Култура

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица

Александар Милановић

23. 03. 2021. у 13:11

СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица

Потом смо кроз реформе Саве Мркаља, Луке Милованова Георгијевића и Вука Караџића с почетка 19. века добили и савремену српску ћирилицу, који су многи називали и вуковица. У време јачања југословенске идеје, знамо и то, сви Срби током 20. века прихватају и своје допунско писмо, латиницу, којом су Срби католици писали вековима, као и суседни Хрвати. Отада до данас, ћирилица је српско национално писмо јер је користимо од прихватања писмености у 9. веку, а латиница је, у складу са историјским контекстом, наше допунско писмо, које има пуну равноправност у јавном језику.

И не само равноправност, већ, због снажног спољашњег наметања, и осетну предност. Под спољашњим наметањем овде пре свега мислим на утицај новца, и то новца страних медија, страних издавача, страних "невладиних организација" и сл., иза којег, као и увек, стоје и стране идеологије. Унутрашњи фактор потискивања ћирилице, међутим, најчешће је наша малограђанштина. Од Јована Стерије Поповића (који је своја дела штампао гражданицом, али се потом вратио црквеној ћирилици), српска књижевност веома је прецизно жигосала малограђанштину. Она је, међутим, глува на критике и више но витална. Тако је у културном додатку једних дневних новина Бранко Анђић, новинар, писац и преводилац, недавно сасуо, замењујући тезе у стилу најбољих прогонитеља ћирилице, салве увреда на рачун оних који је бране наше писмо, што је такође уобичајено оружје из арсенала "латиничара": "Да ће наш језик нестати ако и даље штампамо књиге латиницом (и ћирилицом), а не искључиво ћирилицом, увреда је здраве памети, а не лингвистичког знања." Ту се нападач не зауставља, па наставља да суди онима којима је "срцу прирастао примитивни национализам": "Суочени смо, једноставно речено, са провинцијском тврдњом да је боље по српску писменост да има једно, а не два писма."

Измене закона чаме у фиоци

Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица, већ годинама чекају да буду усвојене.

Предлог измена урадило је Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. У предлогу стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...

"Новости" су покушавале да дођу до одговора - због чега овај пропис чами у фиоци, али надлежне институције остајале су неме на сва наша питања.

Ако оставимо по страни чињеницу да исту "провинцијску тврдњу" вековима баштине Енглези, Французи, Немци, Американци, те цицијашки чувају то једно писмо не купујући нова, више ће нас привући пишчево "лингвистичко знање", оно које неистомишљеници немају, о пожељном броју српских писама: "Ја бих волео да има три, четири. Да је што више људи упозна и ван тарабе београдског пашалука. Зар неко ко није Србин и не чита ћирилицу не би требало да чита наше књиге?" Ево, коначно, праве лингвистике! Не наводећи примере језика који имају "три, четири" писма (зашто не пет-шест?), писац нам наводи аргументацију за четири српска писма: да нас читају преко тарабе, јер Енглези, Французи, Немци и Американци иначе сјајно разумеју српски језик, али само ако је написан латиницом. Ако пак мисли на Хрвате и Бошњаке, да ли се писац икада упитао зашто они зарад прескакања тарабе не штампају своје књиге у Загребу и Сарајеву ћирилицом?

Нарочито када се узме у обзир да је потенцијалних читалаца на српском језичком простору више него на хрватском и бошњачком заједно. И коначно, опет у најсветлијој традицији "латиничарском" замењивања теза (о чему сам много пута писао), проблем се опет пребацује у потпуно друго двориште, па се писац пита зашто "душебрижнике за очување српског језика" не брину позамљенице фокусирати се, бренд, бенефит и сл.

Не схватајмо озбиљно ове пуристичке изливе, они служе само за стварање магле, већ се усредсредимо на кључне аргументе за латиницу у српској култури. Елем, "ја волим латиницу из двоструко себичних разлога: као прво, што на латиници (+ на ћирилици) број читалаца мојих књига знатно расте; као друго, навикао сам се на латиницу читајући књиге на другим језицима који користе ово писмо." Ако први аргумент сврстамо у категорију оних који проучавају односе вере и вечере, запитајмо се уз други: Какве ли ће сад аргументе изнети преводиоци са арапског или кинеског језика? Можда ће то бити та два неопходна писма српској култури, да стигнемо до магичног броја четири?

Појединци имају интелектуалну одговорност за тежину аргументованости онога што пишу, али имају је и медији. Срећом, наведени културни додатак рејтинг истог броја спасао је дивним интервјуом Марије Ђорђевић са Ирином Суботић на првим странама. И зачудо, говорећи о Љубомиру Мицићу, великану европских авангардних кругова, наша чувена историчарка уметности истиче да је после Другог светског рата Мицић, "одбачен од друштва, ван свих институција и јавности, нападан са разних страна [...] борио се донкихотовски с дубоким уверењем у оправданост својих настојања да докаже како су наша савремена култура, понашање, изглед Београда, емисије на радију, текстови у новинама, угрожена ћирилица и сл., противни разуму и противни нашим обичајима". И ето "провинцијских тврдњи" Љубомира Мицића, склоног "примитивном национализму" (јер очито није био довољно европејац), ето и "провинцијске" тежње Ирине Суботић (ни она није довољно европејка) да се и данас проговори о судбини ћирилице! То је, иначе, онај исти Мицић за којег "латиничари" тврде да се залагао за латиницу, што је бесрамни фалсификат не само због онога што је овај уметник говорио него и што је писао!

Очито је да се борбени марш за латиницу, српску малогражданицу, наставља. Оркестри се мењају, али музика остаје иста.

02. 03. 2021. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

Свет

0 14

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32