ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986. (ФОТО)

МЕЂУ хиљадама фотографија људи и догађаја које је овековечио својим објективом, доајен међу новосадским "људима са три ока" Бранко Лучић за већину памти када и како су настале, али само једну фотографију носи у свом новчанику још од 24. јуна 1986. године. На слици, случајно насталој, налази се песник Мирослав Антић, само неколико сати пре него што се заувек винуо у своју легендарну "Бесмртну песму".

Фото: Приватна архива

- Драга ми је - каже Лучић док из преграде у којој стоји фотографија његовог сина и кћерке пажљиво вади Микин искрзани портрет. - Ево је, прва пробна слика из развијача, како се то некада радило у фотолабораторијама. Има за мене велику сентименталну вредност, а када ми дотраје и овај новчаник, пребацићу је у нови, јер Мика је био јединствена и непоновљива личност.

Сећа се наш саговорник тог 24. јуна пре 37 година као да је био јуче. Враћао се из Привредне коморе са догађаја на који га је послао колегијум "Дневника", али успут је дочуо да у Скупштини Војводине Мика Антић прима неку награду. Није му тај догађај био на списку радних обавеза, али не пропушта се прилика да се одслуша још једна маестрална песникова беседа.

Стигао је непосредно пошто је Мики уручено највеће тадашње покрајинско признање за животно дело "Ослобођење Војводине", а лауреат се управо примакао микрофону.

- Говорио је кратко, споро, на моменте и неразговетно. Већ га је увелико савладала болест. Зарастао је у браду, никад бујнију. Имао је 56 година, а изгледао је као осамдесетогодишњак - присећа се Лучић сваког детаља последњег Микиног дана. - Када је завршио беседу, видно је био уморан и мимо протокола сео је са стране на столицу. Пред њега су поставили сточић и чашицу ракије, а он је несигурном руком запалио цигарету.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Ови детаљи промакли су службеним фотографима свечаности. Не и Лучићу. У редакцији је касније развијао слике са догађаја у Привредној комори, а Микину слику намеравао је да "обради" наредних дана за архиву. Али, око 20 сати позвао га је технички уредник, саопштио да је песник преминуо и да за насловну страну жели "ону твоју данашњу Микину слику".

Први пут Лучић је Антића срео седамдесет и неке, у улици која је извирала према центру Новог Сада, близу места на ком је нешто касније изграђено Српско народно позориште. Угледао га је како сагнут везује пертлу на ципели коју је, може бити, заборавио да свеже при изласку из стана, или је то ипак урадио, али недовољно чврсто. Тек, јунак из Лучићеве читанке стајао је ту, на пар метара удаљности.

- Тих дана тек што сам дошао из Дероња да у Новом Саду упишем Електротехничку школу. Почео сам да се интересујем за фотографију, али у том чаробном тренутку, кад сам Мику први пут видео, нисам, нажалост, имао фото-апарат - жали и данас за пропуштеном приликом саговорник "Новости".

У годинама које су уследиле често је писца, сликара, новинара, филмског редитеља и боема Мирослава Антића фотографисао у Матици српској, на књижевним промоцијама, у СНП, кафанама и у згради "Дневника", где је песник писао за култни дечји лист "Невен". Дешавало се, не једанпут, да Мика задрема над писаћом машином.

- Био је непредвидив - каже Лучић и присећа се једне од мноштва анегдота. - Било је јутро, стајао је пред лифтом у згради "Дневника". Накупило се ту још запослених, сви ћуте, понедељак је, ником није до разговора. Мика отвори врата и каже: Е, кад немамо о чему да причамо пред лифтом, немамо ни у лифту! Уђе, затвори врата и одвезе се сам на 10. спрат.

Једна од најдражих фотографија настала је на дан када је штампано 50. издање "Плавог чуперка". Антића је рано ујутру затекао у штампарији како помаже радницима, да би посао био што пре окончан. Првих 20 примерака понео је да их подели пријатељима са нарочитом посветом коју је имао обичај да зачини својим портретом, лично нацртаним у пар потеза оловком. Такав примерак добио је и наш саговорник.

Слику на којој је Мика са примерком јубиларног издања "Чуперка" као примерак књиге са цртежом посветом, Лучић је пронашао недавно док је дубоко "копајући" по својој фото-архиви правио одабир Микиних слика за изложбу "Дани Мирослава Антића", приређеној 27. априла у Српском културном центру у Пули.

Управо захваљујући вишедневном пребирању по свом минулом раду поводом представљања Антића Пуљанима, Лучић је постао свестан колико је свих ових деценија омађијан фото- -репортерском професијом. Радио је 43 године у "Дневнику", већ 42 године је официјелни фотограф Матице српске, четрдесетак година сликао је Стеријино позорје а у СНП-у био је ангажован 34 године. За то време "исхабао" је осам врхунских фото-апарата.

- По професионалном задатку у више наврата сам пропутовао Југославију, сликао Дубровачке летње игре, Пулски филмски фестивал, музичке фестивале у Сплиту, Загребу, Сарајеву... Сретао сам многе великане, али Мика је за мене остао посебан. Вио је човек невероватне харизме. Где год да се појавио, за који год део стола да је сео, он је био главни. И данас људи тако реагују чим неко помене његово име - сумира свеукупне утиске о јунаку из своје читанке и личне фото-архиве Бранко Лучић.

Препоручујемо

Србија

0 2

"БЛУЗ ГАРАВИХ СОКАКА" : Документарни филм о Мики Антићу у "Музеју тамбурице"

05. 04. 2023. у 15:19

Култура

0 0

АНДРИЋ ГА ИЗБЕГАВАО, МИРА БАЊАЦ ГА ИЗДРЖАВАЛА: Тешка судбина Мике Антића - доктори му пред смрт због болести одстранили део језика

10. 12. 2022. у 07:45

Познати

0 0

РЕКЛИ ИМ ДА СУ БАЛВАНИ: Бата и Борис плакали насред улице, а онда су налетели на Мику Антића

06. 06. 2022. у 14:00

Култура

0 3

БИО ЈЕ ПЛЕМЕНИТ И САТКАН ОД ЗВЕЗДА: Свечано откривена биста Мике Антића у оквиру манифестације у Крчедину

26. 08. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације