БАТИНЕ СТРАСТИ И ТРАГАЊА ЗА СЛОБОДОМ: Изашла монографија у част сликара Милорада Михаиловића
- ЈА сам од оне врсте људи који немају друге власти сем сопствене савести и потребе за слободом - говорио је велики српски сликар Милорад Бата Михаиловић (1923-2011).
Њему у част, поводом века од рођења, управо се појавила монографија на више од 300 страница, у издању Галерије "Рима", а већ следећег уторка уследиће велика ретроспектива у Галерији САНУ.
- Први пут је у једној књизи стваралаштво Бате Михаиловића представљено онако како он то одавно заслужује - истиче Александар Милојевић, оснивач и власник "Риме", којој је ово 13. луксузно издање посвећено значајним домаћим ликовним ауторима. - Настајала је више од две године, у њој су текстови професора Лидије Мереник и Јеше Денегрија и историчарке уметности Марије С. Ђорђевић. Реч је о новим, наменски писаним, увидима у Михајловићев опус.
Почетку његовог стваралаштва везану за рано, послератно сликарство и Задарску групу, до одласка у Париз, 1952. године, обрадила је професорка Мереник. У том периоду, каже саговорник, јављају се и први амблематски радови попут "Србије са биком", "Процесије на Корчули", "Аутопортрета са шеширом"...
Подсећајући на Михаиловићеву коресподенцију са Дејаном Медаковићем, где у једном писму сликар тврди: "Није довољно имати страст, треба имати дах за страст...", Мереникова објашњава:
Моћ наших икона
МИ смо од Византије наследили једну недореченост, извесну мистику, атак на осећања. Наше иконе и фреске увек садрже у себи моћ да нас уведу у једно духовно стање пре него што нам ма шта кажу. Та мистика, коју не могу тачно да дефинишем, у ствари је - златна подлога, трећа димензија наших фресака. А таква трећа димензија је оно што нас разликује од нордијских експресиониста, мајстора карневала, од савршених фламанских пејзажиста, од говорљивих Француза - испричао је Михаиловић у једном интервјуу.
- И није та страст само опијеност призором, идејом, светлошћу/тамом, бојом, већ у великој мери изврсност учитавања тих страсти у једну сасвим модерну слику, у њену самосвојну композицију, у њено аутономно постојање за себе.
Пета сарадња са САНУ
ОД СЛИКАРЕВЕ смрти до сада, једино је Галерија "Рима" излагала његова дела - два пута у Крагујевцу, једном у Београду и једном у културном центру "Градац", у Рашкој, где је волео да проводи лета. Иначе, Михаиловићева изложба биће пети пројекат који "Рима" реализује заједно са САНУ. Започели су изложбом пастела Љубице Цуце Сокић, а уследиле су поставке Јоже Циухе, Ђорђа Ивачковића и Марка Челебоновића.
Дела настала у француској престоници, којима је стекао велики успех и углед, предмет су Денегријевог текста, који се бави и тиме шта је Михаиловић, у ликовном смислу, однео у Париз, односно шта је тамо добио.
- У средишњим париским годинама, у последњем периоду живота и у све учесталијим београдским повратцима, Михаиловић је био заокупљен следећом сопственом дилемом: како користећи се тековинама еманципованог европског ликовног језика, попут лирске апстракције, уводити и сачувати иконичке податке и духовна значења за која је сматрао да произлазе из древног домаћег културног и уметничког наслеђа. Ова дилема доводила га је до готово неразрешивих размера и оставила без коначних и оптималних одговора, али већ само њено покретање испунило је Михаиловићев зрели париски сликарски опус изазовом достојним једне целокупне уметничке егзистенције.
Бродом до Њујорка
КАДА су први пут Бата и његова супруга Љубинка кренули у Њујорк, 1962. године, путовали су пет дана бродом.
- У овом граду, у коме је боравио још два пута, настали су неки доста важни радови, а читав један сегмент изложбе у САНУ, са три капитална рада, посвећен је Михаиловићевој вези са Великом јабуком - открива Милојевић. - Током првог од четири боравка у Њујорку, био је гост Богољуба Боба Јовановића. Код њега је постојала жеља да се тамо настани, коју никада није остварио.
У широком спектру жанрова, мотива и експеримента, у Михајловићевом сликарству, Марија С. Ђорђевић, издваја два велика опуса: градских и апстрактних пејзажа.
- Апстрактни пејзажи из најзначајније епохе његовог стваралаштва рефлектују потребу уметника да се прилагоди актуелним уметничким околностима и да истовремено, на концептуалном нивоу сачува везу са препознатљивим обрисима материјалног света. У њима се огледа његова експресионистичка природа, скоро до те мере да би могла делимично бити схваћена као једини садржај слике - закључује историчарка уметности.
Књига обилује великим бројем илустрација (репродуковано је 233 дела из наших најзначајнијих институција и приватних колекција), али и документарним материјалом, из свих периода, уз обимну биографију коју је написала Невена Мартиновић, кустос Галерије "Рима".
- Драгоцену подршку, управо у документарном материјалу, добили смо од Михаиловићеве сестре и сестрића, конзерватора и рестауратора Немање Смичикласа, доцента на Факултету примењених уметности - објашњава Милојевић. - Бата је дуго је живео и доста радио, а намера нам је да га публици приближимо као изузетно значајног аутора. Ова публикација, праћена је изложбом, на којој ће бити и радови никада виђени у Србији, који су стигли из Француске, из његове заоставштине. То су и према формату, и по вредносним карактеристикама капитална дела.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)