NAKON VIŠE OD DESETGODIŠNJEG ČLANSTVA: Hrvatska kao socijalni slučaj Evripe

Svaki osmi evro u hrvatski budžet dolazi iz evropskih fondova, a Hrvatska nikako da uhvati ritam razvijenih evropskih država.

Foto: Printskrin/Jutjub/Marin Vlasic

Hrvati već duže vreme ne doživljavaju Evropsku uniju, ali nisu ni protiv nje. Ni političke stranke se ne bave evropskim temama, a mnogi doživljavaju administraciju u Briselu kao središte iz kojeg se dobija samo novac, neku vrstu socijalne pomoći. I hrvatski političari različito doživljavaju EU, pa je premijer Andrej Plenković veliki zagovornik evropske porodice, dok je šef države Zoran Milanović čest kritičar. „Koristite evropske novce dok ih ima, to je i naš novac“, poručuje Milanović, dok se Plenković zalaže od prvog dana sukoba u Ukrajini za podršku Ukrajincima.

Hrvatska je socijalni slučaj za Evropu, ovih dana pišu hrvatski mediji. Dokaz tome je da svaki osmi evro u budžetu ovisi o novcu iz EU, a na hrvatske građane otpada mesečno 74 evra iz Evrope. Po svim pokazateljima Hrvatska je najveći primatelj iz budžeta Evrope obzirom na veličinu ekonomije.

Većina hrvatskih građana u proteklih desetak godina kako je Hrvatska postala punopravna članica od toga nije imala ništa ili izravno nije osetila prednosti članstvca. Nastavljen je trend iseljavanja, pa je čak 400.000 ljudi napustilo zemlju. Ta činjenica je „povećala“ BDP, jer je pao broj stanovnika, a da nema evropskog novca ekonomski pokazatelji bili bi daleko lošiji. Ipak, Hrvatska se gotovo u ničem nije približila razvijenim zemljama Evrope i vodi mrtvu trku sa Rumunijom i Bugarskom. Koliko god i Brisel naglašava da je Hrvatska uspešna priča, to malo građana direktno oseti, iako je iz fondova izvučeno 8,5 milijardi evra.

Ipak, ima i mnogo pozitivnih strana, pre svega što je članstvo u Uniji omogućilo Hrvatskoj da izgradi, uz kinesku pomoć, Pelješki most. Sada sledi ulaganje u železničku mrežu, a evri iz fonda za oporavak su korišteni za važne infrastrukturne projekte. Hrvati kao i svi Evropljani mogu besplatno, uz domaću tarifu, razgovarati mobilnim sa svima u Evropi, a ulazak u Šengen pretvorio je zapadne hrvatske granice otvorenim. Mladima je omogućeno da rade po celoj Evropi, ali sada zemlja ima teškoća kako stranim radnicima popuniti slobodna radna mesta.

Sada Hrvatska, kao i mnoge evropske zemlje, uvodi obavezni vojni rok koji će trajati tri meseca, a mladići će dobiti 700 evra dok su na vojnoj obuci. „Ta tema o vojnom roku sledi iz histerije u Evropskoj unijikoja je zavladala jer postoji šansa za Trampovu pobedu, pa se odrazila i na Hrvatsku“, smatra politički analitičar dr. Žarko Puhovski. Većina analitičara procenjuje da se Hrvatskoj ipak isplatilo ući u EU, a dr. Anđelko Milardović hrvatsku ekonomiju nakon članstva u EU proglašava „loto ekonomijom“. „Živimo na fondovima EU, doznakama naših ljudi koji rade vani i turizmu, a sve se to, više, manje, bazira na sreći“.

Hrvatska je izgubila interes za sudbinu zemalja Balkana, iako je bila predviđena da bude „most“ između stare Evrope i njenog jugoistoka. Sve se manje spominje i u Hrvatskoj proširenje Evropske unije, a osim što zvanični Zagreb deklarativno podržava komšije na evropskom putu, u praksi se to ne oseća. Upravo suprotno, Hrvatska je među zemljama koje često koče susede unutar evropskih institucija, a hrvatski evroparlamentarci su izrazito negativno orijentisani prema Srbiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije