НИКО НИЈЕ ТАКО ГОРЕО ЗА ПОЕЗИЈУ КАО КОЛУНЏИЈА Данојлић: Прошао је, кроз век и свет, ужурбан, рањив и занесен лепотом

Sa Draganom Kolundžijom sedeo sam u đačkoj klupi u osmogodišnjoj školi u Beloj Crkvi negde 1952 ili 1953 godine. U spomenaru koji još i danas čuvam imam napaisan spomen od njega. Bio je interesantna i literalno obdarena osoba. Ponosim se na naše prijateljstvo.

Dragan mi je pre dva meseca rekao: Ti mladi gospodine, kada se ozenis, da izaberes najlepsu devojku za tebe.Takav pesnik bez ljubavi, a lepotu nosis u srcu.Svidjami se, kako pisete.Zahvalio sam se, znao sam da je "Zatocenik u ruzi" zeleo sve najbolje.Navijam za Vas, da ove godine dobijete Nagradu "Desanka Maksimovic"'.I odlucih se na cutanje...Bio sam u tom trenutku uzvisen I lep, obasjan za novi put, isli smo u Vrsac.Sedam gradova Sterije za pesnicku dusu.Kada je Dragan preminuo ruze su prestale da mirisu ispred moje zgrade, ostale su u zalosti kao I moje pesme posvecene njegovoj dobroti.On je bio samo Jedan, iskren I neponovljiv.Otisao je svojoj kuci, I znam videcu ga ponovo, u pesmama zavicajnim, slobodarskim!

Dragan Kolundžija, rođeni pesnik bio je na crnim listama osionih kritičara koji misle da se poezija uči i da je samo zanat. Vole da ga čitaju brojni pravi pesnici i umetnička publika. Dovoljno je pogledati samo naslove knjiga današnjih mnogih nagrađenih " pesnika ", dara nema, samorefleksije i verbalne konstrukcije.

Pesnik Mica Danojlic portretisao je Dragana Kolundziju istinito,onako kakav je bio kao covek i pesnik.A izmedju njih nije bilo jaza:iskrenost,ali i naivnost,zanesenost lepotom sveta i cudom koje se zove poezija,nikad melanholican,ali sa nekom tajnom,uvek cestit...to je samo deo mnogih vrlina Dragan Kolundzje.Mica Danojlic je pravim recima odao dostojnu postu svom drugu,prijatelju i pesnickom bratu.