatne cipele, po meri, i to tako da su pojedini njegovi modeli, koje je osmislio, prava mala remek dela od najkvalitetnije kože.

Foto: Z. Rašić

Zvuči neverovatno, ali ovim starim zanatom bavi se već osam godina, od kad je postao punoletan. Odrastao je u poznatoj obućarskoj radionici svog oca Predraga i, kako kaže, vrlo lako je "skapirao" svaki segment tog porodičnog posla. Usvajanje znanja morao je da ubrza jer se otac razboleo, tako da je radionicu, bez imalo premišljanja, preuzeo praktično odmah posle srednje škole.

Zanimljivo je da je Luka završio Ekonomsku školu u Paraćinu, ali tom strukom uopšte se nije bavio. Prekvalifikovao se u Knjaževcu, stekao zvanje modelara-obućara. Za razliku od oca koji je cipelu samo popravljao, naslednik je vrlo vešt da je ručno napravi, pa je radnja ponela njegovo ime. Cipelu pravi tako što uzima meru stopala mušterije, a model je prema želji, najčešće sa fotografije. Tako napravljene, prosto miluju stopalo. Čizmice takođe izrađuje za brojne mušterije - od uobičajenih kožnih modela neuobičajenih veličina - brojeva, do ekstravagantnih, kakvih u trgovinama nema.

- Napravio sam tako kožne platformke za ženu sa malim stopalom veličine svega 32,5, a jednom mladiću za osamnaesti rođendan cipele broj 52. Ljudi dolaze kod mene jer prepoznaju kvalitet, ali i zbog problematičnih stopala - širokih, sa višim risom ili čukljevima. Za njih nema odgovarajuće obuće u prodavnici, ručna izrada im je jedino rešenje. Koristim kvalitetnu italijansku kožu, pa nakon dogovora oko modela, najpre ga nacrtam na kalupu, posle čega sledi krojenje kože i postave, pa sastavljanje i takozvano cvikanje, ubacivanje luba i kapne. Na kraju se rade đon i poliranje - opisuje Cvetković kako izgleda proces proizvodnje.

Cipela mora da sazri na kalupu i "legne", a lepak da stegne, pa je za izradu para potrebno oko pet dana. I mada Ćupričani obuću više popravljaju nego što naručuju novu, Luki je milije i lepše da se bavi kreacijom i ručnom izradom nove. U radnju mu, primećuje, češće ulaze žene u potrazi za lepom salonkom, a ima i onih koje zahtevaju neobične boje i modele. Što je cipela čudnija, mladom obućaru je zanimljivija za rad, ali naglašava da više voli mušku cipelu da pravi nego žensku.

Foto: Z. Rašić

Najekstravagantniju obuću, tvrdi, uvek je pravio za sebe, ali poslednjih godina ima mušteriju koja ga je, po zahtevima i bojama, u toj ekstravaganciji prevazišla.

- Napraviti takvu cipelu pravi je izazov. Jedna je bila kombinacija sive, roze i žute boje. Muškarci su u tom smislu manje zahtevni, uglavnom dolaze zbog veličine po meri. Za jednog sam radio baš mali broj, 38. Većina, inače, nosi 42 i 43.

U radnji koja je, za zanatliju, neuobičajeno sređena, sve stare mašine Luka je nasledio od oca. Neke su i triput starije od svog mladog vlasnika, kupljene u inostranstvu. Tu su prese na kojima se lepi đon, pendžeti i pete, mašine za obradu i poliranje. Mladi majstor tvrdi da je stari način izrade cipele i dalje najbolji. Bolji od velikih serijskih proizvodnji gde se sve završi za sat vremena. U finalnoj fazi izrade pomaže mu majka. Ona farba i polira, tako da je zanat i danas pravi porodični.

Najviše posla ima leti, kada su slavlja, svadbe. Udobnost je tu najbitnija jer žena, osmehuje se naš sagovornik, treba da izdrži celu noć da igra u salonkama. Posao jeste zahtevan, ruke stradaju, ali je i zadovoljstvo veliko kad je pred očima savršen par obuće. Nije mu teško ni da radi prekovremeno, rok mora da se ispoštuje.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Ovaj mladi momak i ne razmišlja o tome da bi mogao, možda, da promeni zanimanje, mada vremena za to još uvek ima. Želja mu je da nastavi da se usavršava u obućarstvu i da napravi svoj prvi par kaubojki.

A sudeći prema onome što smo videli, ne sumnjamo da će i ta inovacija biti briljantna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije