НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
13. 04. 2021. у 15:24
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
Ово је отворено провицирање власти, која је врло јасна по питању писма.
Повезане вести
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.
16. 03. 2021. у 11:23
Најновије из рубрике
НАША СУДБИНА ВЕЗАНА ЈЕ ЗА КОРЕНЕ: Поетска "пречитавања" народне поезије из визуре професорке Лауре Ковач
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
26. 12. 2024. у 16:14
ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић
ТРАГ који је оставила у специфичном, тешком жанру, може да се мери само са светским иконама истог стила, Лајзом Минели, на пример
25. 12. 2024. у 16:45
НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
25. 12. 2024. у 15:52
ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички ликовни салон
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
25. 12. 2024. у 15:03
ДОСЛЕДНА И СВОЈА - ДО КРАЈА: После краће и тешке болести напустила нас је Славица Вучковић, дугогодишњи новинар "Новости"
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
25. 12. 2024. у 14:49
Коментари (1)