НАКОН ВИШЕ ОД ДЕСЕТГОДИШЊЕГ ЧЛАНСТВА: Хрватска као социјални случај Еврипе

Сваки осми евро у хрватски буџет долази из европских фондова, а Хрватска никако да ухвати ритам развијених европских држава.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/Marin Vlasic

Хрвати већ дуже време не доживљавају Европску унију, али нису ни против ње. Ни политичке странке се не баве европским темама, а многи доживљавају администрацију у Бриселу као средиште из којег се добија само новац, неку врсту социјалне помоћи. И хрватски политичари различито доживљавају ЕУ, па је премијер Андреј Пленковић велики заговорник европске породице, док је шеф државе Зоран Милановић чест критичар. „Користите европске новце док их има, то је и наш новац“, поручује Милановић, док се Пленковић залаже од првог дана сукоба у Украјини за подршку Украјинцима.

Хрватска је социјални случај за Европу, ових дана пишу хрватски медији. Доказ томе је да сваки осми евро у буџету овиси о новцу из ЕУ, а на хрватске грађане отпада месечно 74 евра из Европе. По свим показатељима Хрватска је највећи приматељ из буџета Европе обзиром на величину економије.

Већина хрватских грађана у протеклих десетак година како је Хрватска постала пуноправна чланица од тога није имала ништа или изравно није осетила предности чланствца. Настављен је тренд исељавања, па је чак 400.000 људи напустило земљу. Та чињеница је „повећала“ БДП, јер је пао број становника, а да нема европског новца економски показатељи били би далеко лошији. Ипак, Хрватска се готово у ничем није приближила развијеним земљама Европе и води мртву трку са Румунијом и Бугарском. Колико год и Брисел наглашава да је Хрватска успешна прича, то мало грађана директно осети, иако је из фондова извучено 8,5 милијарди евра.

Ипак, има и много позитивних страна, пре свега што је чланство у Унији омогућило Хрватској да изгради, уз кинеску помоћ, Пељешки мост. Сада следи улагање у железничку мрежу, а еври из фонда за опоравак су кориштени за важне инфраструктурне пројекте. Хрвати као и сви Европљани могу бесплатно, уз домаћу тарифу, разговарати мобилним са свима у Европи, а улазак у Шенген претворио је западне хрватске границе отвореним. Младима је омогућено да раде по целој Европи, али сада земља има тешкоћа како страним радницима попунити слободна радна места.

Сада Хрватска, као и многе европске земље, уводи обавезни војни рок који ће трајати три месеца, а младићи ће добити 700 евра док су на војној обуци. „Та тема о војном року следи из хистерије у Европској унијикоја је завладала јер постоји шанса за Трампову победу, па се одразила и на Хрватску“, сматра политички аналитичар др. Жарко Пуховски. Већина аналитичара процењује да се Хрватској ипак исплатило ући у ЕУ, а др. Анђелко Милардовић хрватску економију након чланства у ЕУ проглашава „лото економијом“. „Живимо на фондовима ЕУ, дознакама наших људи који раде вани и туризму, а све се то, више, мање, базира на срећи“.

Хрватска је изгубила интерес за судбину земаља Балкана, иако је била предвиђена да буде „мост“ између старе Европе и њеног југоистока. Све се мање спомиње и у Хрватској проширење Европске уније, а осим што званични Загреб декларативно подржава комшије на европском путу, у пракси се то не осећа. Управо супротно, Хрватска је међу земљама које често коче суседе унутар европских институција, а хрватски европарламентарци су изразито негативно оријентисани према Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације