У РАУТОВУ САДА ИМА САМО ОСАМ ЖИТЕЉА, АЛИ МНОГИ ЖЕЛЕ ДА МУ СЕ ВРАТЕ: Лепоте природе нису некад могле да зауставе одлив мештана, сад су "адут"

СЕЛО Раутово на благим обронцима Суве планине. Последњи попис каже да има свега осам становника, али његова очаравајућа лепота и нетакнута природа последњих година привлаче потомке некадашњих становника да се врате и оживе га. Та нетакнута природа у забити, одвела је младе из овог села после Другог светског рата, а сада је управо она адут на који ће Раутовчани "заиграти". Све је још у повоју, али жеље и вере има.

Фото: Ј. Ћосин

Предраг Станковић први је који се са породицом вратио у родно село са жељом да га отргне од заборава и нестајања.

- Намеран сам да се бавим туризмом и верујем да сам на правом путу. Овде је природа заиста прелепа, чист је ваздух, може се у шетњу по планини, могу људи да се одморе и надишу се свежег ваздуха, нема загађења. Надамо да ће моја и замисао других жељних да оживе наше село и заиста да заживи. Хоћемо да нам наше Раутово опет живи - каже Станковић.

Ј. Ћосин

Некада је Раутово бројало више од 430 житеља. Али, на њега се после Другог светског рата заборавило и када је струја почела да се уводи по селима и градовима, и када се инфраструктура развијала. Мало помало, мештани су почели да се селе према Нишкој Бањи. Када су струја и асфалт стигли у Раутово, већ је било касно - село је опустело.

- Људи су почели да одлазе педесетих година прошлог века, нисмо имали струју, није било ништа. Тек 1966. сијалице су и код нас засијале. Сада има нас неколико десетина који долазимо, па будемо од марта до октобра, али од сталних мештана њих је свега осморо. Остали су махом стари, слабо покретни. Ми им доносимо све што им треба од намирница, лекове. Повремено долазе и лекари, војска, службе које чисте путеве, тако да се може рећи да има оних који брину о њима - прича нам мештанка Драгица Трифуновић.

Каже и да су она и још неколицина људи вољни да оживе село и врате народ у природу, али да је за то неопходно решити питање воде.

- Рођена сам у Раутову, овде боравим добар део године. Две деценије била сам председник Савета грађана и трудила сам се да људи добију воду, али сада неко узме и испразни резервоар због своје баште и село остане без пијаће воде. Зато, да бисмо било шта даље радили око туризма, ми пре свега морамо да решимо тај проблем воде - прича нам Драгица.

Сећа се и времена када је село било пуно омладине.

Ј. Ћосин

- Када дође субота, недеља, а ми сви на корзо. Веровали или не, али овде, у селу је некад био и корзо, па су организоване игранке... Млади су се облачили у народну ношњу, било је живота, много лепо. Они који су радили у "Електронској индустрији" у Нишу, имали су радио или транзистор на батерије, па смо заједно преко дана слушали преносе утакмица и обавезно спортски преглед викендом. Чучали смо сви доле испод чесме код мене и слушали пренос Звезда - Партизан или ОФК Београд - Раднички. Било је и седељки, па се заложи ватра, сакупе се девојке, чешљају вуну, кудељу, преду... - присећа се Драгица.

Сеоска школа била је пуна ђака, а деца из Раутова, каже, увек најбољи ђаци:

- Било нас је тада у одељењу око 40. То је било само од првог до четвртог разреда, а после смо одлазили у Јелашницу у више разреде од петог до осмог. И учитељица нам је била јако добра, учила нас је свему...

Foto: Ј. Ћосин

POGLEDAJ GALERIJU

Деценијама школа у Раутову не ради. Дуго је око ње било познато излетиште, али је и то сада прошлост.

- Запуштена је већ дуго година, али овде око нас и око школе се налази погодан терен који може да се у сарадњи Градске општине Нишка Бања и Савета грађана Раутова преуреди и постане лепо излетиште за Нишлије, али и све оне који воле природу - каже Вук Ставрић, члан већа Градске општине Нишка Бања задужен за туризам.

Раутово је некада било познато по кречанама, јер постоје налазишта кречњачког камена у близини. Данас има добре предиспозиције за развој ловног туризма, планинарења, за боравак у природи... Многи пореклом одавде верују да је то шанса која не би смела да се пропусти... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације