Feljton
Tekstovi
Figura po Matošu
Bijaše visok, zdrav, lijep ?ovek "bez felera", oslikao ga je Antun Gustav Matoš. Obuka jedno kapu?e, t’na?ko, jedne kratke pantalone, se?ao se Kal?a lovdžija.
Puno srce - Sente
Ro?en u Vojvodini na obali Tise, u Senti, sa podjednakim zanosom pisao je i o životu u Vojvodini, kao i o životu tek oslobo?enog juga Srbije, a na kraju i o samoj prestonici - Beogradu. Veoma rano Sremac je ostao bez roditelja, pa je brigu o njemu preuzeo u
Detinjstvo kod ujaka
Posle smrti roditelja, o Stevanu se starao njegov ujak Jovan ?or?evi?, autor himne "Bože pravde". Majka Stevana Sremca bila cincarskog porekla
Đak velike škole
Stevan Sremac je veoma voleo svoj rodni grad Sentu i ponosio se njom. Iz tog razloga, mnogo kasnije, u Srbiji potpisivao se sa Sen?anin.
Ipak, napustivši ovaj grad kao dete, više nije dolazio da ga vidi. Na istorijsko-filološkom odseku Velike škole Sre
Ratnik đačke čete
Ose?aj pripadnosti naciji bio je kod Sremca izuzetno izgra?en, i u trenutku kad je Srbija odlu?ila da krene u oslobodila?ki rat od Turaka, 1876-1878. godine, on nije imao nikakvu dilemu, ve? se odmah priklju?io tom pokretu. Profesor Milan Kujundži?, u knjiž
Povratak u Niš
Vlastima nisu bili po volji Srem?evi satiri?ni tekstovi u "Staroj Srbiji", pa je iz Niša premešten u Pirot. Posle dve godine, ministar prosvete vra?a ga u grad na Nišavi. Stanovnicima ovog tada ne tako velikog grada izuzetno se dopalo to što Stevan Sremac,
Oštar Skerlić
Jovan Skerli? je Srem?eve pripovetke ocenio osrednjim, ?ak površnim, sa bledim lokalnim koloritom. Slikanje obi?nog ?oveka u realnom okviru davalo je rezultate
Sremac iz Bačke
Sremac je u Niš došao druge godine po oslobo?enju od Turaka. Postavljenje za predava?a u niškoj gimnaziji, bilo je od izuzetnog zna?aja za karijeru ovog pisca, ali i za grad koji je tek po?eo da diše novim slobodnim životom. Kada se pisac jednom prilikom pre
Toj beše život
Svi likovi "Ivkove slave" postojali su u stvarnom životu, samo što su nekim promenjena imena. Gazda Živko (Ivko) jorgandžija umro je, i sahranjen, u Be?u.
Zebnja zbog "Slave"
Rukopis "Ivkove slave" Sremac je predao izdava?u Nedi?u, ali se danima nije usu?ivao da poseti urednika, strepe?i da pripovetka nije za štampanje
Uzdasi za bećarom
Za profesorom niške gimnazije uzdisale niške ubavice. Stevan Sremac je u ve?em delu svog života bio boem. Veoma lako i dobro uspevao je da uskladi profesuru i boemiju, pa mu je kafana služila kao mesto za odmor, ali i kao bogati izvor za po?etak rada na n
Tri Sremčeva grada
Sremac je malo putovao, ali su njegova omiljena mesta, pored Sente i Niša bili Mostar, Dubrovnik i Sokobanja. U Mostaru je drugovao sa Aleksom Šanti?em, Svetozarom ?orovi?em, Atanasijem Šolom, popom Jovanom Proti?em, Vasom Radulovi?em i mnogim drugim. ?udio
Poslednje putovanje
U vreme boravka u Sokobanji Sremac se inficirao, da bi 13. avguta 1906. preminuo od posledica te infekcije.
