Feljton

Tekstovi

Kraj na početku

U hladnoj zimskoj zagreba?koj no?i izme?u subote i nedelje, 11. i 12. februara 1961, pri ulazu u park iz Jandri?eve ulice 35, visilo je obešeno, o stub fenjera, jedva visok dva metra i nešto, telo beogradskog pesnika i studenta filozofije Branka Miljkovi?a,

| 11. 02. 2006. u 00:00

Vatra i ništa

Kada je okon?an život mladog pesnika Branka Miljkovi?a, Broz je još držao poluge štampe. Zato nijedan list dugo godina nije se usu?ivao da se pozabavi tragikom Miljkovi?eve sudbine. Izuzeci su bili zagreba?ki nedeljnici "Vjesnik u srijedu" i "Telegram", list

| 12. 02. 2006. u 00:00

Ostavka iz revolta

Redakciju "Književnih novina" Miljkovi? napušta zbog odbijanja uredništva da se štampaju dve pesme Petra Paji?a. Pismo ostavke i danas se nalazi kod Paji?a, a prema njegovom mišljenju, Branko je, verovatno, tada imao i druge razloge što je napustio uredništvo p

| 13. 02. 2006. u 00:00

Kao u paklu

Ako te zanima kako sam, re?i ?u ti: ose?am se kao u paklu, pisao je Branko prijatelju Zlatku Tomi?i?u. Kako su neki njegovi drugari po peru po?eli da ga "peckaju" da mu je nagrada dodeljena za pesmu o "sinu naših naroda", a ne za zbirku "Vatra i ništa"

| 14. 02. 2006. u 00:00

Susreti sa smrću

Svoje se?anje na Branka Miljkovi?a pod nazivom "Balzak iz Niš", Živorad Lazi?, kolega po peru i sa fakulteta, završava ovako: "Godinama smo 12. februara odavali poštu Branku. Kraj njegovog ve?nog doma recitovani su stihovi, pri?ale se uspomene. Miljkovi?evo o

| 15. 02. 2006. u 00:00

Hlad­na va­tra

Kod Milj­ko­vi­?a je sve u kraj­no­sti, na­ro­?i­to va­tra, ona je hlad­na! Va­žno svoj­stvo Milj­ko­vi­?e­ve po­e­zi­je i nje­go­vog pe­sni?­kog po­stup­ka je­ste stal­na te­žnja ka pro­me­ni, napisao je Slobodan Rakiti?

| 16. 02. 2006. u 00:00

Slu­tio smrt

Bre, bre, ro­de moj što se ?u­diš, Mi­le! Je­ste, ov­de sti­že Bran­ko zva­ni Bal­zak iz Niš, ali za­pam­ti da on ni­je kao ti ša­ba?­ka ?i­vi­ja. Ako baš ho­?eš da se is­tak­neš po­zna­va­njem mog ni­škog na­dim­ka, mo­raš za­pam­ti­ti i za po­tom­stvo za

| 17. 02. 2006. u 00:00

Dr­vo smr­ti

Dr­vo o ko­je se na­vod­no obe­sio pe­snik bi­lo je su­vi­še ta­na­šno da iz­dr­ži te­ži­nu nor­mal­nog ljud­skog te­la. Jed­na od ver­zi­ja za­što je Bran­ko na­stra­dao u za­gre­ba?­koj šu­mi go­vo­ri da su nje­ga ubi­li ni­ko dru­gi no usta­ški po­da­ni

| 18. 02. 2006. u 00:00

Sa­go­reo u va­tri

Pe­snik je sa­go­reo u stal­noj na­pe­to­sti u ve­li­kom opa­snom pla­me­nu svo­je pe­sni?­ke stvar­no­sti

| 19. 02. 2006. u 00:00

Iz­go­reo u go­vo­ru

Bran­ko bio naj­lu­cid­ni­ji pe­snik ko­ga sam ika­da po­zna­vao, ne­nad­ma­šne elo­kven­ci­je u ko­joj je pro­sto go­reo, za­be­le­žio je Ste­van Ra­i?­ko­vi?.

| 20. 02. 2006. u 00:00