БУДУЋНОСТ НАУКЕ ПОЧИВА У ДРЕВНОМ КИНЕСКОМ ЗНАЊУ: У књизи "Ћи инжењеринг" проф. др Ђуро Коруга повезао филозофију са технолошким достигнућима

Д. Матовић

28. 09. 2024. у 16:20

НА Машинском факултету у Београду у четвртак 3. октобра биће представљена нова књига професора др Ђура Коруге, под насловом "Ћи инжењеринг". Угледни научник, један од најцитиранијих српских стручњака у области нанотехнологија, истраживао је вековима стару кинеску филозофију о "ћи" енергији и повезао је са најсавременијим технолошким достигнућима. Његова књига, написана на енглеском, већ је привукла пажњу научника у Кини, а у октобру је у тој земљи заказана њена промоција.

БУДУЋНОСТ НАУКЕ ПОЧИВА У ДРЕВНОМ КИНЕСКОМ ЗНАЊУ: У књизи Ћи инжењеринг проф. др Ђуро Коруга повезао филозофију са технолошким достигнућима

Фото Shutterstock

Професор Коруга, који је оснивач Центра за молекуларне машине на Машинском факултету, објашњава нам да је књига намењена истраживачима у областима здравства и биомедицинског инжењеринга, као и студентима медицине, машинства и електротехнике. У средишту књиге је феномен "ћи" енергије, коју су Кинези открили пре више од 3.500 година кроз акупунктуру, а коју Запад поједностављено назива "витална енергија". Професор истиче да су кроз деценијска истраживања научници дошли до закључка да је "ћи" енергија заправо врло суптилан однос енергетских стања у људском организму.

Foto Nikola Skenderija

 

- Ова енергија има улогу у регулацији хармонизације финe структуре материје у нашем телу, како у простору тако и у времену - каже проф. Коруга. - Успели смо да развијемо уређај који мери ниво "ћи" енергије пре и после активације акупунктурних тачака. Ово је револуционаран корак за савремену дијагностику у области алтернативне медицине.

Коруга је по основном образовању инжењер, са заједничким докторатом Машинског и Медицинског факултета и то баш у овој области. Деценијама је тежио да као инжењер разуме феномен "ћи", али и да направи уређај који ће моћи да унапреди медицинску праксу. У оквиру Катедре за Биомедицинско инжењерство Машинског факултета у Београду са сарадницима је изумео и развио уређај за биофизичку каректеризацију ткива, in vitri и in vivo. Овај патент је Светска организација за интелектуалну својину 2018. прогласила најбољим. Овај уређај може да се користи за рано откривање канцера епителних ткива - коже, грлића материце, дебелог црева и усне дупље, а тачност дијагностификовања је била између 85 и 94 одсто. Даљим усавршавањем уређаја омогућена је, по први пут биофизичка карактеризација акупунктурних тачака на бази интеракције фотона и електрона. Ово је отворило нове могућности у области дијагностике и терапије како у класичној, тако и у квантној медицини.

FOTO: Promo

 

- Направили смо уређај који идентификује "ћи", односно стање на акупунктурним тачкама пре и после његове активације - истиче Коруга. - Наука је дошла до сазнања да је наше тело истовремено и класично и квантно. "Ћи" инжењеринг није намењен лечењу органских болести, већ регулисању функција организма које су повезане са енергетским стањима тела и може да се користи за лечење психосоматских болести као што су стрес, главобоље и мигрене...

Књига "Ћи инжењеринг" такође има дубљу филозофску димензију, јер професор Коруга верује да наука и уметност нису тако различите као што многи мисле. На првој страници је мисао Алберта Ајнштајна да су "све митологије, религије, филозофије и науке гране једног дрвета". Књига ће следеће године бити објављена и на српском језику, са поруком: "Поезија је за оне који знају, наука је за оне који уче." Како Коруга објашњава, многе истине које наука тек открива, већ су биле предвиђене у поезији.

Професор Ђуро Коруга је током дуге каријере неуморно радио на спајању класичних научних дисциплина и савремених технолошких приступа, увек тражећи нове начине да премости јаз између медицине и технике. Једна од његових главних теза је: "техника без медицине је слепа, а медицина без технике немоћна". Ово је постало посебно очигледно у његовим истраживањима, која комбинују нанотехнологију, квантне информације и биомедицински инжењеринг у циљу унапређења људског здравља.

Фото: Пиксабеј

 

Магнетна компонента срца

КОРУГА истиче да је људско тело истовремено класично и квантно, што значи да га не можемо сагледати само кроз традиционалне медицинске методе:

- Често се дешава да пацијент оде на преглед, све изгледа у реду, а након кратког времена доживи срчани удар. Разлог је то што стандардни прегледи мере само електричну компоненту рада срца, а не и магнетну, коју многи лекари и не узимају у обзир.

У истраживању нанотехнологије, којом се бави од 1984, професор Коруга је пионир. Тада је као Фулбрајтов стипендиста отишао у САД. Досада је његових пет патената нашло своју примену.

- Када сам се вратио у Београд и на Машинском факултету основао Центар за молекуларне машине, чак и неке колеге су ме питале шта је то - каже наш саговорник. - Будућност је у симбиози човека и машине. Човечанство ће једног дана морати да напусти Земљу, јер ће Сунце у будућности постати претња биолошком животу. Зато се морамо припремати на време.

Фото Shutterstock

 

Оно што професора Коругу издваја од многих научника је његова способност да предвиди правце којима ће наука и технологија ићи. Он верује да ће квантни рачунари и вештачка интелигенција значајно променити начин на који видимо свет, али упозорава да је неопходно озбиљно размотрити питања етике.

- Губимо индивидуалност у свету који све више зависи од технологије. Не знамо да ли је наша цивилизација украс или канцер ове планете, али морамо изучавати етику како бисмо сачували човечност у свету који се брзо мења - закључује он.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

Да ли знате шта су приватни дани на послу и која компанија нуди овај бенефит?