Feljton
Tekstovi
Cveće koje plače
Kad je srpska vojska 1912, posle šest vekova, proterala Turke sa Kosmeta i probila se na Gazimestan, pesnik Milan Raki? je o onome što je usledilo svedo?io za istoriju: Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Godinu dana kasnije najve?i hrvatski
Hodža kliče "živela Srbija!"
?im je Titova vojska ugušila pobunu šiptarskih kvislinga na Kosovu i Metohiji vo?e ove nacionalne manjine su zaklju?ile da je "jednom zasvagda u?injen kraj politici razvijanja me?usobnog razdora i borbe izme?u Srba i Šiptara". Jednoglasna i jednodušna odluka
Čuvajte se, vi Srbi!
Na zbornici Gimnazije u Istoku 16. decembra 1965. osvanula je parola ”Živela Albanija sa Enver Hodžom na ?elu”, koju celog dana niko nije sklonio, a sutradan je pored nje oka?ena nova: ”?uvajte se, vi Srbi, jer ?e do?i dan!”. Do 1963. ovaj deo Srbije se zv
Seoba Srba pod cenzurom
Pismo koje je jedan Srbin iz Vu?itrna krajem septembra 1966. poslao Titu, saradnici jugoslovenskog predsednika cenzurisali kako bi sakrili istinu o masovnom iseljavanju Srba. Velika seoba Srba sa Kosmeta zapo?ela posle smene Aleksandra Rankovi?a
Tito daje krila separatistima
U razgovoru sa Titom, Veli Deva - osam meseci posle smene Rankovi?a - hvali se kako šiptarski ekstremisti na Kosmetu više ne mašu zastavom Albanije. Godinu dana kasnije, Deva i njegovi saradnici zatraži?e da zastava ove susedne zemlje postane zvani?no zname
Hoće državu u državi
Godinu dana posle Titovog obe?anja liderima kosmetskih Šiptara da ?e im dati ”sva prava”, u Prištini je pripremljen dokument o što ve?em osamostaljivanju ove pokrajine od Srbije. Ceo projekat je po?ivao na apsolutizaciji na?ela o ravnopravnosti srpskog i šipt
Srbija između dve vatre
Odbacuju?i, više iz pragmati?nih nego iz na?elnih razloga, zahtev za davanje Kosovu i Metohiji statusa republike, Tito prvacima ove pokrajine oktobra 1968. savetuje da je bolje i?i putem ”sadržajnog oboga?ivanja” autonomije, a od Srbije traži da "još više" o
Prozivka Ljubiše Živkovića
Samo tridesetak dana posle Titove izjave šiptarskim vo?ama Kosova i Metohije da ovu pokrajinu ne može izdvojiti iz Srbije i dati joj status republike, ve? da je ”rešenje u sadržajnom oboga?ivanju” njene uloge, širom Kosmeta izbile su masovne separatisti?ke d
Zastava samo početak
?im je albanskoj manjini u Jugoslaviji dozvoljeno da zastavu Albanije koristi kao simbol sopstvene identifikacije, ekstremne vo?e jugoslovenskih Albanaca su saopštile da je zastava samo po?etak i da kad postoje dve Nema?ke i dve Koreje, mogu da postoje i dv
Nacisti kolo vode
Pripadnici kvislinškog pokreta iz Drugog svetskog rata i ilegalnog "Nacionalnog pokreta za priklju?enje Kosova i Metohije Albaniji" ponovo organizovano deluju u ovoj pokrajini. Me?u vo?ama separatista na Prištinskom univerzitetu i Me?id Memeti, sin pripadni
Tito - šiptarska majka
Ljudi na Kosovu nisu imali majku i oni u vama gledaju svoju majku, svoju ideologiju, i to nije mala stvar, druže Tito - rekao je 27. aprila 1970. predsedniku SFRJ vode?i politi?ar kosmetskih albanaca Fadilj Hodža
Srbi traže ravnopravnost
Kada su srpski i crnogorski studenti Prištinskog univerziteta decembra 1971. zatražili da budu ravnopravni sa svojim albanskim kolegama, komunisti?ki lider Kosova Mahmut Bakali je telefonom pozvao Titov kabinet u Beogradu, govore?i da se radi o ”eskalacij
Enver hvali Fadilja
Još maja 1971, staljinisti?ki lider Albanije je komunisti?kom vo?i kosmetskih Albanaca poru?io da je visok natalitet Albanaca na Kosovu i Metohiji upozorenje onima koji ne žele da se Priština ujedini sa Tiranom. Nedavno sam bio u Tirani gde sam imao priliku
Albanija traži Kosovo
Devet meseci posle izjave zvani?ne Tirane da ima pravo da brine o suverenitetu i integritetu SFRJ u predelima koji su naseljeni Albancima, Savezni sekretarijat za inostrane poslove nalaže da se u pregovorima sa Albanijom pokažu maksimalna fleksibilnost i r
